Kreativna upotreba prljavštine

Broj Srba koji pate od neke alergijske bolesti je nepoznat. Prema proceni domaćih alergologa, ne bi trebalo da zaostajemo za globalnom statistikom. Doktor Predrag Minić, načelnik pulmologije u Institutu za majku i dete, navodi da je u poslednjih dvadesetak godina došlo do enormnog porasta respiratornih alergija kod dece. „Pravo epidemiološko merenje u Srbiji smo poslednji put radili tokom 2001. i 2002. godine, kada je ustanovljeno da oko 15 odsto školske dece ima alergijsku kijavicu, a oko osam odsto boluje od dečije astme. Pretpostavljamo da je broj malih astmatičara do danas porastao i do 13 odsto“, kaže dr Minić. Ovakva procena kazuje na mogućnost da i broj obolelih od alergija stalno raste, budući da je astma često prouzrokovana nelečenim alergijama. Smatra se da je samo u Beogradu oko 70.000 stanovnika alergično na ambroziju, korov koji uzrokuje polovinu svih polenskih kijavica u svetu.

Curenje nosa i kijavica i danas kod mnogih mogu da izazovu dilemu – prehlada ili alergija. Prvi siguran pokazatelj jeste vreme trajanja simptoma. Ako traju kratko i prođu spontano, verovatno je reč o prehladi. Međutim, ako tegobe traju više nedelja, pa i meseci, najverovatnije se radi o alergiji. Drugi lako prepoznatljiv simptom je povišena telesna temperatura, koji ne prati alergije, već samo prehlade ili grip.

Dr Predrag Minić kaže da su najčešće hronične respiratorne bolesti u detinjstvu dečija astma i alergijski rinitis. „Dečija astma je najčešća hronična bolest u detinjstvu. Prvi simptomi bolesti obično se ispoljavaju u prve tri godine života, dok se ona vrlo retko javlja posle dvanaeste godine. Glavni simptomi su škripanje i zviždanje u grudima, noćni kašalj, nepodnošenje napora. Međutim, škripanje u grudima se može javiti i kod sasvim malog deteta, a da to ne bude astma. Uzrok tome u prve dve godine života su najčešće virusne infekcije. Disajni putevi kod male dece su vrlo uski, pa i najmanje zapušenje usled infekcije može dovesti do škripanja u grudima. Ukoliko se, međutim, ti simptomi nastave u kasnijem uzrastu, najverovatniji uzrok tome je sklonost deteta ka razvoju alergijskih zapaljenja, koje se naziva atopijom“, objašnjava dr Minić.

Najčešće alergijske bolesti su atopijski dermatitis ili ekcem, dok je u okviru otorinolaringologije to alergijski rinitis. „Česte bolesti su i angioendem, alergijska astma, alergija na ubode insekata i anafilaktički šok (teška, generalizovana reakcija na različite supstance). Alergijske bolesti nikada ne idu same, već najčešće nastupaju u kombinaciji. Na primer, alergijski dermatitis sa alergijskim rinitisom“, ističe dr Mirjana Živković, specijalista ORL medicine na Studentskoj poliklinici u Beogradu.

U protokolima u beogradskim bolnicama ostalo je zabeleženo, dok lekari dobro pamte 7. septembar 2002. godine, kao i narednih pet dana, kada su zbog bolova, jakih gušenja i simptoma identičnih onima pred infarkt, mnogi građani zatražili pomoć. Tih nekoliko dana je koncentracija polena ambrozije u vazduhu bila čak sedam puta veća od normalnih vrednosti, što je ozbiljno ugrozilo ljude alergične na njen polen.

Ozbiljne tegobe mogu izazvati i nutritivne alergije. U Americi godišnje bude oko 30.000 hitnih intervencija zbog poziva ljudi koji se nađu u alergijskom stanju opasnom po život, dok svake godine između 150 i 200 Amerikanaca umre, jer su neznajući pojeli namirnicu na koju su alergični.

RAZMERE PROBLEMA: Procenjuje se da danas u svetu svaka treća odrasla osoba pati od neke polinoze tj. polenske kijavice. U poslednjih 25 godina, broj Evopljana koji pate od ovih alergija povećao se sedam puta. Od dva odsto, koliko ih je bilo 1968. godine, u 2000. godini ih je registrovano čak 30. U Americi danas od neke od alergijskih bolesti pati 50 miliona ljudi, dok je kod njih 37 miliona reaktivni okidač ambrozija.

Dr Mirjana Živković navodi da prema podacima iz 2004. godine, od alergijskog rinitisa u različitim delovima sveta pati od 10 do 25 odsto stanovništva, pa se slobodno može reći da bolest ima epidemijske razmere.

Prema poslednjim statistikama Svetske zdravstvene organizacije, smatra se da je između jedan i tri odsto odraslih i između četiri i šest odsto dece alergično na neke namirnice. Broj ljudi u Americi koji imaju neki oblik alergijske reakcije na barem jednu namirnicu iznosi oko 11 miliona.

Pre samo sto godina, od alergija su bolovali samo pripadnici aristokratije. Međutim, u poslednjih dvadesetak godina alergijske bolesti su poprimile tolike razmere da su prema podacima SZO-a dospele na listu prvih pet epidemijskih oboljenja u svetu. Među stručnjacima ne postoji saglasnost u odgovoru na pitanje koji su glavni uzročnici tome. „Što se tiče broja obolele dece u svetu, poznato je da je poslednjih godina najveća prevalencija dečije astme u zemljama engleskog govornog područja. Neki naučnici smatraju da je uzrok tome što ova populacija jede dosta crvenog mesa, veliki broj žena puši tokom trudnoće ili kasnije manje doji decu itd. Međutim, za sve navedene uzroke ima pro i contra argumenata, tako da je teško izvesti zaključak“, smatra dr Predrag Minić.

UZROCI ALERGIJA: Alergije najčešće izazivaju supstance koje se udišu (respiratorni ili inhalacioni alergeni) ili sastojci hrane (nutritivni alergeni). Spisak materija koje mogu da uzrokuju alergiju preko disajnih organa zaista je zastrašujući. Tu spadaju pljuvačka, dlaka, urin ili sekret životinja, otrov i dlačice ili čestice oklopa insekata, polen, voće, povrće, gljive i lišće, produkti bakterija, virusa, gljivica ili pojedini lekovi. Kod ljudi kod kojih je bolest genetski uslovljena, tzv. atopičara, alergije mogu biti izazvane duvanskim dimom (bilo da je reč o aktivnom ili pasivnom pušenju), aerozagađenjem, vlagom u stanu, respiratornim infekcijama, virusnim infekcijama digestivnog trakta i stresom.

Međutim, uprkos ovom dugačkom spisku, najveće muke pacijentima, a najviše posla lekarima, zadaje polen. Ova zrnca, ne veća od pedesetog dela milimetra, koja omogućavaju razmnožavanje biljaka, prouzrokuju sezonske alergijske rinitise kod ogromnog broja školske dece, adolescenata i odraslih. Polen drveća izaziva probleme od februara, kada počinju da cvetaju leska i jova, preko sredine marta, kada cvetaju breze, sve do druge dekade jula, kada polen emituju borovi i lipe. Trave prouzrokuju tegobe od maja do druge dekade jula, kada počinje sezona cvetanja korova, koja traje sve do novembra.

Na listi nutritivnih alergena, do danas je registrovano više od 70 izazivača, a najjači su

gluten (sastojak mnogih žitarica), ljuskari, jaja, riba, mleko, orasi, soja, kikiriki, rakovi i školjke.

REŠENJA: Ključno rešenje opisanih problema zvuči poražavajuće banalno – potrebna je bolja informisanost javnosti. Dr Mirjana Živković iz Studentske poliklinike tvrdi da je kontinuirana obuka najvažnija za sve pacijente koji boluju od neke alergije. Tako je npr. veoma važno da oni izbegavaju kontakt sa alergenima, a da bi to bili u stanju, treba da poznaju i prirodu svoje bolesti i njene izazivače. Do konfuzije često dolazi zato što se ljudi trude da utvrde koja trava im najviše škodi, a ne znaju da kod ovakvih alergija vrsta trave uopšte nije bitna. Sa druge strane, poleni drveća i korova nisu međusobno srodni, pa zato recimo alergičnost na polen jove, najčešće ne podrazumeva i alergija na polen topole.

Da bi mogli da izbegavaju polen koliko god je više moguće, potrebno je da građani budu obavešteni o aktuelnim koncentracijama ovih supstanci u gradu u kome žive. Merenjem i prognoziranjem razvoja situacije u Srbiji bavi se republička Agencija za zaštitu životne sredine. Nažalost, jedini način da građani saznaju ove podatke jeste da posete internet prezentaciju Agencije (http://www.sepa.sr.gov.yu/). Nijedan dnevni list niti televizijska stanica ne obaveštavaju javnost o koncentracijama polena u sezoni alergija. Prema rečima Mirjane Mitrović-Josipović, koordinatorke za polen u Agenciji, Srbija je po ovome redak primer u svetu, budući da se u većini zemalja objavljuju zajedno meteorološka prognoza i prognoza koncentracije i kretanja polena.

„Agencija je jedno vreme u dnevnom listu ‘Politika’ objavljivala tabelu aktuelnih koncentracija polena, sa prognozom za naredna tri dana, i smatramo da je to imalo odličan odjek. Ovi podaci su važni kako za pacijente tako i za lekare, koji mogu da koriguju terapiju, ukoliko je to potrebno. Nažalost, to je propalo iz komercijalnih razloga. Tražili su od nas da platimo zauzeti prostor u listu. To je apsurd, jer sve redakcije plaćaju Meteorološkom zavodu da bi objavljivali podatke o vremenskoj prognozi“, objasnila je Mitrović-Josipović.

Bolja informisanost je mogla da bude od pomoći i tokom opisane krizne situacije u Beogradu u jesen 2002. godine. Da su lekari tada samo desetak dana ranije imali podatke o koncentraciji polena ambrozije, kako se to čini u svim razvijenim zemljama, mogli su blagovremeno da upozore pacijente i informišu ih o preventivnim merama. Nažalost, merenja koncentracija i kretanja polena započeta su tek tri dana uoči ovog incidenta, u tadašnjem Saveznom hidrometeorološkom zavodu na Zvezdari, današnjoj Agenciji za zaštitu životne sredine.

Zbog neznanja propadaju i neke ambicioznije akcije suzbijanja alergena. Tako je uredba kojom je Vlada Srbije u avgustu 2006. godine naložila vlasnicima i korisnicima zemljišta da iskorene ambroziju sa svojih parcela ostala bez rezultata, jer prema tvrdnjama koordinatorke za polen Mitrović-Josipović i inžinjera Momčila Marsenića iz JKP-a Zelenilo Beograd, mnogi ljudi ne znaju kako ambrozija izgleda! Zbog toga se ova biljka enormno razmnožila po celoj Srbiji, naročito po zapuštenim salašima u Vojvodini.

Ne bi bilo korektno reći da se u Srbiji ne organizuju nikakve informativne kampanje o uzročnicima alergija. Na primer, pre nekoliko godina je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede preduzelo akciju upoznavanja sa štetnim efektima ambrozije. Pripremljen je odgovarajući informativni materijal, koji je podeljen u opštinama, školama, preduzećima i drugim ustanovama i to uz podršku nacionalnih i lokalnih medija. Međutim, akcija pod naslovom „Uključimo se u borbu protiv ambrozije“ očigledno nije dala dovoljne rezultate.

