Novogodišnja akcija
Popust na pretplatu za digitalna i štampana izdanja „Vremena”
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
U očima stranih posetilaca delo Nikole Dobrovića nakon oštećenja postalo je još atraktivnije, te je poslednjih 25 godina nezaobilazno na ruti razgledanja Beograda. Turisti o njemu zapitkuju vodiče više nego o bilo kojoj drugoj građevini. Za građane Srbije ruševine Gneralštaba su svojevrstan spomenik novijoj istoriji
Pored Beogradske tvrđave, Narodne skupštine, Starog dvora i Hrama Svetog Save, kao najveća turistička atrakcija Beograda izdvaja se Generalštab, tačnije ono što je od njega ostalo nakon NATO bombardovanja.
„Gotovo da niko od posetilaca srpske prestonice ne zaobiđe raskrsnicu Nemanjine i Kneza Miloša, gde u neverici zastanu pred ruševinama koje sećaju na poslenji rat koji se u 20. veku odvio na tlu Evrope“, kaže za „Vreme“ predsednik Srpskog udruženja turističkih vodiča, Zoran Miladinović, dodajući da pojednako interesovanje za ove ruševine iskazuju gosti iz različitih krajeva sveta.
Čini se da je u očima stranih posetilaca delo Nikole Dobrovića nakon oštećenja postalo još atraktivnije, te je poslednjih 25 godina nezaobilazno na ruti razgledanja grada. Turisti o njemu zapitkuju vodiče više nego o bilo kojoj drugoj građevini.
Ni Amerikanci ne ostaju ravnodušni
Gostima iz Amerike važno je da čuju kako je bombardovanje izgledalo iz ugla običnih građana, da li su odlazili u skloništa, a cela priča dobija posebnu težinu kada gledaju u zgrade koje to dočaravaju.
„Prosečan Amerikanac je radoznao, a samim dolaskom u Srbiju pokazuje svoju otvorenost da sazna više o našoj zemlji, narodu, kao i o tome kako je izgledao život građana tokom bombardovanja“, objašnjava Miladinović.
Zbog svega toga, kaže Miladinović, i te kako ima poentu da ove zgrade ostanu upravo u obiku u kome su danas.
„Generalštab ima značaj kao spomenik sećanja na 1999. godinu. Ukoliko uklone ove zgrade, biće potpuno nevažno šta se tu nalazi i čije je. Ako do toga dođe, bolje da se na tom mestu izgradi nešto potpuno novo i drugačije, nego da se vrati prvobitni izgled“.
Dirljiv spomenik koji izaziva suze
Da za prosečnog posetioca Generalštab nije običan spomenik, smatra turistički agent iz Grčke, Hristos Rombolas.
„To je dirljiv spomenik koji izaziva suze tuge zbog nehumanog razaranja jednog grada i naroda, ali i suze radosnice zbog ponosa i snage srpskog naroda. Smatram da je njegovo postojanje izuzetno važno za posetioce Beograda“, rekao je za „Vreme“ Rombolas pri obilasku glavnog grada Srbije sa turističkom grupom iz Atine.
Vest da bi zgrade nekadašnjeg Ministarstva odbrane mogle biti uklonjene, ostavio je Rombolasa u čudu. Objašnjava da je izuzetno važno da ruševine ostanu tu kako bi i buduće generacije podsećale da je Beograd vaskrsao posle mnogobrojnih razaranja, ali da to ukažu i ostatku sveta.
„Remek-delo arhitekture, koje su bombardovale NATO snage 1999. godine, mislim da nije u redu da se ruši jer je spomenik celom srpskom narodu” zaključio je Grk.
Ko ruši, taj i gradi
Nameru da na mestu kompleksa Generalštaba izgradi hotelsko-rezidencijalni kompleks, muzej i spomen-obeležje, potvrdio je zet kandidata za predsednika Amerike Donalda Trampa, Džared Kušner.
Za plan za, kako se navodi, „revitalizaciju vojnih zgrada“ javnost je saznala od narodnog poslanika Aleksandra Jovanovića Ćute. Prema njegovim tvrdnjama, memorandum o razumevanju potpisali su ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u tehničkom mandatu Goran Vesić u ime Vlade Srbije i dve američke kompanije – Atlantic Incubation Partners i Kushner Realty . Prema tom dokumentu, ove firme bi lokaciju u centru Beograda dobile na 99 godina korišćenja, bez naknade, uz mogućnost da se pravo korišćenja pretvori u pravo svojine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ovim povodom rekao je da je vrlo srećan što će biti rešen problem u centru Beograda, dok je Vesić izjavio da još ništa nije dogovoreno, te da će javnost biti obaveštena kad za to bude vreme.
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve