“Ostvareno je i više nego što se bilo ko nadao. Prostorno, nikada u Srbiji nije toliko obnovljeno ili izgrađeno kvartova i objekata posvećenih kulturi, pritom, u tako kratkom vremenskom roku. Programski, najveća evropska i svetska umetnička imena i organizacije postali su svakodnevica našeg grada”
Novi Sad je već pola godine Evropska prestonica kulture. U međuvremenu, desilo se toliko toga da se spektakl otvaranja Zeniteum :: 2022 , spektakl i najsloženiji produkcioni umetnički projekat koji je poslednjih godina realizovan u Srbiji, iako nezaboravan, čini kao daleka prošlost (vidi “Vreme” 1615 i 1621).
Zato je pitanje – šta je već sve realizovano, a šta ćemo tek videti do kraja Evropske prestonice kulture, bilo glavni povod ovom razgovoru sa Nemanjom Milenkovićem, direktorom Fondacije “Novi Sad – Evropska prestonica kulture”.
“VREME”: Počeo je programski luk “Tvrđava mira” koji će se do polovine jula baviti promocijom kulture mira, kao glavnom porukom, kao i uzrocima i posledicama ratova. Na koji način će Evropska prestonica kulture prikazati tu temu?
NEMANJA MILENKOVIĆ: Kroz upozorenje, podsticanje na kulturu dijaloga, kroz nemirenje sa sukobom i konačno, kroz autentičan novosadski primer kako se u miru i suživotu može živeti. Otuda, NoviSad će u narednih mesec dana postati jedinstven grad u Evropi (vidi okvir) koji će kulturom braniti mir. Kao svojevrsna Evropska prestonica mira, sa gotovo 150 događaja, Novi Sad će kroz najrazličitije umetničke žanrove promovisati mir. Tome će doprineti 1500 umetnika iz čak 30 zemalja.
Da li je tema programskog luka “Tvrđava mira” bila reakcija Evropske prestonice kulture na aktuelna dešavanja?
Zahvaljujući sloganu celokupnog projekta “Za nove mostove”, kroz simboliku lukova mostova obrađivali smo i programske teme. Programski lukovi “Seobe” i “Tvrđava mira” su u društvenom smislu i najdirektnije povezane sa aktuelnom situacijom u Evropi. To nije ad hoc naša reakcija, već četvorogodišnji rad. Razlika je samo što su panelisti koji su nam dodeliti titulu, evropske organizacije kulture i umetnici sa kojima smo stvarali taj program smatrali da je to nešto što je važna tema samo za Novi Sad, samo za naše podneblje. Nažalost, od 24. februara ove godine, sada svi razumeju zašto je to uvek bila važna tema za čitav “stari kontinent”.
Mir nije i ne sme da bude škakljiva tema. Ako tako vidimo poziv na mir, onda će Evropa biti u još u opasnijoj situaciji. Tumačenje može da bude izazov, ali to nije naš problem. Mi znamo šta smo želeli, da kroz umetnost i kulturu kažemo: mir nije podrazumevajuća zadatost, već odgovornost utvrđivanja svake nove generacije.
Pola godine je prošlo od početka projekta Evropske prestonice kulture u Novom Sadu. Šta je do sada urađeno i da li je ostvareno sve što je bilo i planirano?
Urađeno je i više nego što je obećano dobijanjem titule. Ostvareno je i više nego što se bilo ko nadao. Štaviše, posle kovida i trenutne situacije u Evropi, umesto podviga, što za svaki grad jeste priprema titule Evropske prestonice kulture, ovako uspešna realizacija projekta u Novom Sadu postala je čudo. Prostorno, nikada u Srbiji nije toliko obnovljeno ili izgrađeno čitavih kvartova i objekata posvećenih kulturi, pritom, u tako kratkom vremenskom roku. Programski, najveća evropska i svetska umetnička imena i organizacije postali su svakodnevica našeg grada, a dva programska luka “Doček” i “Kaleidoskop kulture” proglašeni su za Najbolje evropske trend brendove u oblasti kulture. Iz perspektive 2015. godine kada smo se kandidovali za ovu prestižnu titulu, san je postao java.
Sa kojim ste se poteškoćama suočavali prilikom realizacije u prvih šest meseci? Da li su te poteškoće bile logističke, finansijske…
“Čaša meda ište čašu žuči”. Njegoš je time postavio vertikalu i horizontalu svakog postignuća. Što su viši ciljevi i dometi, veća su i iskušenja.
Kako se projekat na polovini realizacije odrazio na Novi Sad, na njegovu scenu, građane? Kakvi su utisci umetnika i umetnica, ustanova kulture?
