Raspisan konkurs za programsko-prostorni koncept za urbanu i pejzažnu revitalizaciju područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici
Društvo arhitekata Beograda raspisalo je anketni konkurs za programsko-prostorni koncept za urbanu i pejzažnu revitalizaciju područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića na Čukarici.
Reč je o području, naspram zaštićenog prirodnog područja „Šume Košutnjak“, površine oko 85 hektara, a na kome se nalaze Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja – DIF, Radio televizija Srbije – RTS, Jugoslovenska kinoteka (Državni audiovizuelni arhiv Srbije), Vatrogasna stanica, Ministarstvo odbrane – Zastava film, Hram Svetog apostola Luke, pravna lica (Košutnjak film doo, Hala sportova Žarkovo, Avala studios doo) i niz stambenih objekata i porodičnih kuća.
Ukupan nagradni fond iznosi 95.000 evra, a radove će oceniti žiri na čelu sa akademikom i profesorom emeritusom Branislavom Mitrovićem.
Članovi žirija su: urbanista prof. dr Zoran Đukanović, arhitekta mr Bojan Kovačević, arhitekta prof. Dejan Miljković, arhitekta prof. mag. Vasa Perović, arhitekta prof. Ivan Rašković, pejzažni arhitekta van. prof dr Boris Radić, urbanista docent dr Ivan Simić i urbanista Jelena Stojkov. Konsultanti su arhitekata Aleksandar Obradović i naučni savetnik iz Instituta za šumarstvo dr Vladan Popović.
U ime žirija za ocenu pristiglih radova, predsednik žirija akademik i profesor emeritus Branislav Mitrović, ukazao je da ovo područje predstavlja neiskorišćen urbani potencijal koje je u dosadašnjem razvoju grada „preskočeno“ mesto u smislu diskontinuiteta izgrađenog gradskog tkiva.
„Zadatak konkursa je da se za ovaj prostor, koji je u ovom trenutku pod građevinama sa izvornim namenama koje više ne funkcionišu, pronađe rešenje kako bi se prostor integrisao u gradske tokove kroz održive projekte koji obuhvataju ekološku revitalizaciju. Time bi se otklonila potreba za zauzimanjem novih prostora prirode, jer bi se prostor revitalizovao i transformisao kao „braunfild“ područje za nove projekte“.
On je istakao da se predmetna površina ne nalazi u okviru zaštićenog područja, ali da arhitektonsko-urbanističko rešenje mora da bude takvo da ostvaruje organsku povezanost sa okolinom, poštujući kulturno nasleđe i potencijal lokacije.
„Konkursni zadatak naročito podrazumeva očuvanje šumskog fonda i zelenila u postojećim površinama, kao i njihovo unapređenje i proširenje kroz održive i ekološki odgovorne mere“, ukazao je prof. Mitrovic i izrazio nadu da ce izabrano konkursno resenje omoguciti da potencijali ovog područja i njegove prirodne odlike, kroz eventualnu revitalizaciju, postanu dostupni građanima, što sada nije slučaj.
„Iz tog razloga očekuje se artikulacija raznih vrsta zelenila i mogućnost sigurnog kretanja kroz takve zone, u smislu staza, osvetljenosti, kako bi ovaj prostor mogao da se doživi kao park-šuma urbane vokacije“, zakljucio je prof. Mitrović.
Sprovodilac konkursa je društvo arhitekata Beograda, a naručioci konkursa su Radio-televizija Srbije, Košutnjak film i Avala studios u saradnji sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) i Jugoslovenskom kinotekom – Državni audiovizuelni arhiv Srbije.
Konkursnu dokumentaciju moguće je preuzeti sa linka https://konkurs-kompleks-dif-rts-avalastudios-kosutnjakfilm-kinoteka.com, a krajnji rok za podnošenje radova je 24. mart 2025. godine.
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
