Kao što su meteorolozi ranije najavljivali, poslednjeg vikenda u martu nas je obradovalo pravo letnje vreme. Temperature u većini gradova Srbije prelazile su 25. podeljak, a u Ćupriji je u subotu čak izmereno rekordnih 30 stepeni, stoji na sajtu RHMZ-a.
Ekstremno visoke temperature za ovo doba godine beleže se i u: Bačkim Karlovcima, Loznici, Valjevu, Kragujevcu, Kraljevu, Leskovcu. Najniža temperatura izmerena je na Kopaoniku i to 12 stepeni Celzijusovih.
Istraživač i saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu u Beogradu Irida Lazić objasnila je ranije za “Vreme” da ima slučajeva kada se neki gradovi zagrevaju brže od okoline.
“Mnogi gradovi u svetu, godinama unazad, ublažavaju efekte zagrevanja. Fabranjem krovova u belo, rashlađivanjem ulica, investiranjem u posebne vrste asfalta, ispod koga se nalazi šljunak i zemlja, pa mogu da apsorbuju i velike količine padavina, čime se sprečavaju poplave.
Ali to su skupe investicije. Zbog klimatskih promena mogu biti ugrožene zemlje trećeg sveta. Svi koji imaju novca da prilagode infrastruktutu gradova novoj klimi, to su već uradili”, rekla je Lazić.
Vreli talas iz Afrike i narednih dana doneće Srbiji visoke temperature i to čak 10 stepeni iznad proseka uz vedro i sunčano vreme.
Klimatske promene u narednih 30 do 50 godina
U svetu, a i u Srbiji, trenutno se mogu predvideti klimatske promene u narednih 30 do 50 godina. Ukoliko se budu donosile odgvorne odluke na nivou cele planete, možemo da očekujemo najblaži scenario. U suprtotnom se predviđaju toplotni talasi u trajanju i do 130 dana.
Nekoliko decenija unazad imamo trend porasta temperature u celom svetu. Ali Srbija se nalazi u takozvanoj tranzitnoj zoni, jer istovremeno trpi širenje mediteranskog pojasa kroz češću pojavu suša, a sa druge strane trpi vlažne tendencije koje su na severu.
“Srbija, konkretno, je u oblasti koja se brže zagreva od ostatka sveta, pa se ona leti zagrejala već 2.6 stepeni celzijusa u odnosu na period pre emitovanja ovolikih količina ugljen dioksida u svetu.
Šira oblast mediterana je ‘vruća tačka’ na planeti zemlji i tu se dešavaju klimatske promene brže nego u ostatku sveta. Klimatske promene se ne događaju na isti način u svakom delu sveta istim intezitetom”, rekla je tada Lazić.
Postoje klimatske projekcije do 2100. godine. One zavise od klimatskog scenarija. Odnosno, odluka koje se donesu na državnim i institucionalnim nivoima, da li ćemo emitovati manje ugljen dioksida, da li ćemo uvesti potrebne ekonomske mere i preduzeti ostale potrebne korake.
“Sada možemo da predvidimo klimu u narednih 30 do 50 godina.
U periodu od 1960-ih do 1990-tih imali smo ‘staru klimu’. I tada su toplotni talasi bili ređi i nisu bili ovakvog inteziteta. Sada imamo ‘novu klimu’. Recimo za 50 godina period trajanja toplotnog talasa može da se poveća na mesec dana pa sve do 130 dana, ukoliko se na planeti ne smanji proizvodnja ugljen dioksida”, objasnila je Lazić.
Dostigli smo tačku bez povratka
Ona je upozorila i sa da smo sada u situaciji da moramo da mislimo o ublažavanju klimatskih promena.
“Nema više tačke povratka. Posledice emitovanja ugljen dioksida se osete nakon 10, 20 godina. Klimu više ne možemo da menjamo. Sada je bitno da se gradovi i države prilagode klimatskim promenama. Da obezbede infrastrukturu i budu spremni za velike količine padavina i suša”, rekla je Lazić.
Kako navodi indeks koji je razvio američki Univerzitet Notr Dam, Srbija se nalazi na 92. mestu u svetu kada je u pitanju ranjivost na klimatske promene, i najranjivija je država Evrope.
