Prave bajke našeg vremena

U Etnografskom muzeju u Beogradu otvorena je izložba lutaka. Među lutkama kojima su se igrala deca tokom decenija našla se i Cica, papirnata lutkica koju su iz „Politikinog Zabavnika“ isecale generacije i oblačile je u odštampane haljinice. Cica se našla na ovoj izložbi jer je Etnografski muzej procenio da se njome igralo toliko dece da se može reći da je ona „ušla u narod“ i da stoga reprezentuje jedan vid zabave srpske dece. Cicu znaju svi, ali se malo ko upitao ko je njen autor. Oni koje je to interesovalo obično je vezuju za Vladanu Likar-Smiljanić, ali ona ističe da lutkica nije njeno delo, već ju je ona samo najduže crtala.

„Cicu je prvi nacrtao modni kreator Čedomir Čedomir. Ja sam je od njega nasledila kada on zbog svojih naraslih kreatorskih obaveza više nije mogao da se njome bavi“, kaže za „Vreme“ Vladana Likar-Smiljanić. „Ona je u stvari adaptirani lik iz jednog američkog stripa koji se kod nas nije objavljivao.“

Prepustivši Cicu na staranje Vladani Likar-Smiljanić, naš modni kreator ostavio ju je u dobrim rukama jer je i ona bila upućena u modu.

„Dok sam bila gimnazijalka završila sam krojački kurs jer sam želela da sama sebi šijem odeću. To mi je potom dobro došlo kada sam počela da radim u ‘Praktičnoj ženi’ gde sam čitaocima predlagala modele koje sam i crtala, a za neke sam pravila i šnitove koje je list potom objavljivao“, priseća se Vladana Likar-Smiljanić.

„CRNA BRADA“ i „MUSA IBN TUP„: Pored Cice, ona je u „Zabavniku“ crtala i lutkice Helge, Hogara, Popaja, Olive, Denisa, Margarete, Kamička, Delte 99 i Lu, ali i lutkice sa likovima Pavla Vujisića i Lepe Brene. Ipak, to nije bio njen jedini posao u tom listu.

„Ilustrovala sam članke i crtala naslovne strane i u tom periodu je otprilike svaka treća naslovna strana ‘Zabavnika’ bila moj rad. Pored toga radila sam i ‘Cicin kutak’ u kome sam crtežom i tekstom objašnjavala čitaocima kako da nešto sami naprave. Rubrika nije dobila ime po lutkici, već po Cici Milivojević, novinarki i urednici u Zabavniku, koja je mlada umrla.“

Kada bi Vladana bila sprečena, Cicin kutak crtala je njena sestra Biljana Likar-Popović, tako da se može reći da je Cicin kutak na neki način bio i porodična manufaktura.

Pored svega ovoga, Vladana Likar-Smiljanić nacrtala je za „Zabavnik“ i strip Musa Ibn Tup i jednu epizodu Crne Brade.

„Strip Musa Ibn Tup u zemlji brojki nastao je prema jednoj belgijskoj knjizi. Priča je bila odlična, ali je crtež bio prilično konvencionalan, a likovi su bili obučeni u srednjovekovnu odeću. Smatrala sam da, iako je priča dobra, njen vizuelni deo neće biti blizak našim čitaocima, pa sam smislila Musu Ibn Tupa, koji je bio obučen u skladu sa tim kako je srednji vek izgledao kod nas, tako da je on sa šarenim turbanom doživljavao zgode i nezgode i učio decu matematici. Sa Crnom Bradom je bilo drugačije. ‘Zabavnik’ je otkupio taj francuski strip i počeo da objavljuje po jednu tablu u svakom broju, a onda je u ‘Stripoteci’ objavljena cela epizoda. Urednik nije znao šta da radi i predložio mi je da ja nacrtam tu epizodu, ali sa drugačijom radnjom. Nije mi bilo lako da uđem u tuđi crtež, ali sam ga na kraju ‘skinula’ i tako je epizoda Crna Brada i čudovište iz Loh Nesa u ‘Zabavniku’ imala drugačiju radnju od originalne. Nisam sigurna da je to što sam uradila bilo u skladu sa autorskim pravima, ali mislim da se autori tog stripa neće naljutiti ako to sada saznaju.“

RIZNICA: Vladana Likar-Smiljanić ilustrovala je mnogo dečijih knjiga koje su objavljivane kod nas, ali i u SAD, Nemačkoj, Italiji i Španiji. Najznačajnija knjiga koju je ilustrovala je Riznica pesama za decu Jovana Jovanovića Zmaja koja je objavljena u preko 300.000 primeraka. Knjiga je značajna i po tome što su svi likovi bili nacrtani u modernoj odeći, a ne u onoj iz Zmajevog doba.

„Zmajeve pesme su vanvremenske i bliske su deci svih generacija, zbog toga su i moje ilustracije bile savremene. Da sam likove nacrtala u viktorijanskoj odeći to bi se možda dopalo odraslima, ali deci to ništa ne bi značilo. To mi je bila prva knjiga koju sam ilustrovala i strašno sam želela da dobijem taj posao, odrekla bih se honorara, čak bih izdavaču platila samo da ilustrujem Zmajeve pesme. Srećom, to izdavač nije znao.“

POLITIKA: Ilustratorsku karijeru Vladana Likar-Smiljanić prekidala je u dva navrata – kada je trebalo da magistrira i doktorira, što je i razumljivo, jer ona nikada nije bila profesionalni ilustrator. Dr Vladana Likar-Smiljanić je po profesiji elektroinženjer, bila je profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu na Katedri za telekomunikacije na kojoj je izvela 40 generacija studenata, autor je dve zbirke zadataka za studente Elektrotehnike i velikog broja naučnih radova. Kada je u Miloševićevo doba Vlada Teodosić postavljen za dekana Elektrotehničkog fakulteta, ona je bila među 16 nastavnika koji su odbili da potpišu novi ugovor o radu. Iako nije bila otpuštena, dve godine je bila ukolonjena iz nastave, a obezbeđenje koje je na fakultet doveo Teodosić zabranilo joj je ulazak u zgradu fakulteta. Na molbu da se priseti tog vremena, rekla je:

„Ne želim da govorim o tome. Mene politika nikada nije zanimala osim kao dobra tema za ogovaranje vlasti dok se pije kafa. Kada je Teodosić zahtevao da potpišemo nove ugovore o radu, ja to nisam htela da učinim iz ličnih i emotivnih razloga, jednostavno mi se smučio taj stalni pritisak i ponižavanje, tako da ja sebe ne doživljavam kao prvoborca antimiloševićevskog otpora. Činjenica je da je bilo mojih kolega koji su potpisali taj ugovor tako da su mogli da uđu na fakultet i borili su se protiv Teodosića unutar zgrade, baš kao što sam to ja činila ispred nje. Istina je i da je bilo mojih kolega koji su ga svesrdno podržavali, a posle 5. oktobra su ostali na fakultetu baš kao da se tamo nije ništa dešavalo.“ O tome da li su njena petooktobarska očekivanja ostvarena,Vladana Likar-Smiljanić kaže:

„Ne sećam se više šta sam očekivala tog dana ili bar ne želim da se sećam. Ponekad mi se samo desi da se suočim sa nečim što me natera da kažem sebi da je to ono za šta nisam mislila da će se više dešavati. Ja sam sada u penziji i sa grupom ljudi želim da osnujem visoku školu za digitalnu umetnost i grafički dizajn. Obezbedili smo vrhunske kadrove, prostor i sredstva, ali već više od dve godine ne uspevamo da registrujemo školu jer Ministarstvo prosvete i Komisija za akreditaciju to nezakonito sprečavaju. Ne pričam ovo da bih vam se žalila, već zato što je to jedna od onih situacija u kojima konstatujem da tako nešto nisam očekivala u postpetooktobarskom vremenu.“