Očigledno je potrebno da se pažnja prezasićene publike privuče nekim atraktivnijim porukama. Interesantan primer je „sajam alergija“ koji se od prošle godine organizuje u SAD i koji je, prema rečima organizatora, doživeo ogroman uspeh. Program je osmišljen za obolele od nutritivnih alergija, ekcema ili astme, a tokom tri dana bude organizovano više od 45 besplatnih seminara za lekare i posetioce. Među „vrhunskim stručnjacima iz oblasti zdravlja“ su lekari koji savetuju obolele, medicinski radnici koji svim zainteresovanima rade besplatne alergijske testove i farmaceuti. Kuvari demonstriraju kako se prave palačinke bez jaja i jela bez glutena, mleka ili oraha. Tu su i kozmetičari koji promovišu organske preparate za kožu, i na kraju, vešti promoteri raznoraznih novootkrivenih uređaja i sredstava, koji otkrivaju „najefikasnije“ metode oslobađanja od kućne prašine, polena, buđi i alergena iz epitela kućnih ljubimaca. Sledeći „allergy show“ biće održan ove godine od 13. do 15. juna u Egleskoj.

SAVETI: Da bi se uzbijanju alergena pristupilo sistemski potrebno je definisati polen kao zagađujuću česticu u Zakonu o kvalitetu vazduha. Kako objašnjava Mirjana Mitrović-Josipović, status polena nije tako rešen u zakonu jer ga ne izaziva čovek, već on nastaje prirodno. „Međutim, ako se u evropskom zakonodavstvu čak i neprijatan miris definiše kao zagađivač, onda je apsolutno potrebno da u našem zakonu i polen bude tako definisan“, kaže Mitrović-Josipović. Na tom osnovu bilo bi moguće propisati i sankcije za lica i preduzeća koja na svojim parcelama ne uništavaju ambroziju. Takva uredba je u Hrvatskoj doneta 2003. godine.

Dok država ne preduzme opsežnije mere, građanima preostaje da sami čine ono što mogu. Rešenje za nutritivne alergije može biti u potpunom izbegavanju alergenih namirnica. Kod respiratornih alergija, to nije tako lako, ali građani treba da prate povećanje koncentracije polena na koji su alergični. U tim periodima treba da zatvaraju prozore, izbegavaju šetnje u prirodi i da po dolasku kući obavezno skinu odeću i protresu ili operu kosu, jer se tu skuplja ogromna količina polena. Potrebno je da posete lekara čim primete prve simptome, jer nelečene alergije mogu da dovedu do novih. Metoda „klin se klinom izbija“ ne daje rezultate jer se nesavesni pacijenti izlažu riziku da zbog polenske kijavice dobiju i astmu.

Dr Živković podseća da pored preventive uspeh donosi terapija lekovima i pomoćnim sredstvima, imunoterapija, čak i operativni zahvati. Sa druge strane, dr Vera Pilipović, spec. fizikalne medicine i rehabilitacije, spec. medicine sporta i lekar kvantne medicine, naglašava da je „kvantna, biorezonantna ili energetska medicina mnogo manje invanzivna od klasične medicine, jer ne samo da leči bolest, već cilja na to da je predupredi“. Doktorka ističe da su najgore među nutritivnima tzv. „neme alergije“, kod kojih nema vidljivih simptoma, kao što su recimo osipi. „Imala sam pacijentkinju kojoj lekari nikako nisu mogli da ustanove dijagnozu. Primala je insulin i neuroleptike. Ja sam utvrdila da je ona alergična na gluten, što su kasnije potvrdili i laboratorijski testovi u bolnicama“, navela je dr Pilipović i dodala da je kvantna medicina izuzetno uspešna u lečenju ekcema kod dece. Dr Lazar Trifunović, lekar opšte medicine i diplomirani homeopata na londonskom Vestminsterskom univerzitetu, kaže da nema univerzalnog homeopatskog leka protiv alergije, jer je svaka bolest individualna. „Homeopatija se usredsređuje na energiju čoveka, tzv. vitalnu silu, koja se manifestuje u našem telu, mislima i osećanjima. Kada se ta energija poremeti, nastaje bolest. Stoga pri određivanju leka protiv alergije nije bitno utvrđivanje vrste alergena, već oblik energetskog poremećaja“, objašnjava dr Trifunović i ističe da na osnovu njegovih iskustava homeopatija, kao i kvantna medicina, daje odlične rezultate u suzbijanju alergija, naročito kod dece.

