Nakon godine priprema, jesenjeg klimatskog marša, prvih dogovora SAD i Kine, klimatske konferencije u Limi u Peruu, porasla su očekivanja od samita u Parizu, na kome će se u decembru ove godine okupiti predstavnici 192 zemlje potpisnice Okvirne konvencije o klimatskim promenama, kako bi pokušali da usvoje novi klimatski dogovor. Novi dokument će postaviti nove uslove i za velike, ali i za male igrače kako u pogledu mitigacije, tj. ublažavanja i smanjenja emisije ugljen-dioksida, tako i u pogledu prilagođavanja, odnosno adaptacije. Koliko je Srbija spremna za takve mere?
Sa druge strane, ni same klimatske promene više nisu daleko ni u prostoru ni u vremenu. Globalno zagrevanje uveliko pogađa svakodnevicu, klima utiče na život, energetiku, ekonomiju, urbanizaciju i poljoprivredu. Ekstremne suše, poplave i druge prirodne nepogode koje se kao pošast učestalo javljaju u Srbiji i regionu direktno su uslovljene rastom globalne temperature.
Uporedo sa serijom tekstova „Politička klima“ koja se ovog proleća bavi konkretnim posledicama klimatskih promena u Srbiji i regionu, nedeljnik „Vreme“ i Fondacija „Hajnrih Bel“ organizovali su na Dan planete Zemlje, 22. aprila, tribinu „Kako se suočiti sa posledicama klimatskih promena?“.
Na tribini su govorili Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima, Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu (World Wide Fund, WWF), Aleksandar Macura iz Tima „Evropa“ i fondacije RES, kao i Damjan Rehm Bogunović iz Fondacije „Hajnrih Bel“. Tribinu je moderirao Slobodan Bubnjević. Na skupu se razgovaralo o uticaju globalnog zagrevanja na oblasti kao što su urbanizam, poljoprivreda, energetika, ekonomija i uz to biodiverzitet, sa posebnim osvrtom na učestalost prirodnih katastrofa, kao što su bile poplave u Srbiji.
REŽIM STVARNOSTI: „Naša ekonomija je globalna. Samim tim i pitanja životne sredine, ublažavanja i prilagođavanja na klimatske promene moraju biti globalna. Ugljen-dioksid neće stati na granici nijedne zemlje“, kaže Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu, dodajući da je nužno da svi rade zajedno, kao i da očekuje značajne pomake na konferenciji u Parizu. „Bez obzira na pokušaje da smanjimo emisiju CO2, mi moramo da se adaptiramo. Ono što već postoji u atmosferi proizvelo je efekte kojima moramo da se prilagodimo“, objašnjava Dimović, dodajući da je Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) dao procene kako će porasti broj ekstremnih nepogoda – poplava, suša, uragana, kao i njihovih posledica.
„U Svetskom fondu za prirodu na ljude gledamo kao na integralni deo prirode. Ako na planeti ima sedam milijardi ljudi, uskoro će ih biti devet, a postoji i spomenuto energetsko siromaštvo, vrlo je važan princip koji zastupamo – hrana, voda i energija za sve. Tu je jako bitna pravična raspodela, o kojoj se nedovoljno govori. Trenutne procene UN-a su da 1,4 milijarde ljudi na planeti nema pristup električnoj energiji, što znači da ako bismo mi ovde za stolom bili planeta, jedan bi bio bez struje“, podseća Dimović.
„Klimatske promene su takva vrsta promene koja zahteva odgovor celog društva. Nemoguće je raditi u izolaciji, a stvarnost pokazuje koliko ste uspeli da se prilagodite na promenu. Kakva god regulativa da dolazi ne može biti tako bolna“, naglasio je Aleksandar Macura iz Tima „Evropa“ i fondacije RES. „Kada se govori o prilagođavanju na posledice klimatskih promena i uopšte na prilagođavanje na eksterne šokove, na događaje koji su manje ili više predvidljivi, ali nisu u našoj kontroli, onda je stvarnost ono što nas najviše zanima. Adaptacija je promena koja je stvarna i njene posledice su stvarne“, kaže Macura, napominjući da bismo se prilagodili klimatskim promenama moramo pre svega znati šta one donose, globalno, ali i lokalno.
„Bez obzira da li ste negator klimatskih promena ili ne, neosporno morate uočiti da je povećana frekvencija ekstremnih događaja. Energetski sektor je u tom smislu već pogođen klimatskim promenama i neosporno je da će morati da se promeni i u tehnološkom i u svakom drugom smislu. Pun obim tih promena nećemo još biti u stanju da sagledamo, ali se nazire da će obim tih promena biti veliki. Mi očekujemo da ćemo konačno ove godine videti dokument koji se zove Druga nacionalna komunikacija prema Okvirnoj konvenciji o klimatskim promenama“, istakao je Macura i izneo očekivanje da će ovaj dokument biti znatno detaljniji nego što je bila Prva nacionalna komunikacija, koja je sa velikim zakašnjenjem usvojena 2010. godine.
PRILAGOĐAVANJE NA GRAD: Kao i na gotovo svakom drugom događaju gde se govori o prilagođavanju na klimatske promene, razgovor se i na ovoj tribini neizbežno dotakao činjenice da je rast gradova jedan od svetskih trendova i da urbani razvoj nužno predstavlja jedan od ključnih koraka u adaptaciji na klimatske uslove. Gradovi znatno doprinose rastu emisije CO2 sa jedne strane, dok sa druge, gradovi, gde živi većina ljudi, predstavljaju mesta gde se dočekuju ekstremne vremenske prilike.
„Kratak odgovor je – ne“, rekao je Damjan Rehm Bogunović iz Fondacije „Hajnrih Bel“, odgovarajući na pitanje da li su učinjeni ikakvi pomaci u planiranju gradova u Srbiji u vezi sa prilagođavanjem klimatskim promenama. „Bilo kakva adaptacija mora da uzme u obzir više stvari, a kad govorimo o održivom razvoju, vrlo je važna i društvena komponenta. To nije na umu donosiocima odluka, a konkretan primer je trenutno najveći građevinski poduhvat u Beogradu – Beograd na vodi“, smatra Bogunović, dodajući da ovaj projekat ne uzima u obzir potražnju za stanovima, kao i efekat toplotnog ostrva koji postoji u Beogradu.
„Šta ćemo sa onim što već imamo?“, pita se Bogunović, ukazujući da Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine i Zavod za javno zdravlje izveštavaju kako su brojne zagađujuće materije u gradu neprekidno iznad dozvoljenih i propisanih vrednosti. „Adaptacija pre svega mora da uzme u obzir ono što već imamo, što mora da se popravi i ono što je i pre 20 godina moralo da se popravi. Imamo i ovo što gradimo sada, a što ne vodi adaptaciji“, kaže Bogunović, navodeći kao primer „održivu urbanu mobilnost“ i činjenicu da novi „kineski most“, tj. Most Mihajla Pupina nema odgovarajuće biciklističke staze.
„Znanje i volja i resursi su spomenuti i na ovom panelu, ali ovo jeste državni posao. Svakako postoji određena doza transparentnosti donosilaca odluka“, rekao je Bogunović. „Mi ovim projektom pokušavamo da politizujemo pitanje klimatskih promena. To pitanje je i na globalnom i na evropskom i na nacionalnom nivou pitanje društvenog dogovora – usklađivanja različitih interesa, kao i procesa kojim se dolazi do praktičnih politika“, smatra Bogunović, ističući da se tako stvara platforma za politički dijalog.
NAKON KATASTROFE: Svi sagovornici, mada sa ekspertizama iz potpuno različitih oblasti, zapazili su da se Srbija već suočava sa razornim posledicama globalnog zagrevanja, uz poseban osvrt na poplave iz maja 2014. godine. „Od 165 opština u Srbiji, 119 je pogođeno poplavama“, rekao je Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima, dodajući da je Obrenovac samo jedan od njih. On ističe da su poplave samo deo serije poplava od aprila do septembra 2014, ali i da su samo deo niza prirodnih katastrofa, od klizišta, ledenih talasa i tornada do suša i vrelih talasa.
„Pre godinu dana su se dogodile najveće poplave u poslednjih 120 godina koje su pogodile milion i šesto hiljada ljudi. Procena štete koja je tad urađena, a koju je uradila Vlada Srbije uz podršku Ujedinjenih nacija, Svetske banke i EU, pokazala je da je obim štete oko milijardu i sedamsto miliona evra. Za sredstva iz Fonda solidarnosti EU postajete podobni ukoliko je šteta procenjena na 0,6 odsto bruto nacionalnog proizvoda, a šteta u Srbiji je procenjena na čak 4,8 odsto BDP-a, odnosno osam puta više. Mislim da to ukazuje na obim štete“, objašnjava Blagojević, pri čemu pravi razliku između potreba, koje koštaju oko 1,3 milijarde i svega onog što je uništeno, a što iznosi svih 1,6 milijardi evra.
Nažalost, on napominje da Srbija, kada prikupi sva sredstva koja su joj stavljena na raspolaganje, ima samo pola milijarde evra da sanira ove štete. „To je samo trećina novca i zato to sve ide tako teško“, dodajući i da veći deo novca Srbiji još nije na raspolaganju. Blagojević je pak uveren da je u tim uslovima u toku poslednjih dana učinjeno mnogo i to značajnom brzinom kako bi se život obnovio. Na putnoj infrastrukturi ima još posla, ali to neće uzeti previše vremena, smatra Blagojević.
„Nije toliko problem hvatati se u koštac sa efektima prošlogodišnjih poplava koliko je problem unaprediti naše sisteme. Poplave ne možemo da sprečimo, ali možemo da sprečimo prekomernu štetu, i to ne samo od poplava nego od svih elementarnih nepogoda“, kaže Blagojević i dodaje da sada radi na predlogu Zakona o upravljanju rizicima i upravljanju elementarnim nepogodama. „Očekujem da će ovaj zakon stupiti na snagu pre isteka trajanja Zakona o otklanjanju posledica poplava“, kaže Blagojević, dodajući kako je sedam meseci nakon poplava Srbija počela da „prebacuje fokus sa sanacije na prevenciju“.
