„Jugo“ se vraća: Kako je stekao sumnjivu popularnost u Holivudu

„Kupite ‘jugo’, ne traje dugo“.

To je samo jedna od šala koje su se mogle čuti na račun bivšeg jugoslovenskog automobila. Zastavina modifikovana verzija „fijata 127“ proslavila se kao jedan od najlošijih automobila svih vremena, ali i kao zvezda holivudskih filmova, navodi u video-prilogu Dojče vele (DW).

Da li će se „jugo“ vratiti na velika vrata? Sve je moguće, jer profesor Aleksandar Bjelić iz Nemačke želi da do 2027. godine razvije prototip modernog „juga“ i predstavi ga na izložbi Expo 2027 u Beogradu.

Plan je da novi „jugo“ bude osmišljen po najnovijim standardima savremene autoindustrije sačuvavši duh originalnog modela.

Kako je originalni model „juga“ svojevremeno izazvao pomamu u Sjedinjenim Američkim Državama, uprkos svojim brojnim manama?

„Simbol države koja više ne postoji“

Rođen u bivšoj Jugoslaviji, „jugo“ je bio i ostao svedok jednog vremena, sa svim njegovim dobrim i lošim stranama.

„Jugo je jugo“, kaže jedan vozač. „On je kao vremeplov“, dodaje drugi ponosni vlasnik ovog automobila.

Jugo je izmišljen pre raspada Jugoslavije i ratova koji su usledili, kao komunistički ekvivalent „folksvagenu“ iz Jugoslavije. „Nije najbolji, ali je naš, mi smo ga stvorili“, priča za DW vlasnik popularnog Zastavinog modela.

„Jugo je ujedinio Balkan. Svih šest republika radilo je na istom automobilu“, ističe vozač.

„To je možda simbol države koja više ne postoji“, dodaje kulturolog i osnivač projekta „Yugo-taxi“ Peter Šic.

Prvi „jugo“ koji je sišao sa proizvodne trake 1980. godine poklonjen je predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu. Danas on izgleda prilično spartanski, sa svojih 45 konjskih snaga. Ali, ima i specijalnu opremu.

„Iznutra je vrlo jednostavan. Ima grejač zadnjeg stakla, na kojem možete da grejete ruke kad gurate automobil. Ima sirenu, volan, sve radi. I još jedan zgodan detalj: iako je mali automobil, ima tri pepeljare, tako da svi treba da puše“, kaže Neven Cerić iz Kluba ljubitelja Zastave.

Najgori auto milenijuma

Jugo je izvožen u 74 države, uključujući i Sjedinjene Američke Države. I sama reklama za ovaj automobil koja se emitovala u SAD-u spektakl je sama po sebi. U njoj čuveni „jugo“, brz kao metak, juri blatnjavim putevima, a kadar je i za razne akrobacije na poligonu.

„Predstavljamo novi ‘jugo’. Vrhunac inženjerskih dostignuća iz Jugoslavije“, navodi se u reklami.

Na američkom tržištu nikada pre toga nije bio u prodaji tako mali i jeftin automobil. U prvoj godini na tržištu u Americi prodato je 40.000 vozila.

„U prvoj godini ‘jugo’ je bio najbrže prodavan automobil uvezen iz Evrope u istoriji SAD. Kada se pojavio u jeftinom segmentu tržišta, pokazao je proizvođačima širom sveta da tamo tržište još postoji i da može biti unosno“, kaže istoričar i pisac Džejson Vuić.

Nije bilo potrebno mnogo vremena da „jugo“ izgubi simpatije Amerikanaca.

„Amerikanci su izglasali da je to najgori auto milenijuma“, dodaje istoričar.

Međutim, neslavna titula najgoreg automobila nije sprečila „jugo“ da postane zvezda holivudskih filmova. „Jugo“ je bio dobar, recimo, da mu baš pri ulasku u krivinu otkažu kočnice, pa da se stropošta pravo u jezero.

