Foto: Yandex
Galaksija, iMac, ZXSpectrum, Sega Mega i slične uspomene na početke kompjuterske ere, izložene su u novootvorenom Muzeju digitalnih tehnologija
U Beogradu je otvoren muzej retro računara i konzola za video igre „Muzej razvoja digitalnih tehnologija“. Nalazi se na Dorćolu, a namenjen je ljubiteljima dobrih starih igara i uređaja koji su dolaskom digitalizacije pali u zaborav.
Branka Veličković, HR direktorka kompanije „Yandex“ koja je osnivač muzeja, objašnjava da eksponati ilustruju istoriju digitalnih tehnologija pa su zato na postavci i kompjuteri iz devedesetih kada je internet tek nastajao.
„Želeli smo ovim da predstavimo tehnologiju tog perioda i odamo počast svemu onom uz šta smo odrastali“, priča Veličković.
U ovom, pre svega interaktivnom prostoru, posetioci će imati priliku da saznaju kako su funkcionisali retro računari i uređaji, od „Galaksije“ do „iMac“ računara, tako što će i sami moći da pokreću programe i igraju omiljene video igre.
Foto: YandexJedan od takvih uređaja je britanski „ZX Spectrum“, koji je među najpopularnijim kućnim računarima u istoriji, kao i pionir ere digitalne kreativnosti „Commodore 64“ koji je svojevremeno ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najprodavaniji računar ikada.
Među brojnim eksponatima je i replika kultne „Galaksije“, kućnog računara iz doba Jugoslavije koji je razvio Voja Antonić 1983. godine.
Osamdesete i devedesete godine su u gejming industriji obeležile gejming konzole, što je u muzeju ilustruju „Super Nintendo Entertainment System“, „Sega Mega Playstation“ i čuvena konzola „Sega Mega Drive“ objavljena 1989. godine u Americi pod imenom „Genesis“ koja se prodavala po ceni od 190 dolara.
Posetioci mogu da isprobaju i programske jezike tog vremena poput „Basic“-a ili da se prisete istorije gejminga i zaigraju neke od najpopularnijih naslova svih vremena kao što su „Super Mario“, „Sonic“ i „Doom“.
Osim za milenijalce i starije od njih, ovaj muzej je namenjen i današnjoj deci kako bi, ne samo videla, nego i dodirnula deliće IT istorije koji su na ovaj način sačuvani od zaborava.
A.E./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Mentalno zdravlje se danas najčešće predstavlja kao lični problem koji treba „popraviti“, ali se pritom uporno izbegava pitanje zašto je patnja postala gotovo opšte stanje. Upravo u tom izbegavanju krije se ključni problem
Krajem 2025. kada se navršilo 50 godina od premijere predstave Mrtvi razred Tadeuša Kantora, objavljena je knjiga o tom velikom poljskom reditelju koga, naprosto, nije moguće imitirati
Zemunka koja je osvojila Njujork, Marina Mićanović, kaže da je bavljenje dizajnom njena priroda i smisao, a da je moda stil života. Njeni klijenti vole njenu autentičnost
Mnogo je polemika o pitanju ko je oborio nemački cepelin iznad Soluna 1916. godine. U Spomenici Solunske đačke čete je autentično svedočanstvo o tom događaju
Tekst “Zašto padaju beogradske fasade”, objavljen u novogodišnjem dvobroju, bio je povod našem čitaocu iz Valjeva da napiše o svom iskustvu na tu temu
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
