O fotografiji, njenom mestu u društvu, temama, formi, uticaju na svest – na ovogodišnjem Vizualizatoru
Kakvo značenje ima fotografija u vremenu digitalnih medija, Instagrama, pametnih telefona, u društvu koje sve manje komunicira rečima, a sve više slikom, zbog čega je važno prepoznati i osvestiti značaj profesionalne fotografije i njene uloge u društvu – neka su od pitanja kojima će se baviti i ovogodišnji Vizualizator, sedmi međunarodni festival fotografije koji će se od danas (četvrtak 21. novembar) do 21. decembra održati u desetak beogradskih galerija.
„Produkcija fotografije u Srbiji je veoma razvijena, ali šira javnost o tome veoma malo zna“, kaže Zvezdan Mančić, direktor festivala. „To je razlog što ovaj umetnički i kulturni resurs nije dovoljno iskorišćen. Srpsko društvo nema korist od fotografske produkcije, a razlog tome je nedovoljno obaveštena i aktivirana publika. Da bi profesionalna fotografija zauzela mesto u društvu koje zaslužuje, neophodne su i dobro razvijene kustoska praksa i fotografska kritika. Profesionalni fotografi se veoma retko usuđuju da samostalno izlažu svoje radove, jer nema ko da ih stručno oceni i valjano prezentuje javnosti. Posledica je neumrežena i nedovoljno razvijena fotografska scena. Iz toga se rađa paradoks: najproduktivnija umetnička forma, najproduktivniji oblik izražavanja, vrlo teško i veoma retko dolazi do galerija.“
Cilj Vizualizatora je da ostvari spajanje publike s fotografskom zajednicom i da obezbedi prostor za procvat profesionalne i lične karijere. „Festival promoviše originalne i odvažne projekte istaknutih svetskih i domaćih autora od kontroverznih savremenih autora do medijske i ulične fotografije, od dobitnika nagrada i priznanja u svetu do prvih izložbi mladih autora. Istražujemo i otkrivamo fotografsko nasleđe – fotografije koje imaju visoku umetničku vrednost, a nisu do sada viđene van arhiva naših i svetskih muzeja“, napominje Mančić.
Poslednjih godina, internacionalni festivali fotografije u svetu su popularniji nego ikad. Svi svetski gradovi prepoznali su potencijal foto-festivala za građenje atraktivnije turističke ponude, mreže galerija i umetnika i razvoj publike savremene umetnosti. Vizualizator je, naglašava Mančić, u medijima postao prepoznat kao najveći događaj u oblasti fotografije u Srbiji. Svake godine sve veći broj medija prati festival, a posete nalozima na društvenim mrežama govore da je popularan među mladim generacijama koje fotografiju koriste kao sredstvo izražavanja.
Iz ponude sedmog Vizualizatora izdvajamo:
Ovogodišnja zvezda festivala je američka fotografkinja Sara Naomi Levkovič, dvostruka dobitnica World Press Photo nagrade sa izložbom Closer to Heaven; fotografije panoramskog formata posvećene urbanom pejzažu i industrijskoj arheologiji Italijana Fabija Zgroja su na izložbi The Boot; izložba nedavno otkrivenog autora fotografija iz tridesetih godina prošlog veka Ko je bio Milun Mrvić? organizovana je u saradnji s Muzejom grada Skoplja; radovi holandskog fotografa Pola Kolemana, rezultati dugogodišnje gej ljubavi su na izložbi Good Old Gays; opus Agnes Pramer varira od dokumentarne do „scenirane“ fotografije, često kombinuje fotografiju i tekst, i bavi se starim fotografskim tehnikama. Pomenimo i dve grupne izložbe: petnaest istaknutih fotografkinja (Mia Novakova, Jelena Janković, Glorija Lizde, Imrana Kapetanović, Borjana Kacarova, Marija Janković, Roksana Pop, Sanja Knežević, Dijana Muminović, Senja Vild, Anđela Petrovski, Jelena Zigić, Katja Goljat, Lazara Marinković i Marcela Zanki) koje slikama pokreću uvrežene toksične narative i podstiču kritičko razmišljanje o gorućim lokalnim pitanjima u vezi sa ženskim životima i ljudskim pravima, na izložbi savremene balkanske umetnosti Perspectives: Photography Storytelling; grupa eminentnih grčkih fotografa (Miloš Bičanski, Andrea Boneti, Dimitrios Bouras, Luisa Gulijamaki, Janis Kolesidis, Janis Lijakos, Menelaos Mirilas, Nikos Paleologos, Ana Pantelija, Fotis Plegas i Orestis Seferoglu) predstavlja se izložbom The Itinerary – Tracing the Refugee Routes koja se smatra poduhvatom fotografskog mapiranja ruta izbeglica i beleženja njihovog svakodnevnog života.
Do kraja Vizualizatora traje nacionalni konkurs „Press Photo Srbija“, za najbolju fotografiju objavljenu u medijima protekle godine, koji je iz razumljivih razloga atraktivan ovdašnjim umetnicima.
Izložba Muscles and Bones, Agnes Prammer
Izložba Lične stvari, Aleksa Bartol
Rado se igrala lutkama, preoblačila u princezu i žalila je što ne može da zadrži nađene mačiće. Bila je nadomak slobode kad je poginula zato što su joj zabranili da stigne do nje. Sad živi u slikovnici Djeca s igrališta Madine Hussiny
Bio je zvezda Holivuda, žene su bile lude za njim, kralj Aleksandar ga je odlikovao, ali ga je ovdašnja široka javnost upoznala tek nedavno zahvaljujući romanu Miomira Petrovića Dionizije 1941, kombinaciji dokumenta i fikcije
Muke berača padaju u drugi plan naspram priče o domaćinima – malinarima, cenama po kilogramu, dnevnicama, dobrom ili lošem prinosu. Evo kako izgleda brati maline dok sunce peče
Već na otvaranju ovogodišnjeg Vimbldona zabeležen je jedan rekort - temperatura na terenu premašila je 32 stepena Celzijusa. A Novak Đoković će pokušati da obori sopstveni rekord i osvoji 25. grend slem titulu
Toplotni udar posebno pogađa malu decu, starije osobe i one sa srčanim oboljenjima. No, čak i osobe bez hroničnih oboljenja tokom velikih vrućina, mogu dostići telesnu temperaturu višu od 40 stepeni, što predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje
Generacija koja vodi ovu pobunu prihvata razlike kao deo svog horizonta normalnosti, nešto prirodno i podrazumevano. Otuda je njihov patriotizam čist, nimalo nalik toksičnom nacionalizmu iz devedesetih
Ako se akcije brzopoteznog postavljanja barikada i blokada istovremeno na mnogo lokacija i povlačenja kada dođe policija nastave, režim je nagrabusio
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
