Bedni sjaj Holivuda

O čemu li su razmišljali glumci Luis Si Kej i Kevin Spejsi, producent Bret Ratner ili novinar i urednik Majkl Oreskes kada je „Njujork tajms“ 5. oktobra objavio tekst o šezdesetpetogodišnjem filmskom mogulu Harviju Vajnstajnu u kojem ga je nekoliko žena optužilo za seksualno zlostavljanje? Možda su se nadali da je nešto, ako se dogodilo dovoljno davno, sada već zaboravljeno. Ili su bar neki od njih zaboravili da su koliko prošle godine počinili seksualno nasilje nad svojom žrtvom.

Novinarke Džodi Kantor i Megan Tvohi mesecima su kroz dokumenta, imejlove i razgovore sa zaposlenima u Vajnstajn kompaniji istraživale napasničko ponašanje njenog čelnika prema saradnicama i glumicama. Prema njihovom tekstu, među osam žena koje su sa Vajnstajnom postigle poverljivu nagodbu nalazi se i poznata glumica Rouz Megovan kojoj je plaćeno 100.000 dolara, ne „da bi se konstruisalo kao priznanje“ već da bi se „izbegla parnica i kupio mir“. Megovan je ovu informaciju potvrdila i podsetila na jedan ovogodišnji tvit advokatice Lise Blum (zastupala žrtve seksualnog zlostavljanja političkog komentatora Bila O’ Rajlija) koja je na vest da je O’ Rajli otpušten napisala: „Kad žene govore svoju istinu, stari poredak se trese. Posekle smo zmaja. Nikad ne zaboravite šta smo sve u stanju da uradimo.“ U tom trenutku Lisa Blum je već godinu dana bila pravna zastupnica Harvija Vajnstajna. Istog dana kad je afera izbila, Blum je izjavila da Vajnstajn „odbija mnoge optužbe jer su očigledno lažne“. Dva dana kasnije otkazala je svoje pravne usluge Vajnstajnu.

MODUS OPERANDI: Ešli Džad, glumica i neumorna aktivistkinja za prava žena, prva je javno potvrdila u pomenutom članku da je već 30 godina javna tajna u Holivudu da se Vajnstajn nedolično odnosi prema glumicama i da je seksualni nasilnik. Klupko je počelo da se odmotava – javile su se glumice Bri Larson, Lina Danam i Romola Garai i rekle da ih je Vajnstajn zlostavljao. Pet dana od izbijanja skandala magazin „Njujorker“ je objavio da je još 13 žena izjavilo da su bile žrtve. Među njima Azija Arđento i Lusija Stoler (danas Evans) koje su rekle da ih je Vajnstajn silovao. Glumice sa holivudske A liste Anđelina Džoli i Gvinet Paltrou potvrdile su da su bile seksualno uznemiravane. Tog dana Vajnstajnova supruga Džordžina Čepman izjavila je da ga napušta.

Način na koji je Vajnstajn namamljivao svoje žrtve imao je šablon. Zakazao bi (lično ili preko saradnika) sastanak mladoj glumici na početku karijere, češće u hotelu nego u svojim kancelarijama, sa izgovorom da želi da razgovara o njenoj budućnosti. Vajnstajn je, i po svojim i po rečima drugih, u Holivudu mogao sve – da od nekoga napravi zvezdu ili da mu zapečati karijeru. Takav poziv se nije odbijao. Na iznenađenje glumica, sastanak se nije odvijao ni u holu hotela ni u sali za sastanke već u Vajnstajnovom apartmanu. Dočekivao bi ih u donjem vešu ili u bademantilu. Zahtevao bi od zaprepašćenih glumica da ih poljubi ili masira; ili da one njega masiraju; ili da ga gledaju dok se tušira; ili da se tuširaju zajedno; ili da on masturbira pred njima. Neke bi prisilio na seksualni odnos, neke primorao na oralni seks. Sve bez ijednog pristanka. Glumica Paz de la Huerta naivno je 2010. pustila Harvija Vajnstajna u svoju hotelsku sobu. Prikovao ju je za krevet, skinuo svoje pantalone i zadigao joj suknju. Bez njenog pristanka imao je seks s njom. „Kad je završio, rekao je da će me pozvati. Ja sam samo ostala da ležim na krevetu. Šokirana“, ispričala je De la Huerta. Dvadeset godina ranije Vajnstajn se ponudio da odveze Anabelu Scioru kući. Na silu je ušao u njen stan i bacio je na krevet: „Vikala sam i šutirala ga. Kad je bio gotov, ejakulirao je na moju nogu i spavaćicu.“ U prostorijama svoje kompanije Miramaks, Vajnstajn je 2004. primorao Lusiju Evans na oralni seks: „Neprestano sam mu govorila da neću to da radim. Stani. Nemoj. On je krupan čovek. Savladao me je.“

