U sredu uveče fudbalskim krugovima u Španiji, Srbiji ali i Evropi prostrujala je vest u koju je bilo teško poverovati: „Uhapšen Zoran Vekić… Šverc kokaina… Upleteni i neki sadašnji i bivši fudbaleri…“
Svi koji iole prate fudbal znaju da je Zoran Vekić jedan od najuspešnijih i najcenjenijih fudbalskih menadžera u Španiji, ali i u Evropi. U dugoj karijeri agenta zastupao je mnogo poznatih igrača među kojima su najpoznatiji bili španski reprezentativci Fernandno Iero i Guti. Mnogi naši igrači stigli su u Španiju njegovim posredovanjem. Nikada u karijeri nije imao nijednu mrlju.
Ubrzo će se ispostaviti da je vest netačna, ali samo Zoran Vekić zna šta je sve preživeo te noći dok ga je španska novinska agencija Efe neoprezno i neprofesionalno „hapsila“ pod teškom optužbom dok je on bio na utakmici Real Madrid – Liverpul. Vest je glasila: „Dva fudbalska agenta, od kojih je jedan Zoran Vekić, uhapšeni su danas u operaciji Ciklon…“
Novinar španske državne agencije koji je došao do ekskluzivne vesti nije, međutim, bio dovoljno oprezan ili mu se učinilo da su „dva i dva četiri“. Obično jesu, ali ovog puta nije tako bilo i ta „netačna matematika“ skupo će koštati agenciju jer je Zoran Vekić izjavio da će podneti tužbu za nanetu moralnu i materijalnu štetu i da će zahtevati 10 miliona evra odštete. Policijski izvor koji je filtrirao vest novinaru naveo je nekoliko važnih elemenata informacije: fudbalski menadžer sa licencom FIFA, srpskog porekla, ime Zoran… Ram za sliku bio je skrojen, ali u njega nije mogla da stane Vekićeva fotka jer se čovek koji „odgovara opisu“ preziva Matijević. I nije španski državljanin srpskog porekla, kao Vekić, već ima francuski pasoš.
Sutradan je sve razjašnjeno, policija je demantovala da Zoran Vekić ima bilo kakve veze sa aferom, mediji su se okrenuli otkriću jedne od najvećih pošiljki kokaina iz Južne Amerike. Ispostaviće se da je policija odavno pratila aktivnost kriminalne grupe koja je imala prednost u činjenici da su svi osim jednog člana bili bez policijskih dosijea odnosno, kako se to kaže, „čisti“. Policijski izvori smatraju da je „mozak“ operacije bio pomenuti Zoran Matijević koji zaista ima licencu FIFA, kao i njegova supruga Bojana Subotić, mada je u fudbalskim krugovima gotovo nepoznat. Malo istraživanje otkrilo je da je 1999. posredovao u dovođenju Holanđanina Kikija Musampe u Malagu i da je 2000. godine odveo Haviera Klementea, bivšeg selektora Španije i Srbije, u Marselj, klub u kome je neko vreme, prema nepotvrđenim izvorima, radio kao menadžer.
Koristeći licencu FIFA kao paravan, Matijević je često putovao u Južnu Ameriku, navodno u potrazi za fudbalskim talentima, ali se očito bavio i drugim aktivnostima. Policija je takođe saopštila da je uhapšen Predrag Stanković, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde, Erkulesa i Badahoza. Ovaj korpulentni defanzivni igrač otvorio je sebi vrata u Španiji odličnim čuvanjem Ronalda u mečevima Crvena zvezda – Barselona u Kupu kupova u sezoni 1996/97. Ubrzo posle toga potpisao je za Erkules i celu špansku karijeru proveo u Drugoj ligi. Po završetku aktivnog igranja ostao je da živi u Alikanteu, kažu da je regularno nastupao za veterane Erkulesa, sinovi mu idu u školu u ovom gradu i treniraju fudbal u mlađim kategorijama Erkulesa. Drugim rečima, do pre neki dan bio je „obični građanin“. Policija veruje da su Matijević i Stanković finansirali operaciju sa 20 miliona evra očekujući bar dvostruku zaradu, mada je po nekim procenama tržišna vrednost zaplenjene robe oko 70 miliona evra.
Droga je, upakovana u neke generatore za akumuliranje energije vetra, pošla iz Buenos Ajresa i preko Tangera (Maroko) i Algesirasa (Kadiz) brodom stigla u Španiju. Kada je izgledalo da je sve u najboljem redu jer je roba stigla nadomak Madrida, policija je u Fuenlanbradi, predgrađu glavnog grada, zaustavila kamion sa sumnjivim teretom…
Treći čovek operacije bio je Karlos de la Vega (29), aktivni fudbaler madridskog drugoligaša Rajoa Valjekana. Momak je važio za odličnog poznavaoca svega u vezi sa parama. Završio je ekonomiju i biznis, dobro se snalazio u poslovima sa nekretninama, savetovao je prijatelje oko investicija, kupovine i prodaje stanova, zemlje… Važio je za „dobrog momka“. Potiče iz ugledne porodice iz Avile, gde je njegov otac 1991. bio kandidat za gradonačelnika. Policija smatra da je De la Vega iznajmio stanove u koje je trebalo da bude smeštena droga pre nego što izađe na tržište. De la Vega je imao sopstvenu firmu u kojoj mu je partner bio Pablo Akosta, čiji je brat Antonio nekada bio fudbaler Atletiko Madrida.
Četvrti „fudbalski čovek“ u ovoj aferi je Hesus Emilio Diez de Mijer, zvani Ćiki, nekadašnji fudbaler Erkulesa i Atletik Bilbaoa. Ostali uhapšeni su imali manje značajne uloge i gotovo nikakve veze sa fudbalom.
Policija smatra da je kriminalna grupa radila po principu „rizičnih investicija“. To znači da osobe koje su davale novac u zamenu za visoke kamate nisu uvek znale za šta se koriste njihove pare, od kojih sada mogu da se oproste i još budu zadovoljni ako prođu samo sa materijalnim gubitkom.
U Ambasadi Srbije u Madridu rečeno nam je da Ambasada nije zvanično obaveštena o hapšenju jednog srpskog državljanina i da sve što zna o ovom slučaju – zna iz novina.