„I tu je postao ikona – i pop-ikona neuspeha“, ističe Vuić.

Uloge „juga“

„Jugo” je tako „odigrao“ nekoliko važnih uloga u holivudskim filmovima. Najpoznatija je ona iz filma „Umri muški 3“, kada Brus Vilis i Semjuel L. Džekson ovim automobilom kreću u poteru. Kada se Vilis, nervozan, žali što se ne kreću brže, Džekson izgovara čuvenu rečenicu: „’Jugo’ je to. Ekonomičan, ali nije brz”.

Pored ovog filma, „jugo” se pojavio u filmovima „Vrana“ (1994), „Ko je ubio Monu?” (2000), „Sobarica sa Menhetna” (2002), „Nikova i Norina beskrajna plejlista“ (2008), „Ajron men 2” (2010), „Auti 2” (2011), “Novembraski čovek”, (2014), „Kockar” (2014), „X-Men: Apokalipsa” (2016), kao i serijama „Bafi, ubica vampira” (1997-2003), „Ometeni u razvoju“ (2003) i „Malkolm u sredini” (2000-2006).

Uz to „jugo“ je odigrao ulogu i u Metalikinom spotu za pesmu „The Day That Never Comes”, 2008. godine.

Neslavan kraj

Nakon Titove smrti 1980. godine, došlo je do velikih tenzija i ratova tokom 90-ih godina. Kada se Srbija našla pod sankcijama, one su pogodile i firmu „Jugo Amerika“.

„I to je onda zaista bio kraj. Na kraju je 1999. NATO bombardovao fabriku ‘juga’, Zastavinu fabriku. Ona je proizvodila i oružje. I tako, to je kao završni krešendo moje ‘jugo-opere’. Može li ‘jugo’ da postoji bez Jugoslavije? Odgovor je bio: ne“, zaključuje istoričar.

Poslednji Jugo je sišao sa trake 11. novembra 2008. godine. Bio je to kraj slavnog poglavlja evropske automobilske istorije, sa 800.000 proizvedenih Juga tokom skoro 30 godina.

Toster i tuš kabina

O neočekivanoj popularnosti „juga“ u SAD-u govori i izložba koja je 1995. organizovana u zgradi Železničke stanice „Union“ u Vašingtonu 1995. godine.

Pošto su se vozila brzo kvarila, a rezervnih delova nije bilo nigde, jedan domišljati profesor dizajna u Njujorku smislio je dugotrajniju upotrebu za stare, dotrajale modele „juga“ – pozvao je svoje studente da ih pretvore u umetnička dela.

Tako su umetnici preoblikovali 28 olupina i dali im novu svrhu. Profesor njujorške Škole vizuelnih umetnosti Kevin O’Kalahen rekao je tada za AP da je osećao određeno sažaljenje prema ovim dotrajalim automobilima.

„Jugo je prestao da se proizvodi. Bio je to automobil bez zemlje. Ljudi su ostali s njim, a nisu mogli da pronađu delove ni majstore koji bi ga popravili. Otkrio sam da ih mnogi samo ostavljaju u svojim dvorištima, pa sam odlučio da dam oglas u lokalnim novinama sa natpisom: ‘Tražimo modele ‘juga’, žive ili mrtve’. U roku od tri dana dobio sam 79 poziva i na kraju kupio 39 automobila za ukupno 3.900 dolara“, kazao je on.

Koledž je svakom umetniku obezbedio po jednog „juga“, ali im je prepušteno da sami odluče kakav će mu novi život dati.

Svako umetničko delo je potpuno funkcionalno – uključujući i Jugo preuređen u toster na izvlačenje, kao i auto-tuš s pravom tekućom vodom.

„Kad sam dobio zadatak za ovaj projekat, razmišljao sam o tome kako da ujutru uštedim petnaest minuta sna. Tako sam došao na ideju da spojim vožnju do posla i tuširanje u isto vreme“, rekao je jedan od umetnika.