Haribo, firma koja je izumela gumenog medu, svake jeseni menja bombone za kestenje i žireve. Evo zašto i kako to izgleda
Red se proteže stotinama metara i čeka skoro dva sata. Kestenje i žireve svako je poneo kako je umeo, u vrećama, kutijama, kofama. Ali, većina ljudi je praktična – sve to guraju u ručnim kolicima kakva se u Nemačkoj obično imaju za izlete.
Sve se u ovog petka i subote (25. i 26. oktobar) odvija ispred centrale Hariba u Grafšaftu, oko pola sata vožnje od Bona.
Haribo je zapravo akronim od Hans Rigel i Bon. Hans Rigel je osnovao čuvenu tvornicu gumenih meda u Bonu pre više od veka, a njegov sin – isto Hans Rigel – načinio je od nje svetski poznatu marku.
Još pre 85 godina napravljen je pakt sa decom – svake jeseni, deca mogu da menjaju kestenje i žireve za gumene bombone. Kilogram raznih bombona dobija se za deset kilograma kestenja ili pet kilograma žireva. Ali, često se dobije i više bombona nego što po kilaži treba.
Žirevi i kestenje potom se doniraju parkovima za divljač u Nemačkoj i Austriji, gde služe kao dohrana za divlje svinje tokom zime.
Preseljenje centrale
„Baš je velika gužva“, kaže jedna žena koja je došla sa tri ćerke. Dok roditelji natovareni čekaju u redu, deca mogu da se igraju ili crtaju.
Mnogi su doduše veoma poslovni – donose i po desetak jutenih džakova punih kestenja, tu zna da bude i po dvesta kila. Valja to prikupiti. U Bonu se zato niko ne čudi kad deca, a i matori, s jeseni sakupljaju kestenje – svi znaju čemu to.
Centrala firme je pre desetak godina preseljena u Grafšaft, pošto u bonskoj četvrti Kesenih nema kuda da se širi. Onde je ostao manji proizvodni deo, čuven po crvenom dimnjaku od cigle.
Uz tu bonsku fabriku dugo je stajala hala za badminton – prva za taj sport u celoj Nemačkoj. Nju je sagradio Hans Rigel mlađi koji je, pride, pedesetih bio prvak Nemačke u badmintonu u dublu.
No, kad je on umro 2013. godine – kao stogodišnjak! – hala je ubrzo srušena da se onde napravi parking.
Dvesta tona kestenja
Haribo, izumitelj gumenog mede, danas je svetska firma sa tri milijarde evra obrta. A gumeni meda drugi najpoznatiji sin grada Bona – posle Ludviga van Betovena.
No, barem je menjaža kestenja i žireva za bombone preživela nova korporativna vremena.
Na pet vaga u improvizovanom šatoru se kestenje i žirevi mere, sipaju na trake koje ih utovaruju u kontejnere. Kamioni stalno odvoze prepune i postavljaju prazne.
I vala se skupi dosta. Kako firma piše na svom sajtu, svake godine bude oko dvesta tona kestenja i sedamdesetak tona žireva.
Na kraju, srećne svinje, srećna deca.
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Dobro liderstvo je timski rad. To je liderstvo koje ne funkcioniše kroz prisilu, već kroz artikulaciju vrednosti koje povezuju – pravde, slobode, odgovornosti. U tom kontekstu, “mi” nije ekskluzivno, već uključuje sve koji dele te vrednosti bez obzira na političke, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti i nudi viziju društva zasnovanog na pravnoj državi i jednakim šansama
Auto-putevi u nacističkoj Nemačkoj građeni su u slavu Adolfa Hitlera. Propagandna mašinerija prikazivala ih je kao dokaz mudrosti i dalekovodosti Firera i moći i uspona nemačke nacije
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
