Kako sam „mobilisan“

Dugo sam verovao da ću biti poslednji Njujorčanin bez mobilnog telefona. Dobro mi je išlo. Preživeo sam godine direktnog marketinga, da ne govorim o pritiscima porodice i prijatelja. Već sam video sebe u jutarnjem TV programu kako dajem savete ljudima o mogućnostima necelularnog života.

Sve to se promenilo 11. septembra kada je deo telefonskog sistema u mojoj firmi (koja pruža finansijske usluge i nalazi se na nekoliko ulica od Svetskog trgovinskog centra) uništen. Moje odeljenje, moja zgrada i moji saradnici su bili na sigurnom, ali smo ostali bez telefonskih veza neophodnih za svakodnevno poslovanje.

REŠENJE: Kao hitno i privremeno rešenje svima su nam podeljeni mobilni telefoni. Za većinu ljudi to nije bilo neki problem, oni se hvataju za mobilne, pejdžere ili digitalne organizatore onako kako su se generacije Amerikanaca pre naše hvatale za paklo cigareta.

Što se mene tiče, ja sam oduvek smatrao da mobilni telefoni predstavljaju sekundarni dim digitalnog doba. Slučajna blizina upućuje nas u živote totalnih stranaca. Bez da tražimo, saznajemo detalje iz nečije svakodnevice. Nečiji planovi za večeru, podsećanje na domaće zadatke ili molba za prosleđivanje imejla unose aromu tuđeg života u našu podsvest. Bio sam svedok poziva na mobilni na sastancima, utakmicama, venčanjima i sahranama. Samo malo kašnjenje voza ili metroa izaziva simultano izvlačenje barem stotinak telefona na stanici. Nema tako svete tišine a da se ne može prekinuti reskim zvukom zvona mobilnog telefona. Da, imao sam priliku da čujem ljude koji odgovaraju na poziv čak i u muškom klozetu.

Kada su nam privremeno dodeljeni telefoni, ja sam svoj pažljivo otpakovao iz najlonskog omotača i zablenuo se u njega poput oca koji očekuje bilo kakav znak ili zvuk od novorođenčeta. Ostali oko mene brzo su krenuli da šalju imejl poruke, prebacuju linije ili su samouvereno šetali po kancelariji sa dva telefona oko pojasa poput revolveraša.

Nema šanse da ovo čudo radi, ubeđivao sam samog sebe. Mikrofon je premali da bi mogao da „uhvati“ moj govor, a ni ja neću ništa čuti sa ovom kutijicom prislonjenom uz lice. Onda sam ga isprobao.

INICIJACIJA: Kratak poziv kući, uz pomoć kolege, inicirao me je. Spreman da pokušam sâm, odlučio sam da koristim „hendsfri“ jer sam se osećao sigurnijim dok govorim u vazduh nego u onaj mali mikrofon. Ubrzo sam se opasno navikao. Gorljivo sam pozivao sve ljude koje poznajem. Prodavce, konsultante, prijatelje – ceo svet je morao da sazna da imam mobilni. Razmišljao sam o emitovanju agancijske vesti na tu temu, ali sam zaključio da su lični pozivi mnogo prihvatljiviji. Zvao sam sa ulice, iz lifta, iz voza. Uskoro sam počeo da gubim kontrolu. Kada sam uhvatio sebe kako se pripremam da sâm sebi pošaljem govornu poruku, ocenio sam da sam preterao.

Ima nekih pravih biznis lekcija koje se mogu naučiti iz upotrebe mobilnog telefona. Biti na raspolaganju 24 sata sedam dana u nedelji može izgledati veoma produktivno, ali ima i svoje loše strane. I Arhimedu je trebalo da sedne u kadu da bi otkrio princip odnosa zapremine i težine. Ko zna, da je imao mobilni možda bi propustio svoj trenutak genijalnosti zbog ugovorenog ručka s prijateljima. Dobre ideje, kao i dobro vino, traže vreme za fermentaciju. To što vas kolege mogu naći u svako vreme na svakom mestu da bi vas pitale za neku bitnu odluku, ne znači i da ste spremni da tu odluku donesete.

U tom smislu, atmosfera vašeg radnog mesta ima određene gravitacione sile koje čine da sve bude na pravom mestu. Poslovni ljudi vole da znaju u kakvom ste okruženju u nekom trenutku. Plutanje u bežičnom svetu može da donese nepotrebne komplikacije. Otkako sam „mobilisan“ pitanje koje mi ljudi najčešće postavljaju je „Gde se nalaziš?“. To što ne znaju da li sedim za svojim stolom ili upravo kupujem viršle negde na ulici u trenutku kada se odazivam na njihov poziv, može strašno da iznervira neke od mojih saradnika.

U procesu ovog celularnog „sazrevanja“ naučio sam ponešto i o sebi: najpre da sam veoma sličan drugim ljudima. Kada se nađete na neobičnim mestima u nesigurna vremena, imate potrebu da se privijete uz nešto poznato kako biste podelili trenutke radosti, besa ili bola. Celularna tehnologija vratila me je u poslovni svet i, što smo suviše bolno naučili 11. septembra, pružila je svima pouzdan servis za komuniciranje.

Nazdravio bih budućnosti u kojoj više niko neće morati da obavi važan razgovor s mobilnog telefona.