Foto: Yandex
Galaksija, iMac, ZXSpectrum, Sega Mega i slične uspomene na početke kompjuterske ere, izložene su u novootvorenom Muzeju digitalnih tehnologija
U Beogradu je otvoren muzej retro računara i konzola za video igre „Muzej razvoja digitalnih tehnologija“. Nalazi se na Dorćolu, a namenjen je ljubiteljima dobrih starih igara i uređaja koji su dolaskom digitalizacije pali u zaborav.
Branka Veličković, HR direktorka kompanije „Yandex“ koja je osnivač muzeja, objašnjava da eksponati ilustruju istoriju digitalnih tehnologija pa su zato na postavci i kompjuteri iz devedesetih kada je internet tek nastajao.
„Želeli smo ovim da predstavimo tehnologiju tog perioda i odamo počast svemu onom uz šta smo odrastali“, priča Veličković.
U ovom, pre svega interaktivnom prostoru, posetioci će imati priliku da saznaju kako su funkcionisali retro računari i uređaji, od „Galaksije“ do „iMac“ računara, tako što će i sami moći da pokreću programe i igraju omiljene video igre.
Foto: YandexJedan od takvih uređaja je britanski „ZX Spectrum“, koji je među najpopularnijim kućnim računarima u istoriji, kao i pionir ere digitalne kreativnosti „Commodore 64“ koji je svojevremeno ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najprodavaniji računar ikada.
Među brojnim eksponatima je i replika kultne „Galaksije“, kućnog računara iz doba Jugoslavije koji je razvio Voja Antonić 1983. godine.
Osamdesete i devedesete godine su u gejming industriji obeležile gejming konzole, što je u muzeju ilustruju „Super Nintendo Entertainment System“, „Sega Mega Playstation“ i čuvena konzola „Sega Mega Drive“ objavljena 1989. godine u Americi pod imenom „Genesis“ koja se prodavala po ceni od 190 dolara.
Posetioci mogu da isprobaju i programske jezike tog vremena poput „Basic“-a ili da se prisete istorije gejminga i zaigraju neke od najpopularnijih naslova svih vremena kao što su „Super Mario“, „Sonic“ i „Doom“.
Osim za milenijalce i starije od njih, ovaj muzej je namenjen i današnjoj deci kako bi, ne samo videla, nego i dodirnula deliće IT istorije koji su na ovaj način sačuvani od zaborava.
A.E./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Plantu, čuveni francuski karikaturista, poslao je putem portala „Vremena“ karikaturu studentima Srbije, kao izraz solidarnosti i podrške. U svetu je poznat kao karikaturista koji je spojio Arafata i Šimona Peresa
Zadržava se južna vazdušna struja koja će i dalje donositi topao vazduh na Balkan. Danas u Srbiji toplo, temperatura do 23 stepena
Tri i po veka Srbija nije postojala kao država, bila je zaboravljena zemlja pod Turcima. A onda je došao Miloš Obrenović i sve promenio. Srbija je postala druga država u Evropi koja je ukinula feudalizam
Da li pozorišta treba da igraju predstave dok se na trgovima, ulicama i drumovima ove zemlje odvija jedna sasvim drugačija vrsta teatra
Među eksponatima izložbe Oto Bihalji-Merin: Morao sam biti prisutan su i knjige o Goji, još uvek neobjavljene na srpskom jeziku
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