fotografije: reuters, ap

Anđelina Džoli je imala manje traumatično, ali sigurno ponižavajuće iskustvo sa čovekom u koga je imala poverenja: „Zato sam odlučila da više nikada s njim ne radim i da upozorim one koje je angažovao.“ Vajnstajn je 1994. angažovao Gvinet Paltrou za glavnu žensku ulogu u filmu Ema. Na „radnom“ sastanku u hotelskom apartmanu stavio je ruke na njena ramena i predložio joj da odu u spavaću sobu da se masiraju. „Bila sam klinka. Bila sam nemoćna. Bila sam skamenjena“, izjavila je nedavno Paltrou i dodala da se onda požalila svom tadašnjem dečku Bredu Pitu, koji se sukobio s Vajnstajnom. Producent je ubrzo upozorio Paltrou da nikome ne sme da priča šta se desilo: „Mislila sam da će me otpustiti.“

Kejt Bekinsejl je imala samo 17 godina kada je 1990. otišla na sastanak sa Harvijem Vajnstajnom u hotel Savoj: „Otvorio je vrata obučen u bademantil. Bila sam neverovatno naivna i mlada, pa mi uopšte nije palo na pamet da ovaj stariji i neprivlačan čovek očekuje od mene da imam bilo kakvo seksualno interesovanje za njega.“ Vajnstajn ju je ponudio alkoholom, što je ona odbila i pod izgovorom da sutra mora rano ujutro u školu napustila apartman. „Nekoliko godina kasnije pitao me je da li je nešto pokušao sa mnom na tom prvom sastanku“, napisala je Bekinsejl na svom Instagram profilu: „Shvatila sam da on ne može da se seti da li me je tada napao ili nije. Postavila sam granice – godinama sam ga profesionalno odbijala, a to se nekada završavalo tako što je urlao na mene, pretio mi i zvao me pičkom, a nekada je smejući se pričao drugima da ‘Kejt živi za to da me odbije’.“ Slično višestruko iskustvo imala je i nekadašnja saradnica Harvija Vajnstajna Lora Meden: „To je bilo toliko manipulativno. Ti se stalno preispituješ – jesam li ja ta koja pravi problem?“ Glumica Ešli Džad se jedva izvukla iz situacije da ne udovolji nijednom od mnogobrojnih lascivnih Vajnstajnovih zahteva: „Rekla sam ne, mnogo puta, na mnogo načina, a on bi mi uvek iznova tražio nešto drugo. Sve se svelo na cenjkanje, prisilno cenjkanje. Kako da, što je pre moguće, izađem iz sobe a da se ne zavadim sa Harvijem Vajnstajnom?“

