Ako bi samo ljudi koji žive u njegovom slivu bar jedan odmor u životu proveli na Dunavu, godišnje bi obale ovog evropskog džina obišlo milion turista. Time bi nastao prihod uporediv sa zaradom turističkih industrija na Mediteranu
Koliki je turistički kapacitet reke na kojoj danas živi 80 miliona ljudi? Urbana područja koja se naslanjaju na Dunav i njegove brojne pritoke, nesumnjivo vrše dodatni pritisak na živi svet jedine reke koja u Evropi plovi sa zapada na istok. To bi trebalo da smanjuje atraktivnost ovog područja za turiste. Između ostalog, samo otpadne vode većine gradova iz sliva završavaju u Dunavu, dok se i dalje samo deo obrađuje u fabrikama za otpadne vode.
No, putovanje Dunavom otkriva jednu malo drugačiju sliku. Nakon Nemačke, Austrije i Slovačke, sledi put kroz Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Ukrajinu, Moldaviju, Bugarsku i Rumuniju – pred vama je više od 1600 kilometara, odnosno još šezdeset odsto toka Dunava. Iza vas na Dunavu ostaju četiri prestonice, Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd, a pored njih tu su i hiljade kilometara državnih granica. I jedno za Zapadnu Evropu nepoznato područje.
Uprkos tolikom pritisku urbanih područja i indsutrije, Dunav ipak nije prljava reka. Na tome ne treba da se zahvali samo povećanoj ekološkoj svesti, već samoj hidrologiji. Što je dalje od izvora i samim tim dalje od ekološki svesnijeg odnosa prema vodotokovima, Dunav se, srećnom igrom slučaja, prirodno snažnije čisti – što je veći, to više raste njegov kapacitet samopročišćavanja.
Jer Dunav je u srednjem toku nesumnjivo velika, snažna reka. Dunav kod Beča u sekundi pronese 1900 kubnih metara vode, kod Budimpešte već ima protok od 2350 kubnih metara u sekundi, a kod Beograda čak 4000 kubnih metara vode u sekundi. To je čudovišna snaga koja uspeva da odoli i ekološki najmanje odgovornoj vlasti.
RAZNOLIKOST VRSTA: Kakvo je stanje dunavskog sliva danas? Pre svega, Dunav ima čak 29 velikih pritoka. Njihov potencijal i uopšte kapacitet celog sliva, ni u kom smislu ne treba zanemariti ni kad je reč o turizmu. Na Dunavu ima sedamnaest velikih ostrva, ada, koje su same po sebi predeli izuzetne lepote i koje nastanjuje ogroman broj živih vrsta. Oko Dunava i u njegovoj blizini prostiru se ogromna prostranstva šuma, ritova i močvara. Sve ukupno, živi svet Dunava danas čini oko 2000 biljnih i oko 5000 životinjskih vrsta.
Na Dunavu je danas sedamnaest područja zaštićeno zakonom, od čega su samo tri u Austriji i Nemačkoj. U Mađarskoj ih ima dva, u Hrvatskoj jedno, u Srbiji pet, u Rumuniji četiri i u Bugarskoj dva. S obzirom na dugoročnu strategiju Evropske unije da se uvećava površina koja je pod zaštitom zakona, može se logično očekivati da će površina zaštićenih područja rasti u budućnosti. Ove zone, po pravilu, imaju i najveći turistički potencijal.
A tu je još nešto. Za razliku od većeg dela gornjeg toka, gde je turistički kapacitet ove reke odavno prepoznat, nakon Devin kapije, Dunav je u srednjem i donjem delu ostao neistraženo područje. Mada ta okolnost znači hroničan nedostatak turističke infrastrukture, ona se na izvestan način može shvatiti i kao prednost – Dunav ovde za modernog turistu pruža više nego aktivan odmor, istorijske lokacije, napuštene utvrde i drevne gradove, uz čiste ekološke niše i prostranstva nedirnute prirode, koja se smenjuju sa pejzažima dirigovane socijalističke industrije i divljim, ruralnim oblastima gde se život odvija gotovo jednako kao pre sto godina.
AVANTURISTIČKI TURIZAM: U gornjem toku Dunava moguće je sa lakoćom obići sve ove prirodne, ali i istorijske i kulturne znamenitosti – sredstvo transporta ne predstavlja prepreku – na biciklu, vozu ili brodu u Austriji i Nemačkoj može se putovati kroz gradiće i gradove i u svakom naći obilje sadržaja na vodi. Istina, sve to je moguće i južno od Budimpešte, ali zahteva više strpljenja i spremnosti na izvesnu neudobnost. Duh avanturizma koji sadrži putovanje srednjim i donjim tokom Dunava jeste privlačan, ali u praksi teško može da privuče prosečnog putnika.
Kakva turistička usluga se može pružiti na Dunavu? Dugoročno održivo rešenje predstavlja osnovna infrastruktura koja može da obezbedi toliko aranžmana, a da pritom očuva duh avanturizma koji je sada prisutan pri plovidbi srednjim i donjim Dunavom. Neko rešenje se mora naći. U svakom slučaju, neodgovorno je zaboraviti na šezdeset odsto velike reke.
Toplotne pumpe su 2025. godine bile najčešći instaliran tip sistema grejanja u Nemačkoj - em najviše smanjuju račune za grejenje, em mogu i da hlade, em su ekološki čiste. Nemačka država je davala ogromne subvencije za njihovu ugradnju. Kakva je situcija u Srbiji
FIFA bi mogla da kazni argentinske igrače i fudbalski savez zbog transparenta „Malvini su argentinski“ na utakmici sa Engleskom, jer njen kodeks zabranjuje na stadionima bilo kakvu „poruku koja nije prikladna za sportski događaj“. Foklandska ostrva (Malvini), zbog kojih su dve države ratovale, su pod britanskom upravom
„Smrtonosne pantalone Zara" postao je izuzetno viralan trend na društvenim mrežama, ali moda je i ranije umela da bude surova, pa čak i smrtonosna
Toplotni talas koji je krajem juna pogodio Srbiju usled klimatskih promena danas je čak 55 puta verovatniji nego sredinom 20. veka, pokazuje studija naučnika sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
U Andrićevom prevodu, Političke i društvene napomene Frančeska Gvičardinija čitaju se kao zbirka pouka i saveta savremenom čoveku, i to ne samo u Srbiji
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
