Kako nastaje saobraćajna gužva? Prost odgovor bio bi – zbog previše automobila. Ali, nije baš tako prosto…
Upadnete u saobraćajnu gužvu i, kad se otčepi pa malo odmaknete, shvatite da pravog „čepa“ nije ni bilo. Niti semafora, niti nekih radova na putu ili nesreće.
Pa, gde je zapelo?
Fenomen se zove „fantomski zastoj“ i istražen je donekle tek poslednjih godina.
U magistarskom radu na Univerzitetu u Gracu, Matijas Eduard Primas utvrdio je da razlog leži u nepoštovanju odstojanja i velikim razlikama u brzini kojom se vozila kreću.
Manijaci i gnjavatori
U oči nam padaju oni koji jure kao manijaci po drumu, ali i oni koji nepotrebno gnjave.
Kad prvi naiđu na druge, onda naglo koče. A pošto mnogi vozači nisu navikli da koče baš na vreme, onda svaki sledeći automobil koči malkice kasnije i malkice naglije. Kad-tad neko iza u koloni više ne može samo da uspori već mora sasvim da stane.
I hopla, eto zastoja efektom leptira.
Zastoj se širi brzinom od 15 kilometara na sat. To znači da, ako nailazi dovoljno vozila na autoputu, u roku od sat vremena od prvog kočenja kolona može da bude čitavih 15 kilometara!
Ako svakome potom trebaju sekunda do dve da krene, oni iza ima da se načekaju.
Dok nas sve ne strpaju u tzv. pametna vozila koja putem interneta komuniciraju jedna sa drugima pa koče i ubrzavaju sinhrono, očigledno bi pomoglo da se svi kreću jednakom brzinom.
Dakle, bez naglog ubrzavanja i kočenja.
Nemoguće odstojanje
Kao „bezbedno odstojanje“ – dovoljno da se na vreme, ako mora, prikoči – uzima se polovina brzine izražena u metrima. Ako terate sto na sat, onda pedeset metara odstojanja.
Ali, što bi rekao Pekić, problem sa idealnim rešenjima je samo u tome što su nemoguća.
U ovom slučaju ne samo jer neki vozači imaju pundravce pa stalno žure, trube i psuju, niti jer neki iz straha voze presporo. Nego zato što smo samo ljudi.
Fizičar Juki Sugijama sa Univerziteta u Nagoji rešio je da stvar dokaže praktično. Dao je studentima da voze kružnom stazom dužine 230 metara, i tražio da svi voze tačno 30 na sat.
Kad je u krugu bilo 21 vozilo ili manje, sve je išlo kao po loju. Ali, kada se doda 22. vozilo, začas se stvori gužva. Jer, ljudi nisu roboti. Dovoljno je da neko slučajno samo za nijansu ubrza ili uspori i gotovo.
Kad gustina saobraćaja kritički poraste, zastoj je samo pitanje trenutka čak i sa uviđavnim i dobrim vozačima, a kamoli sa nama kakvi smo.
Kako god okreneš, manje bi gužve bilo da ima manje automobila. Tja, to već nije neko naučno saznanje.
Ova tema najpre je objavljena u našem njuzleteru Međuvreme. Prijavite se besplatno ovde.
Pisistrat je imao batinaše i iz državnog budžeta delio je novac za bolji uzgoj maslina, razvoj trgovine i izvoza, gradnju puteva, popravku gradskog vodovoda. A onda se iz političke emigracije vratio učeni aristokrata Klisten
O Filipu Davidu kao piscu srpske književnosti iz njenog najkreativnijeg posleratnog doba moglo bi dosta da se kaže, ali je malo rečeno – napisao je Branko Kukić na početku uvodnog teksta dvobroja časopisa “Gradac” koji je posvećen Filipu Davidu.
U njemu je delić Davidovog opusa, poput Skice za priču o snu, Bunara u tamnoj šumi, Jedne noći u Varšavi, Ničije zemlje, drame Jednog dana, moj Jamele, scenarija Svetovi u haosu, njegova prepiska sa Mirkom Kovačem i Borislavom Pekićem, pa i tekst koji je Filip David govorio u Narodnoj biblioteci Srbije na dodeli priznanja za Najbolju knjigu u mreži javnih biblioteka za roman Kuća sećanja i zaborava, tekst koji je počeo ogradom od prisustva Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika Srbije. “Poštujući instituciju predsednika, ja od 90-ih ne podržavam njegovu nacionalističku i ratnu politiku. Njemu nije mesto ovde i ovim povodom”, rekao je David pred zvanicama.
U dvobroju su i tekstovi poštovalaca Filipa Davida o njemu. Jedan od tih, tekst Svetislava Basare Princ “Galerije”, objavljujemo.
Na kraju uvodnog teksta koji je naslovio Filip David – Sve je u vatri, Kukić kaže da mu nije bila namera da objavi sve važne tekstove koji su napisani o Filipu Davidu, nego da kaže više “o jednoj posebnoj atmosferi i temperaturi koje donose posebno strujanje, predstavljeno na poseban način, jer svaka književna epoha ima posebne stvaraoce koji svet, unutrašnji i spoljašnji, gledaju iz posebnog ugla – petog – u kvadratnoj sobi. Ovaj peti ugao istovremeno ruši staru i stvara novu kuću”.
Očekuje se da će aktuelno naučno istraživanje Ćele kule u Nišu otkriti priče o ustanicima koji su ovim spomenikom postali simbol hrabrosti i požrtvovanosti za slobodu
O Selimu II koji je umro u haremskom amamu verovatno pijan, Safiji koja se dopisivala sa Elizabetom I, Mehmedu III koji je ubio devetnaestoro braće i ostalima koji su sahranjeni u pet turbeta pored istanbulske Aja Sofije
Lišiti slobode Dejana Ilića, intelektualca besprekorne životne i radne biografije, bez iole smislenog povoda, samo je jedan od brutalnih pokazatelja da se režim okrenuo protiv sopstvenih građana i da ulazi u fazu terora
Gde je Šešelj stao, Vučić nastavlja. Zašto je članica Glavnog odbora SPS-a Ana Grozdanović zaslužila funkciju ministarke pravosuđa u vladi dr Macuta? I šta režim želi postići staljinističkom kampanjom zastrašivanja
Ovo su poslednji dani kada postoji šansa da velika pobuna u Srbiji ne prođe uzaludno i bez političkog rezultata. Ako prođe tako, režim će krenuti u još jaču odmazdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
