O fotografiji, njenom mestu u društvu, temama, formi, uticaju na svest – na ovogodišnjem Vizualizatoru
Kakvo značenje ima fotografija u vremenu digitalnih medija, Instagrama, pametnih telefona, u društvu koje sve manje komunicira rečima, a sve više slikom, zbog čega je važno prepoznati i osvestiti značaj profesionalne fotografije i njene uloge u društvu – neka su od pitanja kojima će se baviti i ovogodišnji Vizualizator, sedmi međunarodni festival fotografije koji će se od danas (četvrtak 21. novembar) do 21. decembra održati u desetak beogradskih galerija.
„Produkcija fotografije u Srbiji je veoma razvijena, ali šira javnost o tome veoma malo zna“, kaže Zvezdan Mančić, direktor festivala. „To je razlog što ovaj umetnički i kulturni resurs nije dovoljno iskorišćen. Srpsko društvo nema korist od fotografske produkcije, a razlog tome je nedovoljno obaveštena i aktivirana publika. Da bi profesionalna fotografija zauzela mesto u društvu koje zaslužuje, neophodne su i dobro razvijene kustoska praksa i fotografska kritika. Profesionalni fotografi se veoma retko usuđuju da samostalno izlažu svoje radove, jer nema ko da ih stručno oceni i valjano prezentuje javnosti. Posledica je neumrežena i nedovoljno razvijena fotografska scena. Iz toga se rađa paradoks: najproduktivnija umetnička forma, najproduktivniji oblik izražavanja, vrlo teško i veoma retko dolazi do galerija.“
Cilj Vizualizatora je da ostvari spajanje publike s fotografskom zajednicom i da obezbedi prostor za procvat profesionalne i lične karijere. „Festival promoviše originalne i odvažne projekte istaknutih svetskih i domaćih autora od kontroverznih savremenih autora do medijske i ulične fotografije, od dobitnika nagrada i priznanja u svetu do prvih izložbi mladih autora. Istražujemo i otkrivamo fotografsko nasleđe – fotografije koje imaju visoku umetničku vrednost, a nisu do sada viđene van arhiva naših i svetskih muzeja“, napominje Mančić.
Poslednjih godina, internacionalni festivali fotografije u svetu su popularniji nego ikad. Svi svetski gradovi prepoznali su potencijal foto-festivala za građenje atraktivnije turističke ponude, mreže galerija i umetnika i razvoj publike savremene umetnosti. Vizualizator je, naglašava Mančić, u medijima postao prepoznat kao najveći događaj u oblasti fotografije u Srbiji. Svake godine sve veći broj medija prati festival, a posete nalozima na društvenim mrežama govore da je popularan među mladim generacijama koje fotografiju koriste kao sredstvo izražavanja.
Iz ponude sedmog Vizualizatora izdvajamo:
Ovogodišnja zvezda festivala je američka fotografkinja Sara Naomi Levkovič, dvostruka dobitnica World Press Photo nagrade sa izložbom Closer to Heaven; fotografije panoramskog formata posvećene urbanom pejzažu i industrijskoj arheologiji Italijana Fabija Zgroja su na izložbi The Boot; izložba nedavno otkrivenog autora fotografija iz tridesetih godina prošlog veka Ko je bio Milun Mrvić? organizovana je u saradnji s Muzejom grada Skoplja; radovi holandskog fotografa Pola Kolemana, rezultati dugogodišnje gej ljubavi su na izložbi Good Old Gays; opus Agnes Pramer varira od dokumentarne do „scenirane“ fotografije, često kombinuje fotografiju i tekst, i bavi se starim fotografskim tehnikama. Pomenimo i dve grupne izložbe: petnaest istaknutih fotografkinja (Mia Novakova, Jelena Janković, Glorija Lizde, Imrana Kapetanović, Borjana Kacarova, Marija Janković, Roksana Pop, Sanja Knežević, Dijana Muminović, Senja Vild, Anđela Petrovski, Jelena Zigić, Katja Goljat, Lazara Marinković i Marcela Zanki) koje slikama pokreću uvrežene toksične narative i podstiču kritičko razmišljanje o gorućim lokalnim pitanjima u vezi sa ženskim životima i ljudskim pravima, na izložbi savremene balkanske umetnosti Perspectives: Photography Storytelling; grupa eminentnih grčkih fotografa (Miloš Bičanski, Andrea Boneti, Dimitrios Bouras, Luisa Gulijamaki, Janis Kolesidis, Janis Lijakos, Menelaos Mirilas, Nikos Paleologos, Ana Pantelija, Fotis Plegas i Orestis Seferoglu) predstavlja se izložbom The Itinerary – Tracing the Refugee Routes koja se smatra poduhvatom fotografskog mapiranja ruta izbeglica i beleženja njihovog svakodnevnog života.
Do kraja Vizualizatora traje nacionalni konkurs „Press Photo Srbija“, za najbolju fotografiju objavljenu u medijima protekle godine, koji je iz razumljivih razloga atraktivan ovdašnjim umetnicima.
Izložba Muscles and Bones, Agnes Prammer
Izložba Lične stvari, Aleksa Bartol
Iza, naizgled, bezbednog zahteva da vam veštačka inteligencija generiše smešnu fotografiju ili napravi neki od viralnih trendova, stoji potrošnja koja zauzima 1,5 odsto globalne potrošnje električne energije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić će u petak po prvi put uživo nastupati na TikToku. Najavio je sam sebe, hinjeći opuštenost, ljudskost, skromnost i šaljivost, prilagođavajući se platformi bliskoj pre svega mladim biračima, onima koji preko godinu dana na svojim leđima nose pobunu protiv njegovog režima
Animirani film Očeva pisma o istinitoj priči iz vremena sovjetske represije ističe kontrast između ideološkog nasilja i neuništive snage roditeljske ljubavi, i potvrđuje važnost umetničkog čina kao brane protiv ideološkog zaborava
Marketing sutrašnjice ne svodi se na jurenje za trendovima, već stavlja čoveka u centar, oslanja se na tehnologiju, podatke i rane signale kako bi sagledao moguće scenarije budućnosti
Maldivi, simbol za egzotiku i luksuzni turizam, u proteklih četvrt veka imali su veoma burnu istoriju ispunjenu brojnim nemirima prevratima, čiji deo je bila i ekipa Otpora iz Srbije, kojoj je za “konsultantske usluge” obećano jedno od ostrva
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
