Naučnici su došli do dokaza da preterano razmišljanje može biti iscrpljujuće. Posledice naprezanja sivih ćelija mozga naročito osećaju stariji ljudi.
Do ovih rezultata došao je tim istraživača sa univerziteta u Ilinoju eksperimentišući na pacovima. Oni su otkrili da koncentracija troši glukozu iz ključnih delova mozga kod životinja. Efekat je bio snažnije izražen kod starijih pacova, čijim je mozgovima trebalo više vremena za relaksaciju.
Profesor Pol Guld saopštio je da ovo otkriće može biti značajno za planiranje rasporeda časova i obroka u školama. On veruje da će rezultati njegovog istraživanja pomoći u razumevanju problema starenja mozga i gubljenja memorije i sposobnosti učenja.
Njegov kolega dr Juan Meknej sa Jel univerziteta dodao je da „mozak radi na glukozu“.
„Mladi pacovi uspešno hrane sve vitalne delove mozga glukozom kad postavljeni zadatak postane komplikovan. Kod starijih pacova, pri istom zadatku, glukozu kao da ste bacili kroz prozor. Ovo direktno utiče na slabo izvršavanje zadataka. Nedostatak goriva utiče na sposobnost razmišljanja i memorisanja.“
Glavni izvor energije je glukoza, koja se prirodno nalazi u krvi. Do sada se verovalo da, sem kada osoba gladuje, mozak uredno dobija potrebnu količinu glukoze. No, profesor Guld i doktor Meknej merili su nivo glukoze u mozgu pacova i došli do zaključka da su pacovi koji su imali problema s orijentacijom imali i do 30% manje glukoze u mozgu. Nivo glukoze u drugim delovima mozga, koji nisu bili uključeni u zadatak, imali su normalan nivo.
U pratećem istraživanju otkriveno je da je kod starijih pacova nivo glukoze bio manji za 48%, dok je vreme oporavka bilo 30 minuta. Kod mlađih je nivo padao tek za 12%, dok je oporavak bio veoma brz. Istraživači su otkrili da je kod starijih pacova moguće povećati nivo glukoze injekcijama.
„Glukoza povećava sposobnost učenja i poboljšava memoriju kod pacova, ali to stoji i za veliku većinu ljudi“, smatra profesor Guld. „Za decu školskog uzrasta veoma je važno uskladiti raspored časova i obroka kako bi se postigao najbolji efekat u učenju.“
Doktor Tonmoj Šarma, psihijatar, kaže da se svi ljudi iscrpljuju umnim radom te je stoga sasvim izvesno da usled napornog razmišljanja opada nivo glukoze u mozgu. „No, praviti poređenja različitih vrsta uvek je problematično“, smatra on i dodaje da postoje dokazi da je umni rad teži kada nam nivo šećera u krvi opadne.
