Ako bi samo ljudi koji žive u njegovom slivu bar jedan odmor u životu proveli na Dunavu, godišnje bi obale ovog evropskog džina obišlo milion turista. Time bi nastao prihod uporediv sa zaradom turističkih industrija na Mediteranu
Koliki je turistički kapacitet reke na kojoj danas živi 80 miliona ljudi? Urbana područja koja se naslanjaju na Dunav i njegove brojne pritoke, nesumnjivo vrše dodatni pritisak na živi svet jedine reke koja u Evropi plovi sa zapada na istok. To bi trebalo da smanjuje atraktivnost ovog područja za turiste. Između ostalog, samo otpadne vode većine gradova iz sliva završavaju u Dunavu, dok se i dalje samo deo obrađuje u fabrikama za otpadne vode.
No, putovanje Dunavom otkriva jednu malo drugačiju sliku. Nakon Nemačke, Austrije i Slovačke, sledi put kroz Mađarsku, Hrvatsku, Srbiju, Ukrajinu, Moldaviju, Bugarsku i Rumuniju – pred vama je više od 1600 kilometara, odnosno još šezdeset odsto toka Dunava. Iza vas na Dunavu ostaju četiri prestonice, Beč, Bratislava, Budimpešta i Beograd, a pored njih tu su i hiljade kilometara državnih granica. I jedno za Zapadnu Evropu nepoznato područje.
Uprkos tolikom pritisku urbanih područja i indsutrije, Dunav ipak nije prljava reka. Na tome ne treba da se zahvali samo povećanoj ekološkoj svesti, već samoj hidrologiji. Što je dalje od izvora i samim tim dalje od ekološki svesnijeg odnosa prema vodotokovima, Dunav se, srećnom igrom slučaja, prirodno snažnije čisti – što je veći, to više raste njegov kapacitet samopročišćavanja.
Jer Dunav je u srednjem toku nesumnjivo velika, snažna reka. Dunav kod Beča u sekundi pronese 1900 kubnih metara vode, kod Budimpešte već ima protok od 2350 kubnih metara u sekundi, a kod Beograda čak 4000 kubnih metara vode u sekundi. To je čudovišna snaga koja uspeva da odoli i ekološki najmanje odgovornoj vlasti.
RAZNOLIKOST VRSTA: Kakvo je stanje dunavskog sliva danas? Pre svega, Dunav ima čak 29 velikih pritoka. Njihov potencijal i uopšte kapacitet celog sliva, ni u kom smislu ne treba zanemariti ni kad je reč o turizmu. Na Dunavu ima sedamnaest velikih ostrva, ada, koje su same po sebi predeli izuzetne lepote i koje nastanjuje ogroman broj živih vrsta. Oko Dunava i u njegovoj blizini prostiru se ogromna prostranstva šuma, ritova i močvara. Sve ukupno, živi svet Dunava danas čini oko 2000 biljnih i oko 5000 životinjskih vrsta.
Na Dunavu je danas sedamnaest područja zaštićeno zakonom, od čega su samo tri u Austriji i Nemačkoj. U Mađarskoj ih ima dva, u Hrvatskoj jedno, u Srbiji pet, u Rumuniji četiri i u Bugarskoj dva. S obzirom na dugoročnu strategiju Evropske unije da se uvećava površina koja je pod zaštitom zakona, može se logično očekivati da će površina zaštićenih područja rasti u budućnosti. Ove zone, po pravilu, imaju i najveći turistički potencijal.
A tu je još nešto. Za razliku od većeg dela gornjeg toka, gde je turistički kapacitet ove reke odavno prepoznat, nakon Devin kapije, Dunav je u srednjem i donjem delu ostao neistraženo područje. Mada ta okolnost znači hroničan nedostatak turističke infrastrukture, ona se na izvestan način može shvatiti i kao prednost – Dunav ovde za modernog turistu pruža više nego aktivan odmor, istorijske lokacije, napuštene utvrde i drevne gradove, uz čiste ekološke niše i prostranstva nedirnute prirode, koja se smenjuju sa pejzažima dirigovane socijalističke industrije i divljim, ruralnim oblastima gde se život odvija gotovo jednako kao pre sto godina.
AVANTURISTIČKI TURIZAM: U gornjem toku Dunava moguće je sa lakoćom obići sve ove prirodne, ali i istorijske i kulturne znamenitosti – sredstvo transporta ne predstavlja prepreku – na biciklu, vozu ili brodu u Austriji i Nemačkoj može se putovati kroz gradiće i gradove i u svakom naći obilje sadržaja na vodi. Istina, sve to je moguće i južno od Budimpešte, ali zahteva više strpljenja i spremnosti na izvesnu neudobnost. Duh avanturizma koji sadrži putovanje srednjim i donjim tokom Dunava jeste privlačan, ali u praksi teško može da privuče prosečnog putnika.
Kakva turistička usluga se može pružiti na Dunavu? Dugoročno održivo rešenje predstavlja osnovna infrastruktura koja može da obezbedi toliko aranžmana, a da pritom očuva duh avanturizma koji je sada prisutan pri plovidbi srednjim i donjim Dunavom. Neko rešenje se mora naći. U svakom slučaju, neodgovorno je zaboraviti na šezdeset odsto velike reke.
Donošenjem Ustava, knez Miloš je pretrpeo poraz u borbi sa opozicijom: uništen je njegov apsolutizam, vrhovnu vlast morao je da deli sa Državnim savetom, stvoreno je nezavisno sudstvo, zaštićena su prava činovnika i privatna svojina građana, ukratko – Srbija je postala ustavna i pravna država
Poput osobe, Lisabon je prisutan u Saramagovom životu i delu. Teško je odrediti ko je kome više dao u njihovoj međusobnoj razmeni – grad piscu ili pisac gradu
Gde god da ste se nalazili u gradu, sve bi vas podsećalo na to da je Berlinale u toku i da mu se pridružite – nije se videlo gde počinje grad, a gde kreće Festival
Ko su bili stvarni donosioci odluka u drevnim društvima? Ovog januara objavljena je studija istraživača iz Dablina po kojoj su to bile – žene
Kratak odgovor je – ne može. Ali nije ni veštačka inteligencija baš za bacanje, kako pokazuju neki eksperimenti
„Češljanje“ nevladinih organizacija je obračun sa kritičarima režima. Da nije, tužilac bi prvo pokucao na vrata Ane Brnabić koja je bila udarna igla USAID-a. Ovi koje „češljaju“ su za Anu treća liga
Mlad i pametan svet pokuljao je na ulice i sa sobom poneo duhovitost. Humor je važan za oslobađanje od straha, ali ne samo to – on je supstancijalno politički
U Srbiji više niko ne zna o čemu priča njen predsednik, novinare kažnjavaju na pravdi boga, aferaške velmože proglašavaju za svece, a nosioci javnih funkcija šire javnu sablazan. Ljudi – dokle ćemo tako
Intervju: Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva
Sloboda se već desila Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
