Ako bi samo ljudi koji žive u njegovom slivu bar jedan odmor u životu proveli na Dunavu, godišnje bi obale ovog evropskog džina obišlo milion turista. Time bi nastao prihod uporediv sa zaradom turističkih industrija na Mediteranu
Koliki je turistički kapacitet reke na kojoj danas živi 80 miliona ljudi? Urbana područja koja se naslanjaju na Dunav i njegove brojne pritoke, nesumnjivo vrše dodatni pritisak na živi svet jedine reke koja u Evropi plovi sa zapada na istok. To bi trebalo da smanjuje atraktivnost ovog područja za turiste. Između ostalog, samo otpadne vode većine gradova iz sliva završavaju u Dunavu, dok se i dalje samo deo obrađuje u fabrikama za otpadne vode.
No, putovanje Dunavom otkriva jednu malo drugačiju sliku. Nakon Nemačke, Austrije i Slovačke, sledi put kroz Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Ukrajinu, Moldaviju, Bugarsku i Rumuniju – pred vama je više od 1600 kilometara, odnosno još šezdeset odsto toka Dunava. Iza vas na Dunavu ostaju četiri prestonice, Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd, a pored njih tu su i hiljade kilometara državnih granica. I jedno za Zapadnu Evropu nepoznato područje.
Uprkos tolikom pritisku urbanih područja i indsutrije, Dunav ipak nije prljava reka. Na tome ne treba da se zahvali samo povećanoj ekološkoj svesti, već samoj hidrologiji. Što je dalje od izvora i samim tim dalje od ekološki svesnijeg odnosa prema vodotokovima, Dunav se, srećnom igrom slučaja, prirodno snažnije čisti – što je veći, to više raste njegov kapacitet samopročišćavanja.
Jer Dunav je u srednjem toku nesumnjivo velika, snažna reka. Dunav kod Beča u sekundi pronese 1900 kubnih metara vode, kod Budimpešte već ima protok od 2350 kubnih metara u sekundi, a kod Beograda čak 4000 kubnih metara vode u sekundi. To je čudovišna snaga koja uspeva da odoli i ekološki najmanje odgovornoj vlasti.
RAZNOLIKOST VRSTA: Kakvo je stanje dunavskog sliva danas? Pre svega, Dunav ima čak 29 velikih pritoka. Njihov potencijal i uopšte kapacitet celog sliva, ni u kom smislu ne treba zanemariti ni kad je reč o turizmu. Na Dunavu ima sedamnaest velikih ostrva, ada, koje su same po sebi predeli izuzetne lepote i koje nastanjuje ogroman broj živih vrsta. Oko Dunava i u njegovoj blizini prostiru se ogromna prostranstva šuma, ritova i močvara. Sve ukupno, živi svet Dunava danas čini oko 2000 biljnih i oko 5000 životinjskih vrsta.
Na Dunavu je danas sedamnaest područja zaštićeno zakonom, od čega su samo tri u Austriji i Nemačkoj. U Mađarskoj ih ima dva, u Hrvatskoj jedno, u Srbiji pet, u Rumuniji četiri i u Bugarskoj dva. S obzirom na dugoročnu strategiju Evropske unije da se uvećava površina koja je pod zaštitom zakona, može se logično očekivati da će površina zaštićenih područja rasti u budućnosti. Ove zone, po pravilu, imaju i najveći turistički potencijal.
A tu je još nešto. Za razliku od većeg dela gornjeg toka, gde je turistički kapacitet ove reke odavno prepoznat, nakon Devin kapije, Dunav je u srednjem i donjem delu ostao neistraženo područje. Mada ta okolnost znači hroničan nedostatak turističke infrastrukture, ona se na izvestan način može shvatiti i kao prednost – Dunav ovde za modernog turistu pruža više nego aktivan odmor, istorijske lokacije, napuštene utvrde i drevne gradove, uz čiste ekološke niše i prostranstva nedirnute prirode, koja se smenjuju sa pejzažima dirigovane socijalističke industrije i divljim, ruralnim oblastima gde se život odvija gotovo jednako kao pre sto godina.
AVANTURISTIČKI TURIZAM: U gornjem toku Dunava moguće je sa lakoćom obići sve ove prirodne, ali i istorijske i kulturne znamenitosti – sredstvo transporta ne predstavlja prepreku – na biciklu, vozu ili brodu u Austriji i Nemačkoj može se putovati kroz gradiće i gradove i u svakom naći obilje sadržaja na vodi. Istina, sve to je moguće i južno od Budimpešte, ali zahteva više strpljenja i spremnosti na izvesnu neudobnost. Duh avanturizma koji sadrži putovanje srednjim i donjim tokom Dunava jeste privlačan, ali u praksi teško može da privuče prosečnog putnika.
Kakva turistička usluga se može pružiti na Dunavu? Dugoročno održivo rešenje predstavlja osnovna infrastruktura koja može da obezbedi toliko aranžmana, a da pritom očuva duh avanturizma koji je sada prisutan pri plovidbi srednjim i donjim Dunavom. Neko rešenje se mora naći. U svakom slučaju, neodgovorno je zaboraviti na šezdeset odsto velike reke.
“Granica između čoveka i mašine nije u brzini ili tačnosti izvršenih operacija, već u sposobnosti samorefleksije, kao i u kapacitetu za etičko i estetsko prosuđivanje i kreativnost”
Arhitekta Miša Manojlović bio je protiv projekta olimpijskog stadiona kojim bi se ugrozila Beogradska tvrđava. Da li je i to, osim njegovog jevrejskog porekla, doprinelo da bude ubijen na Starom sajmištu 1941.
Nakon grupne faze na Svetskom prvenstvu u fudbalu, tehnolški hiperunapređeno suđenje je navuklo na sebe veliki broj kritika. U nokaut fazi postale su još glasnije
Novak Đoković je u četvrtfinalu Vimbldona posle pet sati i petnaest minuta u super tajbrejku savladao četrnaest godina mlađeg Kanađanina Feliksa Ože-Aljasima i pokazao da jednostavno odbija da stari
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
