U Termoelektrani Kostolac zagađenje je u ponedeljak bilo veće nego što je bilo pre nego što je sistem za odsumporavanje uveden 2021. godine, pa postoji bojazan kakvi će biti rezultati postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova koja se gradi u Termoelektrani Nikola Tesla B.
Za takvo stanje postoji više razloga, a činjenica je da je Elektroprivreda Srbije (EPS) i dalje odgovorna za čak 41,6 odsto zagađenja štetnim gasovovima u Srbiji, piše Nova ekonomija.
Ministarka Đedović Handanović obećava bolji kvalitet vazduha
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ocenila je da je izgradnja postrojenja za odsumporavanje u Termoelektrani Nikola Tesla B jedan od najznačajnijih projekata u Srbiji, zahvaljujući kome će emisije sumpor-dioksida biti smanjene čak 30 puta.
Đedović Handanović je naglasila da će završetkom tog projekta vrednog oko 220 miliona evra sve velike termoelektrane EPS-a, odnosno više od 90 odsto termo-kapaciteta, biti potpuno ekološki prihvatljive na nivou evropskih i srpskih standarda, što će značiti i bolji kvalitet vazduha.
Problem je što se Srbija obavezala da će neka od ovih postrojenja ugasiti, a neka poboljšati kako bi mogla da nastave rad sa manje emisija štetnih gasova. Na primer, termoelektrane Kolubara i Morava trebalo je da budu ugašene prošle godine, ali je Vlada odlučila da ipak nastave da rade, i to nije prvi put da se krše međunarodni ugovori. Osim što su postrojenja nastavila da rade, ni sistem odsumporavanja, koji treba da produži životni vek nekih termoelektrana, izgleda da ne radi najbolje.
Zagađenje šest puta veće od dozvoljenog
Programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović rekao je da podaci iz izveštaja koji je predat Energetskoj zajednici, a koji je napravila Srbija, kažu da postrojenje za odsumporavanje koje je instalisano u Kostolcu sada daje veće emisije nego pre.
„Postrojenje za odsumporavanje koje je instalirano u Kostolcu sada daje veće emisije nego pre. U 2023. godini je izmereno više zagađenja nego u 2022. godini. Ponovo smo i tu prekršili međunarodne ugovore. Postrojenje je trebalo, prema očekivanjima, da smanji zagađenje za 96 odsto, a mi imamo u 2023. godini emisiju od 45.802 tone sumpor-dioksida, dok je u 2022. to iznosilo 36.560 tona“, naveo je Popović.
On je dodao da je „naš nivo emisija iz termoelektrana oko 300.000 tona sumpor-dioksida, što je šest puta više od dozvoljenog nivoa koji je oko 55.000 tona“.
Popović je istakao da za odsumporavanje u Termoelektrani Nikola Tesla A tek treba da budu izmerene emisije, jer se potrebna merenja rade na godinu dana.
Kako rešiti problem otpadnih nusproizvoda?
On je ukazao da sada imamo jedno postrojenje za odsumporavanje koje radi, ali koje ne postiže ono što je zacrtano i drugo koje je instalirano u aprilu ove godine, a da treće tek treba da počne sa radom.
„Važno je istaći da je mehanizam koji je predviđen u direktivi Evropske zajednice o velikim ložištima podrazumevao dva alata. Da se ta velika stara postrojenja koja imaju problem na vreme usklade sa povećanim zahtevima za smanjenje emisija ili da se zatvore. Bilo je vremena od 2018. godine do 2023. da se uskladimo, međutim Srbija je obezbedila pravni okvir, ali ne i sprovođenje“, rekao je Popović.
On je predočio da je problem sa postrojenjima za odsumporavanje i to što je nusproizvod tog procesa gips, „i to velike količine gipsa koje negde treba smestiti, što je bio problem u Kostolcu“.
„Treba videti i koje materije sadrži ovaj otpad, da li su opasne i na pravi način ga skloniti.”, upozorio je Popović.
Drugi problem je, kaže, velika količina otpadne vode koja nastaje u ovom procesu.
I treće, odsumporavanje smanjuje energetsku efikasnost postrojenja i povećava nivoe emisija ugljen-dioksida. Iako će da smanje emisiju sumpor-dioksida, ona će da doprinesu povećanju ugljen-dioksida“.
Izvor: Nova ekonomija
