Činjenica da je retrospektivna izložba Mire Brtke Refleksije produžena za dve nedelje (trajaće do 10. maja) ukazuje da je domaća javnost postala vrlo zainteresovana za njen impresivni stvaralački opus koji joj je, javnosti, do sad bio poprilična nepoznanica. Njena dela postavljena u živ prostor, kakav je rustični enterijer zgrade Muzeja grada Beograda u Resavskoj, prosto pozivaju na interakciju. Takva vizuelna vibrantnost radova (na izložbi ih je više od 300), od kojih najstariji sežu čak do šezdesetih godina prošlog veka, svakako je dominantan motiv za živ odgovor savremene publike i prepoznavanje Mirinog rada kao nečega što komunicira sa savremenim trenutkom.
Mira Brtka, po obrazovanju filmski reditelj i slikar, a po medijima u kojima je stvarala i vajar, autor crtanih i dokumentarnih filmova, kostimograf i modni kreator, formirala je likovni izraz u okviru internacionalne umetničke grupe „Illumination“, nastale pod vođstvom japanskog umetnika Nobuja Abe, koja je slikarstvo pretvorila u haiku poeziju, stvarajući dela između minimalizma, geometrijske i organske apstrakcije. Iako je svoj identitet gradila prevashodno u duhu enformela, saradnja sa ovom grupom ostaviće jak pečat na nastavak njenog daljeg stvaralaštva. Drugi jak uticaj na Brtkin likovni izraz je njena bliska povezanost sa slovačkim kulturnim nasleđem. Ova veza će se ogledati u eri njenih poznih stvaralačkih godina, a posebno u onom delu kreativnog spektra usko povezanog sa modnim dizajnom, a posredno i sa dizajnom tekstila.
Radeći kao kostimograf u Italiji šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, postala je omiljena u umetničkim krugovima italijanske i francuske filmske elite. Tako će njen rad stići i do stranica italijanskog Voga, koji će njene haljine okarakterisati pridevom slovenske košulje. Haljine su nastajale pod uticajem bogatih slovačkih kostima, sa akcentom na košulje, uz delimične izmene u osnovnom kroju. Čini se da su vez i motivi vojvođanske multietničke ravnice svojevrsni rukopis Mire Brtke, koja je prati u svim segmentima njenog umetničkog izraza, pa tako i u modnim kreacijama. Neretko je koren ovog dizajna bio u pačvork pristupu, nastajući iz delova već postojećih komada narodnih nošnji, koje je umetnica svaku ponaosob bojila stvarajući na taj način jedinstvena umetnička dela. Tehnika bojenja koju je koristila bila je sedamdesetih tako popularna, podvrsta batik oslikavanja, što je podrazumevalo potapanje u boju zgužvanih i u čvor uvezanih odevnih predmeta ili komada tkanine. Njene kolekcije su bile u jednom periodu modne istorije i deo beogradskog Centra za modu i Jugoeksporta, a želju da ih poseduju sebi su ispunile, između ostalih, glumice Izabela Roselini i Marina Vladi. Po Mirinom svedočenju, kada je bila u zvaničnoj poseti Jugoslaviji, i supruga Sandra Pertinija poželela je one jugoslovenske haljine.
Još u periodu stvaranja sa grupom „Illumination“, dvodimenzionalna stilizacija Brtkinih kreacija kao da je svoje utemeljenje pronalazila u istraživanju dezena i vezova. Dok se u ranom stvaralaštvu ta ideja naslućivala, njene pozne izložbe će je pokazati okončanu. Radi se zapravo o seriji slika sa vezom nastalih u saradnji umetnice i njenih sugrađanki Slovakinja iz Stare Pazove. U pitanju je nesvakidašnji umetnički eksperiment, u kojem umetnica na platnu stvara sliku u osnovnom crtežu, po kome onda vezilje na osnovu sopstvenog osećaja za boje vezu i stvaraju umetničko delo. Na taj način, namera stvaraoca i pokretača ideje dobija sasvim nepredvidiv tok. Spajajući akademsko viđenje umetnice i spontani impuls vezilja, nastaje delo koje ima jednako jako utemeljenje i u posmodernističkoj umetnosti kao i u tradiciji jednog naroda.
I skulpture Mire Brtke, bez obzira na solidnost materijala u kojem su nastale, svoj koren pronalaze u tekstilu. Još preciznije, kao da su nastale iz vešto raspoređenih vunenih niti koje grade čvrste, jasne i idejno konkretizovane forme. One svojom razigranošću postaju deo prostora, na isti način na koji prostoru dozvoljavaju da postane deo njih. Tako su refleksije autorkinog rada kroz barem tri oblasti njenog delovanja – slikarstvo, modu i vajanje, nesumnjivo dotakle i ozbiljna, višeslojna promišljanja o tekstilu.
