Haribo, firma koja je izumela gumenog medu, svake jeseni menja bombone za kestenje i žireve. Evo zašto i kako to izgleda
Red se proteže stotinama metara i čeka skoro dva sata. Kestenje i žireve svako je poneo kako je umeo, u vrećama, kutijama, kofama. Ali, većina ljudi je praktična – sve to guraju u ručnim kolicima kakva se u Nemačkoj obično imaju za izlete.
Sve se u ovog petka i subote (25. i 26. oktobar) odvija ispred centrale Hariba u Grafšaftu, oko pola sata vožnje od Bona.
Haribo je zapravo akronim od Hans Rigel i Bon. Hans Rigel je osnovao čuvenu tvornicu gumenih meda u Bonu pre više od veka, a njegov sin – isto Hans Rigel – načinio je od nje svetski poznatu marku.
Još pre 85 godina napravljen je pakt sa decom – svake jeseni, deca mogu da menjaju kestenje i žireve za gumene bombone. Kilogram raznih bombona dobija se za deset kilograma kestenja ili pet kilograma žireva. Ali, često se dobije i više bombona nego što po kilaži treba.
Žirevi i kestenje potom se doniraju parkovima za divljač u Nemačkoj i Austriji, gde služe kao dohrana za divlje svinje tokom zime.
Preseljenje centrale
„Baš je velika gužva“, kaže jedna žena koja je došla sa tri ćerke. Dok roditelji natovareni čekaju u redu, deca mogu da se igraju ili crtaju.
Mnogi su doduše veoma poslovni – donose i po desetak jutenih džakova punih kestenja, tu zna da bude i po dvesta kila. Valja to prikupiti. U Bonu se zato niko ne čudi kad deca, a i matori, s jeseni sakupljaju kestenje – svi znaju čemu to.
Centrala firme je pre desetak godina preseljena u Grafšaft, pošto u bonskoj četvrti Kesenih nema kuda da se širi. Onde je ostao manji proizvodni deo, čuven po crvenom dimnjaku od cigle.
Uz tu bonsku fabriku dugo je stajala hala za badminton – prva za taj sport u celoj Nemačkoj. Nju je sagradio Hans Rigel mlađi koji je, pride, pedesetih bio prvak Nemačke u badmintonu u dublu.
No, kad je on umro 2013. godine – kao stogodišnjak! – hala je ubrzo srušena da se onde napravi parking.
Dvesta tona kestenja
Haribo, izumitelj gumenog mede, danas je svetska firma sa tri milijarde evra obrta. A gumeni meda drugi najpoznatiji sin grada Bona – posle Ludviga van Betovena.
No, barem je menjaža kestenja i žireva za bombone preživela nova korporativna vremena.
Na pet vaga u improvizovanom šatoru se kestenje i žirevi mere, sipaju na trake koje ih utovaruju u kontejnere. Kamioni stalno odvoze prepune i postavljaju prazne.
I vala se skupi dosta. Kako firma piše na svom sajtu, svake godine bude oko dvesta tona kestenja i sedamdesetak tona žireva.
Na kraju, srećne svinje, srećna deca.
Generali Osiguranje Srbija predstavilo je „Superlavić“, kolektivno osiguranje namenjeno kompanijama i organizacijama, koje porodicama zaposlenih obezbeđuje finansijsku i psihološku podršku u slučaju teških i retkih bolesti kod dece
Prvi crnogorski satelit Luča uspješno je poslao svoj prvi signal iz svemira, čime je zvanično započeo operativnu misiju u orbiti
Ambasador Srbije Dragan Šutanovac tema je pošalica na internetu pošto je javno rešavao jedan matematički zadatak. Nepravedno je to, jer rešenje je bilo tačno i pokazalo da Srbija ima superiorno osnovno obrazovanje
Stiže dvobroj „Vremena“ na više strana za iste pare. Ako se pretplatite, čitate za manje od 140 dinara po broju! Do sredine januara 25 odsto popusta na polugodišnje i godišnje pretplate
Neka istraživanja kažu da su konzervativci srećniji ljudi. Druga kažu da samo bolje glume sreću, a treća postavljaju pitanje da li je sreća jednako kvalitet života
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