Podsetimo da je lečenje alternativnom medicinom u Srbiji dozvoljeno od 22. decembra prošle godine, kada je stupio na snagu podzakonski akt Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji to omogućuje. „Uslov za pokretanje takve inicijative kod nas je praćenje globalnog trenda u oblasti zdravlja. To podrazumeva napuštanje totalitarnog koncepta zdravstvene zaštite i njegovu zamenu integrativnim, koji pacijentu podjednako omogućava lečenje klasičnom ili alternativnom medicinom“, navodi prof. dr Vuk Stambolović, član radne grupe u izradi pravilnika o bavljenju alternativnom medicinom u Srbiji. Profesor objašnjava da je u osnovi svega opštevladajući konzumeristički pristup, na osnovu kog svako može za novac koji izdvaja da odabere uslugu ili proizvod koji mu najviše odgovara.

Alternativnim rešenjem za alergije se na izvestan način može smatrati i kreativna upotreba prljavštine! Ovakav savet se zasniva na tzv. „higijenskoj hipotezi“, kojom se objašnjava činjenica da deca u siromašnim zemljama Afrike i Azije skoro da ne znaju šta su alergija i astma, dok se žitelji visokorazvijenih zemalja bore sa epidemijom ovih bolesti. Lekari uvažavaju narodnu mudrost da je prljavština u malim količinama zdrava. Prema rezultatima istraživanja objavljenim u časopisu „British Medical Journal“, potvrđeno je da se sve više dece širom sveta muči sa alergijama jer im nedostaju virusi, bakterije, gliste i paraziti, koji imaju ulogu „sparing partnera“ u jačanju imunološkog sistema. Deca koja su u prvoj godini života imala najmanje dve virusne infekcije, do sedme godine dva puta ređe obolevaju od astme, nego njihovi vršnjaci, koji nisu imali nijednu prehladu do prvog rođendana. Zato se roditeljima savetuje da decu između prve i druge godine života obavezno pošalju u jaslice i tako im ojačaju imunitet.

Onima kod kojih nijedna od navedenih terapija ne pomogne, ne preostaje ništa drugo nego da isprobaju orijentalnu recepturu – strastveno ljubljenje u trajanju od 30 minuta. Naime, stručni tim bolnice Satou u Japanu pratio je reakcije 24 muškaraca i žena, koji su proveli pola sata ljubeći se sa svojim partnerima, uz laganu muziku. Analiza uzoraka krvi učesnika eksperimenta pokazala je znatan pad histamina, hemijske supstance čija koncentracija inače raste tokom alergijskih reakcija. Pri ponovljenom eksperimentu ispitanici se nisu ljubili, već samo grlili, ali pozitivnih rezultata nije bilo.

Sa druge strane, švedski naučnici su pre nekoliko godina dokazali izuzetan napredak u lečenju obolelih od autizma, ukoliko se iz njihovog jelovnika isključe namirnice koje sadrže gluten. Stoga bi kao sredstvo protiv alergija, kao i mnogih drugih bolesti, oni bez partnera mogli pre svega da se drže saveta Hipokrata, najboljeg lekara antičke Grčke: „Nek vam hrana bude lek.“probe za alergiju“, napisao je kada je otkrio da kod pojedinih ljudi zrnca polena trave postavljena na sluzokožu nosa izazivaju kijavicu.

