Kroz beogradsku gužvu od Vukovog spomenika do centra grada za svega desetak minuta? Moguće je, kaže Petar J. koji na posao stiže na vreme, trotinetom.
Ovo prevozno sredstvo mu, kaže, štedi vreme, novac, ali i živce. Registrovao je trotinet i kaže da ga izmene zakona i pravila za vozače trotineta nisu omela u mikromobilnosti.
Mikromobilnost uključuje upotrebu isključivo lakih vozila, kao što su bicikli, e-trotineti, e-bicikl, itd. i omogućava najefikasnije korišćenje postojeće putne infrastrukture za naše gradove, naše zdravlje i našu budućnost.
„Registracija se obavi jednom i trajna je, tako da nisam imao problem sa tim”, kaže za “Vreme”.
Petar priznaje da ne voli da nosi kacigu, ali kaže i da ga nikada do sada policajci nisu zaustavili zbog toga.
„Zgodno je probiti se trotinetom kroz gužvu, možeš malo po trotoaru, malo po ulici i stižeš. Međutim, vozači baš ne vode računa o ljudima na trotinetu pa može biti rizična vožnja ulicom”, kaže Petar.
Dodaje je da velika mana vožnje trotineta u Beogradu što nema dovoljno biciklističkih staza, pa mora da se snalazi po ulici. Takođe, postoji čitav spisak lokala u centru grada u koje Petar ne ide jer mu ne dozvoljavaju da ostavi trotinet unutra, a ispred prodavnice ili kafića ne može da se „zaključa” kao bicikl.
Procenjuje se da u Beogradu ima više od 200.000 trotineta, što je otprilike jedna četvrtina od ukupnog broja automobila. Razlikuju su po težini, jačini motora i nosivosti.
Uprkos stavu našeg sagovornika, registracija trotineta nije oduševila sve njihove vlasnike te je veoma mali broj trotineta prošao tehnički pregled i dobio potrebnu nalepnicu.
Iako veći trotineti izgledaju sigurnije, prema novom zakonu, ne mogu da se registruju, ali razmatra se mogućnost da zakon obuhvati električne trotinete svih karakteristika.