O fotografiji, njenom mestu u društvu, temama, formi, uticaju na svest – na ovogodišnjem Vizualizatoru
Kakvo značenje ima fotografija u vremenu digitalnih medija, Instagrama, pametnih telefona, u društvu koje sve manje komunicira rečima, a sve više slikom, zbog čega je važno prepoznati i osvestiti značaj profesionalne fotografije i njene uloge u društvu – neka su od pitanja kojima će se baviti i ovogodišnji Vizualizator, sedmi međunarodni festival fotografije koji će se od danas (četvrtak 21. novembar) do 21. decembra održati u desetak beogradskih galerija.
„Produkcija fotografije u Srbiji je veoma razvijena, ali šira javnost o tome veoma malo zna“, kaže Zvezdan Mančić, direktor festivala. „To je razlog što ovaj umetnički i kulturni resurs nije dovoljno iskorišćen. Srpsko društvo nema korist od fotografske produkcije, a razlog tome je nedovoljno obaveštena i aktivirana publika. Da bi profesionalna fotografija zauzela mesto u društvu koje zaslužuje, neophodne su i dobro razvijene kustoska praksa i fotografska kritika. Profesionalni fotografi se veoma retko usuđuju da samostalno izlažu svoje radove, jer nema ko da ih stručno oceni i valjano prezentuje javnosti. Posledica je neumrežena i nedovoljno razvijena fotografska scena. Iz toga se rađa paradoks: najproduktivnija umetnička forma, najproduktivniji oblik izražavanja, vrlo teško i veoma retko dolazi do galerija.“
Cilj Vizualizatora je da ostvari spajanje publike s fotografskom zajednicom i da obezbedi prostor za procvat profesionalne i lične karijere. „Festival promoviše originalne i odvažne projekte istaknutih svetskih i domaćih autora od kontroverznih savremenih autora do medijske i ulične fotografije, od dobitnika nagrada i priznanja u svetu do prvih izložbi mladih autora. Istražujemo i otkrivamo fotografsko nasleđe – fotografije koje imaju visoku umetničku vrednost, a nisu do sada viđene van arhiva naših i svetskih muzeja“, napominje Mančić.
Poslednjih godina, internacionalni festivali fotografije u svetu su popularniji nego ikad. Svi svetski gradovi prepoznali su potencijal foto-festivala za građenje atraktivnije turističke ponude, mreže galerija i umetnika i razvoj publike savremene umetnosti. Vizualizator je, naglašava Mančić, u medijima postao prepoznat kao najveći događaj u oblasti fotografije u Srbiji. Svake godine sve veći broj medija prati festival, a posete nalozima na društvenim mrežama govore da je popularan među mladim generacijama koje fotografiju koriste kao sredstvo izražavanja.
Iz ponude sedmog Vizualizatora izdvajamo:
Ovogodišnja zvezda festivala je američka fotografkinja Sara Naomi Levkovič, dvostruka dobitnica World Press Photo nagrade sa izložbom Closer to Heaven; fotografije panoramskog formata posvećene urbanom pejzažu i industrijskoj arheologiji Italijana Fabija Zgroja su na izložbi The Boot; izložba nedavno otkrivenog autora fotografija iz tridesetih godina prošlog veka Ko je bio Milun Mrvić? organizovana je u saradnji s Muzejom grada Skoplja; radovi holandskog fotografa Pola Kolemana, rezultati dugogodišnje gej ljubavi su na izložbi Good Old Gays; opus Agnes Pramer varira od dokumentarne do „scenirane“ fotografije, često kombinuje fotografiju i tekst, i bavi se starim fotografskim tehnikama. Pomenimo i dve grupne izložbe: petnaest istaknutih fotografkinja (Mia Novakova, Jelena Janković, Glorija Lizde, Imrana Kapetanović, Borjana Kacarova, Marija Janković, Roksana Pop, Sanja Knežević, Dijana Muminović, Senja Vild, Anđela Petrovski, Jelena Zigić, Katja Goljat, Lazara Marinković i Marcela Zanki) koje slikama pokreću uvrežene toksične narative i podstiču kritičko razmišljanje o gorućim lokalnim pitanjima u vezi sa ženskim životima i ljudskim pravima, na izložbi savremene balkanske umetnosti Perspectives: Photography Storytelling; grupa eminentnih grčkih fotografa (Miloš Bičanski, Andrea Boneti, Dimitrios Bouras, Luisa Gulijamaki, Janis Kolesidis, Janis Lijakos, Menelaos Mirilas, Nikos Paleologos, Ana Pantelija, Fotis Plegas i Orestis Seferoglu) predstavlja se izložbom The Itinerary – Tracing the Refugee Routes koja se smatra poduhvatom fotografskog mapiranja ruta izbeglica i beleženja njihovog svakodnevnog života.
Do kraja Vizualizatora traje nacionalni konkurs „Press Photo Srbija“, za najbolju fotografiju objavljenu u medijima protekle godine, koji je iz razumljivih razloga atraktivan ovdašnjim umetnicima.
Izložba Muscles and Bones, Agnes Prammer
Izložba Lične stvari, Aleksa Bartol
Milano i Kortina d'Ampeco čekaju sportski svet. U petak (6. februar) će na stadionu „San Siro“ biti svečano otvorene 25. Zimske olimpijske igre. Ima li Srbija svoje predstavnike i kako se domaćin nosi sa ekološkim i organizacionim problemima
EU planira izmene digitalnih pravila kroz Digitalni omnibus, što izaziva zabrinutost zbog potencijalnog slabljenja standarda zaštite podataka
Aleks Honold se u živom prenosu uzverao na neboder od 508 metara bez užeta. Bilo bi to dosadnih 90 minuta da nije jedne “sitnice” – svakog trena je mogao da pogine. Kako od blizine smrti nastaje spektakl
Literarni autoriteti ne znaju šta da rade sa književnošću koja ne optužuje, ne tuguje i ne spasava, koja nema ni jasne etikete ni moralne pouke na tacni, koja nije ni levo ni desno
Između Tirana i Sent Morica “Bernina Express” prolazi kroz 55 tunela i preko 196 mostova i vijadukta, a ako putujete po sunčanom zimskom danu, videćete neke od najspektakularnijih prizora na Alpama
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
