Kestenje svinjama, bombone deci

Red se proteže stotinama metara i čeka skoro dva sata. Kestenje i žireve svako je poneo kako je umeo, u vrećama, kutijama, kofama. Ali, većina ljudi je praktična – sve to guraju u ručnim kolicima kakva se u Nemačkoj obično imaju za izlete.

Sve se u ovog petka i subote (25. i 26. oktobar) odvija ispred centrale Hariba u Grafšaftu, oko pola sata vožnje od Bona.

Haribo je zapravo akronim od Hans Rigel i Bon. Hans Rigel je osnovao čuvenu tvornicu gumenih meda u Bonu pre više od veka, a njegov sin – isto Hans Rigel – načinio je od nje svetski poznatu marku.

Još pre 85 godina napravljen je pakt sa decom – svake jeseni, deca mogu da menjaju kestenje i žireve za gumene bombone. Kilogram raznih bombona dobija se za deset kilograma kestenja ili pet kilograma žireva. Ali, često se dobije i više bombona nego što po kilaži treba.

Žirevi i kestenje potom se doniraju parkovima za divljač u Nemačkoj i Austriji, gde služe kao dohrana za divlje svinje tokom zime.

Foto: N.R.

Preseljenje centrale

„Baš je velika gužva“, kaže jedna žena koja je došla sa tri ćerke. Dok roditelji natovareni čekaju u redu, deca mogu da se igraju ili crtaju.

Mnogi su doduše veoma poslovni – donose i po desetak jutenih džakova punih kestenja, tu zna da bude i po dvesta kila. Valja to prikupiti. U Bonu se zato niko ne čudi kad deca, a i matori, s jeseni sakupljaju kestenje – svi znaju čemu to.

Centrala firme je pre desetak godina preseljena u Grafšaft, pošto u bonskoj četvrti Kesenih nema kuda da se širi. Onde je ostao manji proizvodni deo, čuven po crvenom dimnjaku od cigle.

Uz tu bonsku fabriku dugo je stajala hala za badminton – prva za taj sport u celoj Nemačkoj. Nju je sagradio Hans Rigel mlađi koji je, pride, pedesetih bio prvak Nemačke u badmintonu u dublu.

No, kad je on umro 2013. godine – kao stogodišnjak! – hala je ubrzo srušena da se onde napravi parking.

Foto: N.R.

Dvesta tona kestenja

Haribo, izumitelj gumenog mede, danas je svetska firma sa tri milijarde evra obrta. A gumeni meda drugi najpoznatiji sin grada Bona – posle Ludviga van Betovena.

No, barem je menjaža kestenja i žireva za bombone preživela nova korporativna vremena.

Na pet vaga u improvizovanom šatoru se kestenje i žirevi mere, sipaju na trake koje ih utovaruju u kontejnere. Kamioni stalno odvoze prepune i postavljaju prazne.

I vala se skupi dosta. Kako firma piše na svom sajtu, svake godine bude oko dvesta tona kestenja i sedamdesetak tona žireva.

Na kraju, srećne svinje, srećna deca.