Do kraja godine svi korisnici interneta u Jugoslaviji moći će da pristupaju mreži preko jedinstvenog pozivnog broja (042) i po jedinstvenoj ceni. Ova više puta ponavljana najava čula se i 12. februara na tribini Društva informatičara Srbije pod nazivom „Stanje i perspektive Interneta u Srbiji“. Ideja ove i sličnih tribina, koje društvo dosta redovno organizuje, jeste da podstakne brži razvoj interneta i elektronske trgovine u Srbiji. Nažalost, živost koja postoji na internetu i oko interneta u ovoj zemlji slabo se i sporo prenosi na infrastrukturu i zakonsku regulativu. Iako se internet nalazi visoko na listi prioriteta vlade i vladinih agencija, malo se šta uradilo, a Slobodan Marković, moderator liste Internodium, primećuje da se do sada, kada je razvoj u pitanju, najdalje otišlo u formiranju raznih saveta i radnih grupa, dok je ekspeditivni rad sa konkretnim rezultatima u rešavanju ključnih i bolnih problema izostao.
A problema ima na sve strane. Počelo se s problemima oko početka rada Udruženja internet provajdera, koje tek treba da se konstituiše i koje bi trebalo da uvede standarde u ovaj posao. U izvesnoj meri nastavljena je „partija tenisa“ između provajdera i Telekoma. Tako je Simo Ivaneža iz YUBC-ja naveo da pravih uslova za razvoj internet provajdinga u ovoj zemlji nema, naročito po pitanju infrastrukture, a kao bitne prepreke naveo je monopol Telekoma i sporost u rešavanju zahteva provajdera, koji bi mogli da budu nosioci dinamičnog razvoja mreže.
Sa svoje strane, Dragan Kovačević iz Telekoma naveo je da uz sadašnju nisku cenu telefonskog impulsa nije realno očekivati ozbiljno ulaganje u razvoj infrastrukture i sve primedbe je „forvardovao“ na adresu Vlade Srbije. Od svih najava, Telekom je do sada delimično ispunio samo onu o proširenju svog „bekbouna“, odnosno glavnog linka ka internetu tako da sada prema svetu „šibamo“ brzinom od 36 megabita u sekundi (sve ukupno). Da podsetimo, u najavi su bila dva linka od po 32 megabita u sekundi.
Među interesantnije stvari sa ove tribine spada i kritika na račun provajdera koji i dalje trguju podacima o svojim internet linkovima, broju ulaznih linija i broju korisnika koji se preko njih priključuju. Ove cifre su uglavnom preterane, odnosno provajderi često navode brojke koje bi samo teoretski mogli da ostvare, dok ih praksa prilično ubedljivo demantuje. Neki od njih ove podatke i dalje smatraju poslovnom tajnom i odbijaju da ih iznesu u javnost.
Svoje mesto na tribini našla je i akademska mreža o kojoj je pričao Zoran Jovanović, najavljujući skoro povezivanje većine fakulteta. Univerzitet je jedva, ali ipak nekako, povezan i s evropskom akademskom mrežom GEANT.
Posebno interesantne podatke iznela je Tatjana Mamula iz Masmi Researcha koja tvrdi da je njihovo nedavno istraživanje tržišta pokazalo da u Srbiji internet koristi 13 odsto stanovnika od 15 do 65 godina, što je oko 700.000 ljudi. Većina eksperata misli da je ova brojka duplo veća od realne koja se procenjuje na između trista i četiristo hiljada. Takođe, objavljeni su i podaci o razmerama elektronske trgovine i, prema istraživanju, u kupovinu preko interneta do sada se upustio „jednocifren procenat“ korisnika, trošeći u proseku manje od tri hiljade dinara.