Nevidljive grinje

Uprkos tome što dosta ljudi veruje da su grinje samo idejna tvorevina marketinških stručnjaka, lansirana kako bi lakoverni kupovali specijalne usisivače, skupe posteljine i razne druge „bespotrebne“ aparate, dr Živković iz Studentske poliklinike kaže da su one, pored polena trava, najčešći alergeni kod beogradskih studenata. Istina, grinje (dermatophagoides pteronxssinus) još niko nije video golim okom, što je i razumljivo, jer su veličine od 0,1 do 0,3 milimetra. Možda to i nije tako loše, jer ova paukolika stvorenja, uvećana pod mikroskopom, liče na čudovišta iz dečijih košmara. Hrane se mrtvim slojevima kože, tačnije deskvamiranim ljudskim epitelom, poznatijim kao perut. Svaki čovek, bez obzira na higijenske navike ili kozmetiku koju koristi, dnevno izgubi oko 1,5 grama peruti, što je dovoljno da nahrani više od hiljadu grinja. Ovim mikroogranizmima najviše pogoduje visoka vlažnost, od 60 do 70 odsto, kao i temperatura između 20 i 30 stepeni Celzijusovih. Može se stoga reći da su uvek u čovekovoj blizini, a najviše ih ima u posteljini, dušecima, tepisima, foteljama, među knjigama i dokumentima. Reč je o vrlo prilagodljivim parazitima koji će se, u nedostatku ljudske peruti, hraniti buđima, pa čak i drugim grinjama. Alergen nije sama grinja, već njen izmet koji se, kada ga razrade buđi, daškom promaje diže u vazduh. U naročito zapuštenim stanovima može se naći i pet hiljada grinja po gramu kućne prašine. Kao efikasno sredstvo u njihovom suzbijanju spominje se uklanjanje mebliranog nameštaja, tepiha, zavesa, perjanih jastuka i sl. i njihova zamena drvenim ili plastičnim nameštajem, vakuumiranim jastucima i dr. Savetuje se nedeljno pranje posteljine i ćebadi, dok bi majke trebalo plišane igračke, koje su omiljeno leglo grinja, da s vremena na vreme ostave u zamrzivaču na nekoliko dana, jer paraziti ne uspevaju da prežive na niskim temperaturama. Neophodno je i redovno brisanje prašine, korišćenje usisivača sa vodenim filterima, kao i provetravanje radi smanjenja vlažnosti vazduha.

Besmrtna ambrozija

Rodno mesto biljke je Severna Amerika, a u Evropu je preneta u XIX veku, uvozom semena žitarice i deteline. Kod nas se prvi put pojavila 1953. godine, u Sremskim Karlovcima. Postoji oko 20 vrsta ovog korova, ali se u Srbiji odomaćio „pelenast“ tip, koji daje cvetove žućkaste boje, pa je stoga u našem narodu biljka poznatija pod nazivom „limundžik“. Raste na sunčanom, nedovoljno obrađenom zemljištu, na temperaturama između 20 i 22 stepena Celzijusa i pripada kasnoprolećnoj vrsti koja cveta i donosi plod od avgusta do kraja septembra. Najčešće se može naći uz obale potoka i reka, pokraj puteva, železničkih pruga i u zapuštenim dvorištima. Često se korov može videti i na njivama zasejanim kukuruzom, šećernom repom, krompirom i ostalim povrćem. Seme ambrozije može u zemlji da „čeka“ 40 godina povoljne uslove za razvitak, stoga se ne sme dozvoliti da biljka dođe do faze stvaranja semenki. Na kvadratnom metru zemlje može biti od 200 do čak 700 stabljika, koje narastu i do visine od dva metra. Jedna biljka može da proizvede 2,5 milijardi polenovih zrnaca u toku dana, dok je 20 do 30 zrnaca u kubnom metru vazduha potrebno da kod osetljivijih ljudi izazove alergiju. Polen se raznosi vetrom i do udaljenosti od 150 kilometara. Da bi se korov uništio, neophodno je višestruko košenje tokom godine ili upotreba herbicida.