Šapićeva sekretarka krivac što Beograd više nema Muzej automobila

Beograd je bio na listi 11 evropskih gradova koji imaju Muzeje automobila. Ali od danas više nije među njima. Jutros je počelo prinudno iseljenje Muzeja, koji se nalazi u ulici Majke Jevrosime 30, a koji su 1994. godine zajednički osnovali Skupštine grada Beograda i kolekcionar automobila, reditelj i nekadašnji ministra kulture Bratislav Petković, koji je preminuo 2021. godine.

Nalazio se u zgradi koja je izgrađena 1929. godine kao Moderna garaža, po projektu ruskog arhitekte Valerija Staševskog, i koja ima status kulturnog dobra. Ovaj objekat je restitucijom vraćen starim vlasnicima.

Bogdan Petković, direktor Muzeja i sin Bratislava Petkovića, kaže za „Vreme“ da je krivac za ovo gradska sekretarka za kulturu Nataša Mihailović Vacić i objašnjava kako se Muzej našao u ovoj situaciji.

Foto: FoNet/Marko Dragoslavić

„Muzej automobila osnovao je moj pokojni otac Bratislav Petković koji je dao svoju kolekciju, a Skupština grada je dala prostor. U međuvremenu, Muzej je osim kolekcije mog oca dobio i neke druge automobile koji su postali vlasništvo Muzeja, odnosno države, ovog grada, nacije. Kolekcija mog oca čini negde oko 60 odsto, a još 40 odsto automobila je vlasništvo Muzeja, među kojima je i, na primer, Titov blindirani mercedes, njegov bagi sa Briona… Znači, tu postoje i automobili koji su javno dobro“, priča Petković.

Ideja o otkupu

Kaže da je nakon smrti njegovog oca Skupština grada, odnosno tadašnji zamenik gradonačelnka Goran Veasić, sa tadašnjim sekratarom za kulturu Ivanom Karlom došao na ideju da Grad otkupi od naslednika tu garažu. Ističe da je bila formirana i komisija koja je trebalo da napravi konačan dogovor između Grada i naslednika.

Foto: starigrad.org.rs

„Međutim, posle izbora dolazi Aleksandar Šapić. Mene naslednici zovu sa pitanjem šta ćemo sada. Ja sam pozvao novu sekretarku za kulturu Natašu Maihajlović Vacić i od nje dobijem ovakav odogvor, ovo je citat: ‘Vidi ti s tim koji ti je to obećao“. I vlasnici, naravno, gube strpljenje i podnose zahtev sudu za iseljenje.“

Petković kaže da je i nakon toga kontaktirao Sekretarijat za kulturu, ali da je dobio odgovor kako ne mogu tek tako da ga izbace iz tog prostora.

„To se razvlačilo godinu i po dana i pre tri nedelje sam dobio informaciju da moramo da se iselimo. Šapić nije hteo da imamo sastanak tim povodom. Onda sam pre dva dana dobio poziv od javnog izvršitelja da moramo da iselimo sve automobili jer ako to ne uradimo, oni će sve te automobile da odvezu na neku livadu.“

Muzej automobila po Beogradu

Petković kaže da su se sada automobili „raspršili ko maslačak“ po celom Beogradu.

„Ja sam do jutros bio direktor Muzeja autobmobila u Beogradu, sada sam direktor Muzeja autobmobila po Beogradu i okolini. Prebacili smo automobile ne razne lokacije, gde je ko i koliko imao mesta – u BMW muzej, u NAVAK, u garaže prijatelja i poznanika“, kaže Petković.

„Automobile smo smestili, ali šta raditi sa fotografijama, sa ostalom muzejskom građom. Na primer, imamo farova sa ‘delaža’ u kojem je ubijen kralj Aleksandar. Građe koja ima bitan istrosjkih značaj. Sada nije pitanje gde će biti muzej, već gde da se smesti kompletna građa.“

Foto: FoNet/Marko Dragoslavić

Navodi da je razgovarao sa Ministarstvom kulture i ministarkom Majom Gojković.

„Ona je tu izašla u susret, ali ona nije nadležna jer smo mi gradska institucija, pa sada razgovaramo da Muzej postane republička ustanova kako bismo krenuli da nađemo neki prostor, kako bismo sve atumobile i muzejsku građu smestli na jedno mesto i potpisali je onako kako to treba da se urad.“

Kako se radi o jedinstvenom muzeju, kaže da je već dobio poziv od gradonačelnika Kragujevca sa predlogom da se u tom gradu napravi novi muzej automobila.

„Ovo je jedna pirvatna akcija selidbe i automobila koji su pripadali mom ocu i onih koje je u međuvremenu dobio Muzej. Brinemo o svima njima. Od Grada Beograda dobili smo samo pomoć u vidu šest radnika Gradske čistoće koji su nam pomogli da guramo automobile i tim ljudima neizmerno hvala“, kaže Petković.

Neprocenjiva zbirka

U garaži je ostala arhivska građa, razni albumi, zbirka prvog srpskog šofera Sretena Kostića – njegov kofer za lične stvari i vozačka dozvola iz 1903. godine – kao i razni eksponati koji će u narednim danima biti izneseni.

Značaj zgrade u kojoj je Muzej proističe iz činjenice da je Moderna garaža bila prvi objekat te vrste ne samo u Beogradu, već i na Balkanu, da je po tehničkim mogućnostima bila rame uz rame sličnim objektima u Zapadnoj Evropi, da su u njoj sačuvani značajni pneumatski alati i da je bila centar auto-sporta u Beogradu.

Foto: FoNet/Marko Dragoslavić

U Zbirci su i francuski automobil Charrron iz 1908. godine, sa drvenim paocima na točkovima i luksuznom drvenom karoserijom tipa Landolet koja se izrađivala ručno po narudžbini. Zatim Ford model T iz 1925. godine, prvi automobil izrađen u velikoj seriji, na montažnoj traci.

Kolekcija obuhvata originalne i restaurisane automobile među kojima se ističu: Ford iz 1902, Lancia Lamda iz 1925, Citroën B10 iz 1926, Buick 28-58 Opera coupe iz 1928, Škoda R6 iz 1929, Aero 10 iz 1929, Alvis iz 1930, BMW 327/328 iz 1938, Rover 14…