Rekreativno igranje fudbala i basketa posle tridesete godine je super ideja – ako hoćeš da ti puknu Ahilova tetiva ili ligamenti kolena, kaže ortoped Nikola Bogosavljević
Kada sam pre dve i po godine na fudbalu pokidao prednje ukrštene ligamente kolena i meniskus, prvo sam zvao ortopeda Nikolu Bogosavljevića kojeg znam još iz gimnazije.
On operiše u ortopedskoj klinici na Banjici i jedan je od par ljudi u regionu specijalizovanih za koštano-zglobne tumore. Tada mi je otprilike rekao da sam lud što igram fudbal u „tim godinama“.
Čekaj malo, u kojim bre godinama? „Sve preko trideset, ako nisi u baš jakom treningu“, pojasnio je Bogosavljević sada za naš njuzleter Međuvreme.
Vikend ratnici
Takvih kao ja se nagledao. Mnogi pre ili kasnije završe na Banjici. Lekari ih u slengu zovu „weekend warriors“, teški rekreativci koji „se bave sportom jednom nedeljno pa hoće da nadoknade neaktivnost“.
„S godinama se smanjuje lučenje kolagena, gubi elastičnost tetiva, ligamenata, manja je mišićna masa – i sve to dovodi do lakšeg povređivanja“, priča Bogosavljević.
Najčešće, kaže, strada Ahilova tetiva. To baš pukne, kao zategnuta struna. Ljudi često misle da ih je neko udario, sapleo, ali se po pravilu povrede sami. Onda idu razne povrede kolena.
Pitam koji su sportovi najopasniji po rekreativce. „Sportovi sa brzim promena pravca, fudbal, basket, tenis. Imaš jake iznenadne kontrakcije mišića na tetive koje višu nisu što su bile pa su česte rupture. Fudbal je uz to još grub kontaktni sport pa su rekreativci dodatno ugroženi.“
Operacija možda?
Ali, živote i inače ne živimo baš po lekarskim savetima. Radimo, brinemo svoje brige, radujemo se da jednom nedeljno sa drugarima igramo fudbal ili basket. Onda pivo, druženje. Ritual.
„Ima ljudi koji strastveno vole sport i njih ne može da uplaši ništa što im kažem“, priča Bogosavljević. „Neki imaju katastrofalne nalaze i idu ka veštačkim zglobovima, ali kažu da će nastaviti da igraju, pa će kasnije trpeti.“
Srpski ortopedi su obično konzervativni po pitanju operacija. Kažu, ona je uvek rizik, a rehabilitacija zna da bude teška.
„Ali, ako će nekome pucanje ligamenata kolena, recimo, da značajno utiče na kvalitet života, ako baš nikako ne može da zamisli sebe bez fudbala ili basketa, onda on jeste kandidat za operaciju“, nastavlja Bogosavljević.
Plivaj i teraj točak
Pitam na kraju šta da radimo mi „matori“ prema ortopedskom računanju godina.
„Za ljude posle tridesete je najbolje da rade u teretani sa umerenim kilažama, uz prethodno istezanje i zagrevanje. Tako se održava mišićni tonus bez velikog opterećenja.“
Trčanje je isto u redu, ali na mekšoj podlozi poput trave ili tartan staze. Beton je zlo. „Još bolji su plivanje i vožnja bicikla jer angažuju celo telo, a nema opterećenja o podlogu, male su šanse za povredu“, kaže Bogosavljević.
Eh da sam ga onomad poslušao! Ali, opet sam igrao fudbal, napukla je i hrskavica kolena i sada su kopačke okačene o klin. A mogao sam lepo da plivam i teram bicikl.
Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu ušlo je u samu završnicu, za titulu najboljeg na starom kontinentu bore se Srbija, Italija, Mađarska i Grčka. Ko će biti novi šampion Evrope?
Savladao je Novak Đoković i drugu prepreku na ovogodišnjem Australijan openu i to vrlo lako, sa 3:0. Još više raduje način na koji je to uradio: fizički jak i brz kao mladić, a ne kao sportista pri kraju karijere u 39. godini života
Crnogorski satelit Luča poslao je prvu fotografiju iz svemira. Mali korak za svetsku zajednicu, ali veliki za Crnu Goru koja je krajem decembra u orbitu poslala svoj prvi satelit
Beogradska filharmonija je prošle nedelje u Mumbaju imala dva koncerta pod upravom Zubina Mehte kojima je, u maestrovom rodnom gradu, otvorila svetsku proslavu njegovog 90. rođendana. Tim povodom, premijerno je prikazan dokumentarni filma Da capo o Mehti i Beogradskoj filharmoniji, autora Borisa Miljkovića. Beogradski orkestar je bio prvi koji je mladom Mehti još 1958. pružio profesionalnu šansu. Ispostavilo se da u arhivi koja bogato dokumentuje sve dosadašnje zajedničke koncerte i gostovanja, nedostaje materijal o početku tog višedecenijskog prijateljstva. To je bio povod Jeleni Milašinović, dugogodišnjoj PR menadžerki Beogradske filharmonije, koja je i producent filma, da se dokumentarnim filmom svetu prikaže višedecenijsko prijateljstvo maestra Mehte i Filharmonije. Naslov filma Da capo, muzički izraz koji znači “od početka”, izabran je da naglasi kontinuitet i veliku emociju između Beogradske filharmonije i Zubina Mehte. Tekst Borisa Miljkovića, autora filma, o danima nastajanja Da capo-a koji je napisao za “Vreme”, potvrda je te priče
U novoj knjizi Strahoćutnja, nemački filozof Rihard David Preht sažima šta sve u modernom, krhkom svetu ograničava slobodu govora – od uzbuđivanja na društvenim mrežama do polucenzure u klasičnim medijima. Iako je Srbija u drukčijoj galaksiji od Prehtove publike, neke poente važe univerzalno
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
