Novogodišnja akcija
Popust na pretplatu za digitalna i štampana izdanja „Vremena”
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Platforma OnlyFans već nekoliko godina izaziva brojne debate. Iako na njoj postoje različite vrste sadržaja, kroz vreme je postala gotovo sinonim za pornografiju. Da li je OnlyFans korak napred ili unazad za ženska prava i koliko se na njemu uopšte može zaraditi
U proteklih nekoliko godina, platforma OnlyFans stekla je masovnu popularnost među influenserima, poznatim ličnostima i drugima koji bi želeli da brzo dođu do lake zarade. Koncept ove platforme je jednostavan – kreatori postavljaju sadržaj koji se plaća na nivou mesečne pretplate.
Iako ga koriste ljudi iz različitih profesija, među kojima su umetnici i fitnes treneri, OnlyFans je kroz godine postao sinonim za pornografski sadržaj.
Zato ova platforma do danas pokreće brojne debate, pogotovo među feminističkim krugovima. U patrijarhalnim društvima se na ovakav sadržaj gleda sa neodobravanjem, ali postoje i drugi uglovi iz kojih se može posmatrati fenomen OnlyFans-a, a to su ekonomski i onaj koji se tiče prava žena.
Milioni korisnika i kreatora
Prema poslednjim podacima sajta Statista, OnlyFans je 2022. dostigao broj od preko tri miliona registrovanih kreatora. Broj korisnika ove platforme višestruko je veći i 2023. godine je iznosio više od 170 miliona ljudi širom sveta.
OnlyFans je do prvih 100 miliona korisnika stigao brže nego što je to svojevremeno učinio Facebook.
Prosečna starost korisnika ove platforme je 29 godina, a gotovo polovina prijavljenih dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država.
Sve popularniji u Srbiji i regionu
Ipak, proteklih godina OnlyFans ubrzano stiče popularnost u Srbiji i regionu – platformi su se, između ostalih, pridružile pevačica Jelena Karleuša, hrvatska influenserka Nika Ilčić i bivša reprezentativka Srbije u košarci Milica Dabović.
„Volim da se fotografišem i ponosim se svojim telom. Ceo život sam trenirala, to je moj dugogodišnji projekat. Dopada mi se kako izgledam u 40. godini, zašto to ne bih pokazala i drugima. Pokazivaću delove tela u zavisnosti od toga koliko ljudi plate. Koliko para, toliko muzike“, rekla je Dabović.
Mesečna pretplata na OnlyFans-u prosečno iznosi oko 15 dolara, ali kreatori mogu da zarađuju i na druge načine – privatnom prepiskom sa korisnicima i ispunjavanjem privatnih želja.
Brojne rijaliti zvezde u Srbiji pohvalile su se ogromnom zaradom na ovoj platformi – navodno, u pitanju su desetine hiljada evra mesečno.
Ipak, prema istraživanju Business Insider-a, vrlo mali broj kreatora zarađuje više od 100.000 dolara mesečno. OnlyFans od tog profita uzima oko 20 odsto, dok ostatak odlazi kreatoru.
Njihovo drugo istraživanje je pokazalo da prosečan kreator ove platforme zaradi oko 180 dolara mesečno.
Feministička kritika
Iako u određenim feminističkim krugovima na platformu OnlyFans gledaju sa odobravanjem, mišljenja su i u ovoj sferi podeljena. Postoje dve struje – jedna smatra da OnlyFans pozitivno utiče na ženska prava i omogućava ženama da samostalno odlučuju o sopstvenom telu i svojoj seksualnosti. Druga, u kojoj preovlađuje mišljenje da OnlyFans trivijalizuje žensko osnaživanje i vraća društvo korak unazad u feminističkoj borbi.
U nedavnom tekstu za Žensku solidarnost, autorka Ružica Ljubičić piše o feminističkoj kritici OnlyFans-a iz više različitih uglova.
Prvi aspekt se odnosi na „eksploataciju i lažnu emancipaciju“.
„Iako se OnlyFans često predstavlja kao platforma na kojoj žene mogu preuzeti kontrolu nad vlastitim telima i finansijskim statuso, potrebno je upozoriti da je ova percepcija često površna. Kada zagrebemo ispod površine, mnoge kreatorke platforme suočavaju se s ogromnim pritiscima da proizvode sve eksplicitniji sadržaj kako bi održale konkurentnost, što može rezultovati osećajem eksploatacije“, navodi autorka.
Ona objašnjava da OnlyFans može imati i negativan psihološki efekat na mlade devojke. Mlade devojke često se upoređuju s nerealnim idealima prikazanim u medijima i na internetu, te se trude da postignu te neostvarive standarde. Ova igra „dosezanja nedostižnog” često ostavlja dugotrajne posledice na njihovo fizičko i mentalno zdravlje, piše Ljubičić.
Treći argument se odnosi na društvenu stigmatizaciju – u Srbiji i regionu je OnlyFans i dalje prilično tabu, pa se žene koje koriste ovu platformu mogu percipirati kao moralno kontroverzne osobe. Na kraju, tu je i kritika kapitalizma – platforma koristi tela žena za profit, dok perpetuira patrijarhalne norme koje objektivizuju žene i njihovu seksualnost.
Neizvesna budućnost
Od svog lansiranja 2016. godine, OnlyFans je izuzetno porastao. Do 2023. godine je više od 5 milijardi dolara zarade isplaćeno kreatorima na platformi, pri čemu najuspešniji zarađuju milione godišnje, piše TechReport.
Međutim, kritike zbog povezanosti sa seksualnim radom i pornografijom, mogle bi ograničiti budući rast ove platforme. U jednom trenutku 2021. su tvorci OnlyFans-a objavili da će zabraniti sadržaj za odrasle, ali nakon negativnih reakcija korisnika i kreatora, odluka je nakon samo šest dana povučena.
Uprkos preprekama, platforma planira da uđe na nova tržišta i ponudi nove funkcije poput NFT-ova i događaja uživo.
Izvori: Ženska solidarnost/TechReport/Business Insider
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve