Nedelja, 21. jul, bila je najtopliji dan koji je do sada zabeležen od kako se meri temparatura.
Preliminarni podaci Evropske klimatske Agencije Kopernikus pokazuju da je globalna prosečna temperatura u nedelju iznosila 17,09 stepeni Celzijusa (62,76 stepeni Farenhajta), čime je oboren rekord postavljen prošle godine 6. jula 2023. za 0,01 stepen Celzijusa (0,02 stepena Farenhajta).
Ovaj, ali i prošlogodišnji rekord su značajno nadmašili prethodni rekord od prosečnih16,8 stepeni Celzijusa (62,24 stepena Farenhajta) na nivou zemljine kugle, koji je postavljen 2016. godine.
Ova godina biće najtoplija ikada
Bez klimatskih promena izazvanih ljudskom aktivnošću, rekordi bi se obarali daleko ređe, a novi hladni rekordi bi se postavljali isto tako često kao i topli.
„Ono što je zaista zapanjujuće je kolika je razlika između temperature u poslednjih 13 meseci i prethodnih temperaturnih rekorda. Sada smo zaista na nepoznatom terenu“, izjavio je direktor Kopernikusa Karlo Bontempo.
U unutrašnjosti Kalifornije izmerene su trocifrene temperature u Farenhajtima, što je izazvalo više od dve desetine požara na zapadu Sjedinjenih Država. U isto vreme, Evropa se suočavala sa smrtonosnim toplotnim talasom.
„To je svakako zabrinjavajući znak nakon 13 uzastopnih meseci sa rekordnim temperaturama,“ rekao je Zek Hausfater, klimatski naučnik sa Berklija, koji sada procenjuje da postoji 92 odsto šanse da će 2024. biti toplija od 2023, do sada najtoplije godine, piše AP.
Rekord u poslednjih 120.000 godina
Jul je generalno najtopliji mesec u godini , uglavnom zbog toga što na severnoj hemisferi ima više kopna, pa sezonski obrasci tamo utiču na globalne temperature.
Beleške i merenja Kopernikusa sežu do 1940. godine, ali drugi globalni podaci koje prikupljaju vlade Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva idu još dalje u prošlost, do 1880. godine. Mnogi naučnici, uzimajući u obzir te podatke, kažu da su prošlogodišnji temperaturni rekordi najviši koje je planeta doživela u oko 120.000 godina. Sada su prvih šest meseci 2024. godine oborili i te rekorde.
Naučnici uglavnom krive klimatske promene, izazvane sagorevanjem uglja, nafte i prirodnog gasa, kao i stočarsku poljoprivredu za ovako ekstremne temperature. Ostali faktori uključuju klimatski fenomen El Ninjo, koji zagreva centralni Pacifik.
Zagađenja mora gorivom, kao i podvodne vulkanske erupcije takođe uzrokuju dodatno zagrevanje, ali oni nisu tako važni kao staklenički gasovi koji zadržavaju toplotu.
