Holandska novinarka Ingrid Gerkama priča kakve je razlike primetila između svojih zemljaka i ljudi na Balkanu
Kakvi smo mi? Nekad pomaže pogled sa strane. Ingrid Gerkama, koleginica koja povremeno piše za „Vreme“ i moja prijateljica, teško da je tipična Holanđanka. Srbiju baš voli i često je ovde.
Priču za naš njuzleter Međuvreme smo počeli u kafani. Srećom, Ingrid nije od onih zapadnjaka koji insistiraju da svako plati svoj deo računa.
Ingrid: U Holandiji ljudi znaju da budu sitničavi. Prijatelji i kolege u baru računaju svaki cent. Čak imamo i posebnu aplikaciju za to, Tikkie – platiš račun karticom, a onda preko aplikacije „ispostaviš“ prijateljima i familiji „dug“ i oni ti prebace novac.
Nemanja: Na Balkanu svađa nastaje jer svako hoće da plati za sve.
Da, drukčije je. Milim da Holanđani samo hoće da stvari budu fer. Recimo, u Srbiji i dalje postoji ono da muškarac plaća. Holandske žene hoće da demonstriraju da su nezavisne i da mogu da se staraju o sebi – to je u Holandiji vrednost.
Čitao sam da ima zapadnih zemalja u kojima se gosti izbacuju iz kuće pred večeru. To je kod nas nezamislivo.
Gostoljubivost na Balkanu je neverovatna. Mislim da u Holandiji to nismo nikad imali ili smo zagubili. Recimo, ako tvom detetu dođe drug da se igraju posle škole – podrazumeva se da odlazi pre večere. Tanjiri se postavljaju samo za porodicu.
To je svetinja – večera se u sedam uveče, i to je vreme samo za porodicu. Ovde je obrnuto. Ljudi bi se uvredili ako ne ostaneš na večeri.
Ko je direktniji?
Slično je. Holanđani ti odmah kažu kad im se nešto ne sviđa, ne okolišaju. Neke druge kulture, recimo britanska, smatrale bi to nevaspitanim. Tu su Srbi slični kao Holanđani. Ta iskrenost ponekad boli, ali barem znaš na čemu si.
Doduše, naučila sam i da poštujem balkansku ćutnju. Recimo, kad drugarici ili koleginici predložim nešto što smatra idiotskim, može biti da samo ćuti ili ignoriše. Ta tišina me je prvo zbunjivala. Sad znam šta znači: moj predlog je toliko glup ili nerealan, da me puštaju da sama to shvatim.
Ko više priča?
Muškarci pričaju podjednako. Ali žene… na Balkanu ne zatvaraju usta. A kad je društvo isključivo žensko, onda je često sve ogovaranje. Jesi li videla šta je ova nosila, znaš šta je ona njemu rekla… Nisam znala kako da se ponašam u takvim razgovorima.
To podrazumeva i hvaljenje. Kao, ja sam bolji od nekog odsutnog.
Moguće. U Holandiji je inače razmetljivost najgori greh, posebno novcem. Nepristojno je imati skup auto, nakit i odeću. Kod nas su zavese otvorene jer nećemo da komšije misle da smo arogantni ili nešto krijemo.
Možda to ima veze sa kalvinizmom – budi skroman, radi vredno, ne ističi se. To je na Balkanu malo drukčije.
Šta si još primetila različito?
Fascinantno mi je što ljudi na Balkanu, kad otputuju na odmor, vole da provode vreme sa ljudima iz svoje zemlje. Recimo, Srbi u Grčkoj ili Sarajlije u Makarskoj ili Splitu.
A Holanđanin, kad ode na kampovanje u Italiju ili Francusku, najčešće će se požaliti da je bilo – previše Holanđana.
Zašto to?
Ne znam, možda jer tragamo za novim iskustvima. Holanđani su mornari, trgovci, dosta putujemo. Zatekneš Holanđanina u amazonskoj džungli ili malenom avionu u Kongu.
Mnogi su ponosni na naš putnički i trgovački mentalitet – to ide dotle da hvale takozvano Zlatno doba (16. i 17. vek) i kolonijalizam. Naravno, danas je malo drukčije, više se priča o šteti koju je naš kolonijalizam naneo drugima.
Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP) zvanično je imenovala Kenijca italijansko-francuskog porekla Ena Pola za novog izvršnog direktora, što predstavlja važan korak u daljoj profesionalizaciji i reformi same organizacije
Britanci su uradili novo istraživanje o mikroplastici u instant hrani i piću iz kafeterija i supermarketa, a rezultati pokazuju najveću koncentracije mikroplastike u vrućem čaju i vrućoj kafi „za poneti“
Marija mi šalje poruku u ponoć. Ne može da spava, brine zbog kontrolnog iz engleskog sutra. Ima deset godina. Njena mama iste večeri ranije šalje izvinjenje, kaže da posećuju psihologa i da svojoj ćerki želi na vreme da “usadi zdrave navike za uspeh”
Svih dvanaest rektora Liceja, preteče Beogradskog univerziteta, bili su akademici i svi su imali diplome i doktorate sa zapadnoevropskih univerziteta
Fešta Svetog Ilije u Gornjem Stolivu i ostrvce na kojem se nalazi Gospa od Milosti, manje poznata od slavne Gospe od Škrpjela, skriveni su dragulji Bokokotorskog zaliva
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Ruska Spoljna obaveštajna služba optužila je mene da guram ćerke u krvavi srpski Majdan. Ko poveruje nije normalan, a ko se na to poziva je ološ
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
