Rekreativno igranje fudbala i basketa posle tridesete godine je super ideja – ako hoćeš da ti puknu Ahilova tetiva ili ligamenti kolena, kaže ortoped Nikola Bogosavljević
Kada sam pre dve i po godine na fudbalu pokidao prednje ukrštene ligamente kolena i meniskus, prvo sam zvao ortopeda Nikolu Bogosavljevića kojeg znam još iz gimnazije.
On operiše u ortopedskoj klinici na Banjici i jedan je od par ljudi u regionu specijalizovanih za koštano-zglobne tumore. Tada mi je otprilike rekao da sam lud što igram fudbal u „tim godinama“.
Čekaj malo, u kojim bre godinama? „Sve preko trideset, ako nisi u baš jakom treningu“, pojasnio je Bogosavljević sada za naš njuzleter Međuvreme.
Vikend ratnici
Takvih kao ja se nagledao. Mnogi pre ili kasnije završe na Banjici. Lekari ih u slengu zovu „weekend warriors“, teški rekreativci koji „se bave sportom jednom nedeljno pa hoće da nadoknade neaktivnost“.
„S godinama se smanjuje lučenje kolagena, gubi elastičnost tetiva, ligamenata, manja je mišićna masa – i sve to dovodi do lakšeg povređivanja“, priča Bogosavljević.
Najčešće, kaže, strada Ahilova tetiva. To baš pukne, kao zategnuta struna. Ljudi često misle da ih je neko udario, sapleo, ali se po pravilu povrede sami. Onda idu razne povrede kolena.
Pitam koji su sportovi najopasniji po rekreativce. „Sportovi sa brzim promena pravca, fudbal, basket, tenis. Imaš jake iznenadne kontrakcije mišića na tetive koje višu nisu što su bile pa su česte rupture. Fudbal je uz to još grub kontaktni sport pa su rekreativci dodatno ugroženi.“
Operacija možda?
Ali, živote i inače ne živimo baš po lekarskim savetima. Radimo, brinemo svoje brige, radujemo se da jednom nedeljno sa drugarima igramo fudbal ili basket. Onda pivo, druženje. Ritual.
„Ima ljudi koji strastveno vole sport i njih ne može da uplaši ništa što im kažem“, priča Bogosavljević. „Neki imaju katastrofalne nalaze i idu ka veštačkim zglobovima, ali kažu da će nastaviti da igraju, pa će kasnije trpeti.“
Srpski ortopedi su obično konzervativni po pitanju operacija. Kažu, ona je uvek rizik, a rehabilitacija zna da bude teška.
„Ali, ako će nekome pucanje ligamenata kolena, recimo, da značajno utiče na kvalitet života, ako baš nikako ne može da zamisli sebe bez fudbala ili basketa, onda on jeste kandidat za operaciju“, nastavlja Bogosavljević.
Plivaj i teraj točak
Pitam na kraju šta da radimo mi „matori“ prema ortopedskom računanju godina.
„Za ljude posle tridesete je najbolje da rade u teretani sa umerenim kilažama, uz prethodno istezanje i zagrevanje. Tako se održava mišićni tonus bez velikog opterećenja.“
Trčanje je isto u redu, ali na mekšoj podlozi poput trave ili tartan staze. Beton je zlo. „Još bolji su plivanje i vožnja bicikla jer angažuju celo telo, a nema opterećenja o podlogu, male su šanse za povredu“, kaže Bogosavljević.
Eh da sam ga onomad poslušao! Ali, opet sam igrao fudbal, napukla je i hrskavica kolena i sada su kopačke okačene o klin. A mogao sam lepo da plivam i teram bicikl.
Prema istraživanjima, više hodanja može smanjiti rizik od demencije, depresije i umiranja od raka, a ujedno je dobro i za srce. Najnovije brojke pokazuju da je oko 7000 koraka dovoljno za dobro zdravlje
Veliki broj toplotnih talasa i velikih vrućina ovog leta doveo je do zabrinjavajuće niskog nivoa vode u Gružanskom jezeru u centralnoj Srbiji
Prekomerna potrošnja prirodnih resursa već decenijama prelazi kapacitete Zemlje da ih obnovi. Global Footprint Network upozorava da je Dan ekološkog duga za 2025. godinu pomeren na 24. jul, što znači da od danas koristimo više resursa nego što planeta može da proizvede tokom cele godine
U totalitarnim zemljama potpuno se brisala razlika između onog što je istinito i onog što je politički ispravno, tako da su ljudi koji su iz straha ponavljali “politički ispravne reči” donekle i sami verovali u njih – piše u tekstu Lešeka Kolakovskog u najnovijem broju časopisa “Gradac”, čiji naslov “O laži” ukazuje na njegovu temu
O Goranu Tomaševiću, fotografu koji nije bio dovoljno dobar da ga beogradski dnevni list primi u stalni radni odnos, ali jeste da dobije Pulicerovu nagradu, i o njegovoj izložbi u Dubrovniku
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
