Ljudi koji uspešno smršaju mogu da se suoče sa jo-jo efektom, odnosno da se ponovo ugoje. Sada taj efekat ima i naučno objašnjenje
Skoro polovina Nemaca je prema navodima Instituta Robert Koh gojazno, a skoro svaki peti pati od jake gojaznosti, jer ima indeks telesne mase preko 30, piše Dojče vele (DW).
Tobijas Majle, direktor Adipositas centra na klinici u Štutgartu kaže da najčešće nije najveći problem da se čovek otarasi viška kilograma: „Naravno, mukotrpno je da se smrša dvadeset kilograma, ali najveći izazov je da se ta težina dugoročno zadrži.“
Takozvani jo-jo efekat nije slučajno ozloglašen. Majle kaže da najveći broj ljudi koji dolaze kod njega iza sebe ima nekoliko dijeta koje nisu imale dugoročan uspeh. „Ali, taj efekat povratka kilograma do sada nije bio naučno objašnjen.“
Ne radi se o slabosti volje
„Postoji izvesna stigmatizacija ljudi koji su gojazni, koji smršaju pa ne uspeju da zadrže tu težinu“, objašnjava Ferdinand fon Majen koji istražuje ćelije masnog tkiva na ciriškom univerzitetu ETH. On i njegov tim objavili su u stručnom časopisu „nature” rezultate istraživanja koji pokazuju da postoje molekularni mehanizmi koji telo dovode do toga da se bori protiv gubitka telesne mase.
Naučnici su ispitivali ćelije masnog tkiva pacijenata koji su odlučili da operacijom želuca stanu na put gojaznosti. Masno tkivo je uzeto posle velikog gubitka težine, a rezultat pokazuje da su se i dve godine posle operacije te ćelije masnog tkiva „sećale“ gojaznosti i to na osnovu različite genske aktivnosti.
Sve ćelije imaju iste gene, ali ih različito koriste. Na primer, u procesu prilagođavanja okolini ćelija označi gene koji će se aktivirati. Posledično, ćelije imaju različite osobine. To kod gojaznih ljudi može da dovede do toga da ćelije masnog tkiva budu veće ili da brže skladište energiju.
Fon Majen kaže: „Treba imati na umu da su ćelije masnog tkiva izuzetno dugovečne. One su u ljudskom telu i do deset godina. Dakle, mogu dugoročno memorisati promene.“
Iste rezultate naučnici su dobili i u istraživanjima sprovedenim na gojaznim miševima. I u njihovim ćelijama masnog tkiva ustanovljene su promene u genskim obrascima. Pokazalo se da ćelije takvih miševa mesecima nakon gubitka težine i dalje apsorbuju više šećera i masti od ćelija miševa koji imaju normalnu težinu. Nekada gojazni miševi koji su smršali, opet dobijaju na težini: jo-jo efekat na delu.
„Moramo mnogo ranije da počnemo s terapijom“
Ipak, ova studija i prema rečima naučnika nije dokazala da je otkriveno markiranje gena odgovorno za ponovo gojenje. Ali, Majle iz Adipositas centra smatra da su rezultati istraživanja izuzetno zanimljivi: „To objašnjava neke stvari za koje se odavno pitamo zašto su takve.“
Za njega rezultati pokazuju kako je važna preventiva još u detinjstvu. „Moramo mnogo ranije da počnemo s terapijom. Kada vam je potrebna dijeta ili drastična redukcija telesne težine, onda je zapravo već prekasno, pošto su ćelije već programirane za gojaznost“. Majle dodaje da je mnogo bolje da se ranije zaustavi gojenje.
Potrebna su dodatna istraživanja
Ipak, još uvek smo daleko od terapije koja bi poništila markere na nivou gena. U tome je struka jedinstvena. Ali, rukovodilac istraživanja Fon Majen kaže da bi ti rezultati sada mogli da se iskoriste za dodatna istraživanja.
Trenutno dostupni lekovi kao što je takozvana „injekcija za mršavljenje“ moraju da se uzimaju trajno ako pacijent ne želi da da se ponovo ugoji. „Ovde je potrebno još mnogo istraživanja, da bi se ustanovilo da li se te signature na genima mogu koristiti u dijagnostici i koji lekovi i intervencije bi mogli da ih eventualno izbrišu, da li je to sport ili određena ishrana“, zaključuje Fon Majen.
Izvor: Dojče vele (DW)
Samo dva koraka dele Novaka Đokovića od osvajanja 100. titule u karijeri. Srpski teniser ima priliku da u subotu, u Ženevi, postane tek treći teniser koji je došao do trocifrenog broja trofeja
Sudbina formata Evrolige i učesnika naredne sezone biće poznata sledećeg četvrtka, kada će akcionari ovog takmičenja glasati o ključnim promenama. Sve upućuje na proširenje na 20 timova, što bi praktično garantovalo mesta za oba beogradska kluba
U Engleskoj će od avgusta početi primena prve rutinske vakcine protiv gonoreje na svetu, saopštili su zdravstveni zvaničnici. Ova odluka dolazi usred rekordnog porasta slučajeva ove bakterijske infekcije, kao i rastuće zabrinutosti zbog otpornosti na antibiotike
Reporteri „Vremena“ u više prodavnica nisu pronašli plazma keks. Iz kompanije zvanično ćute, a nezvanično se čuje da još nisu uspeli da vrate proizvodnju u punom obimu
Po izboru globalnog sajta za arhitekturu ArchiDaily, Srpski paviljon izabran je među pet najboljih na Bijenalu arhitekture u Veneciji, a u okviru tog izbora naš paviljon je naveden na prvom mestu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Sreća da Srbija ima „istraživački tim Informera“! Dragan J. Vučićević je u poslednji čas otkrio pakleni plan „zločinaca“ i „blokadera“ i tako opet spasao državu. To što laže manje je bitno
Držati profesorku sociologije Mariju Vasić u zatvoru pod optužbom za terorizam je anticvilizajski zločin. Ili groteska, kako god hoćete. Zašto se protiv toga ne pobune sudije, tužioci, policajci, bezbednjaci
Režimski napad na visoko obrazovanje
Kako se sprema Šešeljev zakon 2.0 Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