“Novi Sad je grad u kome oni koji te mrze ne znaju to da sakriju, a oni koji te vole ne znaju to da pokažu”, reči su Đorđa Balaševića. U tom smislu, teško je na osnovu utisaka kreirati pravu sliku. Zato smo projekat i gradili na činjenicama. Nezavisni tim istraživača, profesora novosadskog univerziteta prati promene koje su se odrazile i na scenu i na publiku. Zahvaljujući otvorenim pozivima, novim prostorima za kulturu koje smo razvijali ne samo u centru, već širom grada, vi imate osnaženu novosadsku scenu kulture, ali i razvijenu publiku u kome je svaki naš program izuzetno posećen.
Visoki evropski standardi o kojim smo mogli do juče samo da sanjamo postali su danas naša stvarnost. Pritom, ponavljam, to nije rezultat mojih utisaka, već egzaktnih činjenica koje to potvrđuju.
Šta je bio najveći izazov i da li postoji nešto što biste drugačije uradili i preporučili gradovima EPK koji tek treba da ponesu tu titulu, na šta da obrate pažnju?
Svečano otvaranje Evropske prestonice kulture ostvarili smo u novom piku korone, programe nastavili u eskalaciji sukoba u Ukrajini… Sve smo to uspešno prevazišli i baš zato imamo samo reči hvale i divljenja od drugih Evropskih prestonica kulture. Svog tima radi, tu ne samo da nema prostora za drugačiji pristup, već posle svega, ni za skromnost. Hvala mojim mladim saradnicima na posvećenosti, trpljenju i ljubavi.
Šta ostaje nakon 2022. godine?
Ostaju ljudi, procesi, prostori i programi. Titula je bila podstrek, ali ne sama po sebi cilj. Zato je od početka projekta naša vizija projekta i bila “Početak novog. Sada”. Strategija razvoja kulture Novog Sada do 2026. godine su vera i nada da se tu ne treba i neće stati. Duško Radović to rečima oslikava: “Sve što leti htelo bi da leti… neka leti, i treba da leti”. Ja ću se na to nadovezati svojim završnim rečima iz 2016. godine kada smo poslali dva, ispostaviće se, pobednička dokumenta za Evropsku prestonicu kulture i Omladinsku prestonicu Evrope: “Gađamo Mesec, ako i promašimo – pogodićemo zvezde”.
Šta vi kao direktor na ovom projektu smatrate najvećim uspehom?
Da možemo da budemo najbolji i na evropskom nivou, ne samo u sportu i zabavi, već i u kulturi. Ne samo kao pojedinci, nego i kao zajednica, kao grad. Da mogu o nama da izveštavaju u superlativu najznačajniji evropski mediji (britanski “Independent”, “Evening standard”, Euronews, CNN, Lonely planet, Condé Nast Traveller, Time out…). Konačno, da kultura može biti način života. Utopija? Ako i jeste, ona je ideal mogućeg, a ne nemogućeg. Na nama je.
Narednih šest meseci
FILM ZA FINALE: Sa snimanja "Liberta"
foto: epk / m. pudić
Novi Sad je trenutno jedini grad u Evropi u kome se, od umetničkih programa, gradi “Tvrđava mira”.
“Tvrđava mira” je novi programski luk Evropske prestonice kulture. Hiljadu petsto umetnika iz 30 zemalja, od 17. juna do 17. jula, predstaviće gotovo 150 programa.
Od programa koji dolaze, neizostavni su: Betovenov maraton, izvođenje svih devet simfonija istog dana u interpretaciji Beogradske i Dortmundske filharmonije pod upravom dortmundskog šefa-dirigenta Gabrijela Felca; mjuzikl Wir sind das Volk (Mi smo narod), po delu Hajnera Milera, izvešće slovenački sastav Lajbah; predstava “Mefisto” u režiji Harisa Pašovića, u kojoj, između ostalih, igraju i Mirjana Karanović, Miodrag Krivokapić i Gordana Dimić; izložba San neolitske noći Muzeja Vojvodine i Narodnog muzeja iz Beograda.
Za finale “Tvrđave mira” planirana je premijera prve filmske sage o Novom Sadu Liberta – rađanje grada Žanka Tomića i Gvozdena Đurića, na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Raspisan konkurs za programsko-prostorni koncept za urbanu i pejzažnu revitalizaciju područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici
U većem delu zemlje sneg neprestano pada od ponedeljka posle podne. Mestimično vlada saobraćajni kolaps. Zabeležen je veći broj kvarova na distributivnoj mreži električne energije.
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
