Globalna igra i broj 134

“Kada ne pada kiša, London je jedan od najlepših gradova na svetu!”, prokomentarisala je Aleksandra Joksimović, ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji dok smo ručali u suncem okupanom Notting Hillu.

Zaista, ovog proleća blistave fasade zgrada i savršeno uređeni drvoredi prestonice Ujedinjenog Kraljevstva ukrašeni su hiljadama zastava koje su tu još od krunisanja kralja Čarlsa III i podsećaju na vremena kada se to kraljevstvo zvalo “imperijom u kojoj sunce nikada ne zalazi”. Iz istog vremena je i Somerset House, neoklasični kompleks zgrada sagrađen na prelazu između 18. i 19. veka na obali Temze. Tu je smešteno London Design Biennale, osnovano 2016, na kojem Srbija ove godine učestvuje prvi put.

Tema ovogodišnjeg Bijenala je “Globalna igra: Remapiranje saradnje”, učestvuje više od 40 umetnika iz celog sveta, a otvoreno je od 1. do 25. juna.

Projekat kojim se predstavlja Srbija je rad Dušana Jovovića 134, Sveta Geometrija. Zamišljen je kao objekat u objektu koji ima svoju autonomiju i svoj jezik, izveden kroz forme srednjovekovne srpske ornamentike. Linije se sastoje od rupa koje su ručno pravljene da bi postale svetlosni kanali za likovnu kompoziciju unutar objekta. Inspirisan je srpskim ornamentima srednjeg veka i istražuje kako da bolje razumemo odnos umetnosti, nauke, tehnologije i teologije. Srpski paviljon se nalazi između kineskog i američkog.

Nakon otvaranja, u jednom od obližnjih pabova razgovaram sa autorom Dušanom Jovovićem i direktorkom Muzeja primenjene umetnosti Biljanom Jotić, komesarkom nastupa Srbije na Bijenalu.

Objašnjavajući zašto je izabrala baš Dušana Jovovića, Biljana Jotić podseća da je on multumedijalni umetnik, da je posle diplomiranja na Fakultetu primenjenih umetnosti doktorirao digitalnu tehnologiju i digitalnu sliku, i da je to “vidljivo u realizaciji dosadašnjih umetničkih praksi i eksperimenata, pa i u ovom u Londonu. Njegov koncept 134/Sveta geometrija teži globalnom dizajnu kroz univerzalnost jezika u cikličnosti i celini vremena, što direktno odgovara temi ovogodišnjeg Bijenala. Koristeći ornament kao simboličnu osnovu univerzalnog srednjovekovnog jezika, zatim čulna iskustva (vid, sluh, dodir…), Jovović stvara atmosferu totalne čulnosti i potpuno nova iskustava u odnosu na Veštačku inteligenciju (AI). Time postavlja čoveka u centar između Božije i Veštačke inteligencije”.

Rad Dušana Jovovića prvi put sam zapazio 2018. prilikom obeležavanja 100. godišnjice prisajedinjenja Vojvodine Srbiji. Proteklih nekoliko godina imao je veoma zapažene izložbe u Novom Sadu u sklopu Evropske prestonice kulture.



Kaže da je projekat 134, Sveta Geometrija njegova “potreba za umetničkim sredstvom koje bi otkrilo fundamentalni princip univerzuma i odnosa između duhovnog i materijalnog sveta: svetla, tame, čoveka i mašine”. Napominje da se “sličnom tematikom bavio i na izložbama Vreme i vaseljena i Mileva / mi smo stena koja još uvek traje u Muzeju grada Novog Sada. Tokom izgradnje Svete Geometrije koristio sam kao svetlosne portale srpsku ornamentiku pretežno moravske škole.” Objašnjava da je u radu jezikom simbola izveden pojam “Not towards apes, bat towards angels”, a da je anđeoski broj 134 simbol mira i harmonije.

Jovović priča da ga je pozitivno iznenadilo što su “kustosi i autori drugih paviljona i pre otvaranja Bijenala dolazili i slikali se u našem prostoru i čestitali nam na radu, Biljani i meni”. Kaže da je uživao u radovima koje su njegove kolege iz drugih zemalja postavili i izveli. “Svaki od paviljona je bio zaseban svet u umetničkoj komunikaciji, a ova je osnovi imala pojam čoveka. Svaki umetnik je u svojim bojama imao pigment empatije, duše i razumevanja”.

Trenutno, osim u Londonu, savremena srpska umetnost se predstavlja i na nedavno otvorenom Bijenalu arhitekture u Veneciji. Činjenica da je Paviljon Republike Srbije preporučio časopis “Domus” i to kao jedan od šest “essential” i to na drugom mestu, dovoljna je da ukaže na odjek javnosti prema našem paviljonu i projekat mladog autorskog tima Ive Nunjić i Tihomira Dičića.

Zaključak je da ako ne neke druge stvari, srpska arhitektura i dizajn svakako drže korak sa svetskom trendovima. I zato ih vredi istaći.