Da je Vajnstajn umeo da, bez prethodnog plana, ugrabi priliku ako mu se ukaže dokazuje primer televizijske novinarke Lorin Sivan. Ona je, zajedno sa snimateljem, bila na radnom zadatku u restoranu gde se okupio njujorški džet-set. Sela je za jedan sto pokušavajući da sa nekim poznatim ličnostima ugovori intervju kad se pojavio Vajnstajn i rekao joj: „Sediš na mom mestu.“ Međutim, bio je ljubazan i šarmantan, pa je zadržao mladu novinarku u kraćem razgovoru sve dok joj se nije pohvalio da je on vlasnik restorana. Predložio joj je da obiđu prostorije na spratu. Ušli su u kuhinju u kojoj je bilo samo nekoliko čistača kojima je Vajnstajn naredio da odu. U tim čudnim i neprijatnim momentima uspeo je da je pritera uza zid i pokuša da je poljubi. Kad je odbila, počeo je da masturbira. Ta žena visoka 155 centimetara stajala je zbunjena i paralisana pred krupnim muškarcem. Kad je završio, sve što je mogla da kaže bilo je: „Mogu li sad da odem?“

BOG: Harvi Vajnstajn je do pre nešto više od mesec dana važio za moćnika u Holivudu s kojim nije bilo pametno zavađati se. Sa dve godine mlađim bratom Bobom osnovao je prvo producentsku kuću Miramaks, a kasnije i Vajnstajn kompani. Bio je producent velikih i značajnih filmova kao što su Seks, laži i video–trake, Dobri Vil Hanting, Petparačke priče, Zaljubljeni Šekspir, Bande Njujorka. U filmskim bazama podataka uz Vajnstajnovo ime stoji 328 filmskih naslova u kojima je on bio producent. Međutim, u ogromnoj većini tih filmova Vajnstajn je potpisan kao izvršni producent. Za razliku od producenta koji ima ideju ili scenario za film i traga za sredstvima, izvršni producent je osoba koja ili ima novac ili zna kako da dođe do investitora koji bi svoj novac uložio u neki filmski projekat. Ukoliko izvršni producent ima sposobnosti i veza da dovede neko zvučno ime (a Vajnstajn je imao napretek i jednog i drugog), novac za film će se mnogo brže i lakše sakupiti. Zato je mnogima u Holivudu bilo važno da uključe Vajnstajna kao izvršnog producenta u svoj projekat – njegovo ime je garantovalo da će film biti snimljen, a verovatnoća da će imati poveliku zaradu drastično se povećavala. Za razliku od sredina koje ne praštaju uspeh, Vajnstajnovi uspesi su opraštali mnoga njegova siledžijska ponašanja prema saradnicima. Krajem 2001, magazin „Njujorker“ temu broja je posvetio ličnosti Harvija Vajnstajna. Dejvid Ker je u svom tekstu „Imperator Miramaksimus“ citirao mnoge koji su imali prilike sa Vajnstanom da rade – svi ga opisuju kao teškog ali i dragog čoveka. Reditelj Džejms Ajvori je tad izjavio: „On je siledžija koji smatra da će sve biti po njegovom ako dovoljno vrišti, galami i kažnjava. I ima adolescentski apetit da to ostvari. On je i genije i šupak, a nažalost izgleda da te dve stvari idu zajedno.“

E pa, tog „genija i šupka“ Meril Strip je svojevremeno nazvala Bogom. Istraživanje veb-sajta „Vokativ“ iz 2015. pokazuje da je u približno 1400 govora povodom primanja nagrade Oskar više dobitnika zahvalilo Vajnstajnu nego Bogu. Pre četiri godine je komičar Set Mekfarlan, pošto je najavio glumice nominovane za Oskara, na ceremoniji rekao: „Čestitam. Vas pet dama više ne morate da se pretvarate da vam se dopada Harvi Vajnstajn.“ Iako kaže da nju Vajnstajn nije seksualno uznemiravao, Kejt Vinslet je dugo s njim sarađivala, mada ga nije podnosila zbog njegovog nasilničkog ponašanja. Kada je 2009. dobila Oskara za najbolju žensku ulogu u filmu Čitač, neko joj je predložio da u svom govoru zahvali i Harviju Vajnstajnu. „Ne. Neću“, odbrusila je. Kejt Vinslet danas kaže: „Činjenica da više nikada u životu neću raditi sa Harvijem Vajnstajnom jedna je od najboljih stvari koja mi se ikada dogodila i taj osećaj je jedinstven.“

Harvi Vajnstajn javno je podržavao Demokratsku partiju: bio je veliki donator kampanja Baraka Obame i Hilari Klinton. Licemerno se predstavljao kao neko ko vodi računa o ženskim pravima. Zato je i angažovao Lisu Blum, pravnicu koja je aktivno učestvovala u mnogim slučajevima povrede ženskih prava i ženskog tela. Zato je u januaru ove godine šetao u lokalnoj varijanti Ženskog marša u Juti tokom Sandens festivala dok je u Vašingtonu Ešli Džad držala vatren govor. Zato je za godinu dana sakupio 5.000.000 dolara za stipendiranje rediteljki na prestižnoj filmskoj školi Univerziteta Južne Kalifornije (USC) u Los Anđelesu. USC je ovu donaciju odbio.

Pored toga što ga je supruga ostavila, Harvi Vajnstajn je otpušten iz svoje kompanije u kojoj i dalje ima 22 odsto udela. Američka akademija za film, umetnost i nauku ga je ekspresno izbacila iz svog članstva, a britanska suspendovala. Rođeni brat je javno kritikovao njegovo ponašanje. Mnoge kolege su mu konačno okrenule leđa, a policijske istrage u vezi sa sumnjama na silovanje sprovode se u SAD i Velikoj Britaniji. Do danas (utorak 14. novembar) više od 50 žena izjavilo je da su bile Vajnstajnove žrtve.

KAJZER SOZE: Podstaknut kampanjom „I ja, takođe“ koju je na društvenim mrežama pokrenula glumica Ališa Milano (vidi okvir), glumac Entoni Rep je izjavio da ga je 1986, kada je imao 14 godina, seksualno zlostavljao Kevin Spejsi. Rep i 12 godina stariji Spejsi upoznali su se na Brodveju spremajući predstavu. Posle jedne žurke u Spejsijevom stanu, Spejsi je uzeo Repa u naručje, spustio ga na krevet i nadvio se nad njim čvrsto ga pritiskajući. Rep je nekako uspeo da se oslobodi i napusti stan. Spejsi se oglasio na Tviteru „više nego užasnut što čuje ovu priču“. Pokušavajući da se odbrani, Spejsi je rekao da se ne seća događaja od pre više od 30 godina, da je verovatno bio pijan i da se izvinjava Entoniju Repu ukoliko su njegove tvrdnje tačne. Dalje se braneći, javno priznaje da je voleo i žene i muškarce, ali da danas želi da živi kao gej. Valjda je očekivao da će njegovo „autovanje“ zaseniti optužbu. Nakon toga Spejsija je optužilo još najmanje desetak osoba za seksualno uznemiravanje, među njima i sin čuvenog glumca Ričarda Drajfusa, Heri. Kad je 2008. Kevin Spejsi spremao predstavu u Londonu u kojoj je igrao Ričard Drajfus, čitajućim probama je pored dva glumca prisustvovao i osamnaestogodišnji Heri. Dok je stariji Drajfus bio udubljen u tekst, Spejsi je povremeno držao ruku na Herijevoj butini. Kada je mladić promenio mesto, Spejsi ga je pratio i nastavio sa uznemiravanjem i pri tome ga dodirnuo po genitalijama. Heri Drajfus kaže da nije alarmirao oca da ovaj ne bi ušao u sukob sa Spejsijem: „Nisam želeo da predstava propadne… On (Spejsi) bio je stariji čovek, moj heroj, tatin šef, ništa od toga mi nije govorilo da ima seksualne pretenzije prema meni. Uostalom, mislio sam da je nemoguće da mi se nabacuje tu pred nosom mog oca.“ Tek četiri ili pet godina kasnije Heri je priznao ocu šta se te večeri dogodilo u londonskom stanu Kevina Spejsija.

Da se nasilnici nalaze tu, oko nas, poput Kajzera Soze kojeg je upravo Kevin Spejsi tumačio u kultnom filmu Dežurni krivci, potvrdila je nekadašnja TV voditeljka Heder Anra, koja je na konferenciji za novinare ispričala kako je u leto 2016. u jednom baru na ostrvu Nantaket njenog osamnaestogodišnjeg sina zlostavljala zvezda serije Kuća od karata. Posle slučajnog susreta Spejsi je ponudio mladiću piće (momak je rekao Spejsiju da ima 21 godinu, koliko je u SAD potrebno da bi se legalno konzumirao alkohol), a čaše su stizale jedna za drugom sve dok se nisu napili. „Spejsi je zavukao ruku u pantalone mog sina i uhvatio ga za genitalije“, saopštila je Heder Anra. „Napori mog sina da se oslobodi Spejsija bili su kratkotrajni. Moj sin je bio uspaničen, sleđen. Bio je pijan.“ Kad je Spejsi otišao u toalet, nepoznata žena koja je videla šta se desilo prišla je unezverenom momku i rekla mu da beži, što je on i uradio. „Sram te bilo, Kevine Spejsi, za ovo što si uradio mom sinu“, rekla je Anra, i tu se nije zaustavila: „I sram te bilo što si iskoristio izvinjenje Entoniju Repu da obznaniš da si gej. To je bio grozan pokušaj da skreneš pažnju sa onoga što ti uistinu jesi – seksualni napasnik.“

Netfliks je objavio da povlači seriju Kuća od karata, mada je to, ionako, poslednja sezona. Kompanija je dodala da povlači i biografski film Gor planiran da bude emitovan u toku naredne godine. Nevericu je izazvao potez reditelja Ridlija Skota koji je izbacio sve kadrove i scene iz filma Sav novac sveta čija je premijera bila planirana za sredinu novembra, a sad je odložena do kraja godine. Ulogu milijardera Pola Getija Skot je sada dao Kristoferu Plameru, koji je ionako bio njegov prvi izbor. Ovakav skup, naporan filmski postupak Holivud ne pamti. Dugo se neće čuti za Kevina Spejsija glumca.

Među dvadesetak muškaraca do sada optuženih za seksualno nasilje nalazi se i poznati komičar Luis Si Kej. Više žena ga je optužilo da ih je uznemiravao i masturbirao pred njima. On je jedini odmah priznao sve optužbe i izvinio se. Da li je to dovoljno? Da li je dovoljno da neko poremećen, neodgovoran, lakomislen ili moćan izgubi posao, karijeru i suprugu? Da ga se deca stide? Da oni koji su ostali ispod vrha ledenog brega mogu da nastave da se ponašaju onako kako su navikli. I da im se to toleriše.

I ja, takođe

TVITER AKTIVIZAM S REZULTATIMA: Ališa Milano

Nakon što su optužbe na račun filmskog mogula Harvija Vajnstina isplivale u javnost i ohrabrile mnoge slavne žene da podele svoja iskustva seksualnog uznemiravanja, društvene mreže bile su preplavljene postovima sa heštegom #metoo (srp.: i ja, takođe). Pod ovim heštegom, žene iz svih delova sveta pisale su o svojim iskustvima. Sve je počelo 15. oktobra, na inicijativu glumice Ališe Milano, koja je na svom Tviter profilu započela ovaj hešteg. Uskoro su joj se priključile mnoge poznate žene iz šou-biznisa, kao što su Lejdi Gaga, Bjork, Patriša Arket, Vajola Dejvis, Riz Viderspun i desetine drugih. Već sutradan, 16. oktobra, o seksualnom uznemiravanju i zlostavljanju koje su doživljavale tokom karijera, na društvenim mrežama su progovorile i žene iz drugih profesionalnih sfera, poput akademske i naučne zajednice i politike, uključujući i četiri senatorke iz Sjedinjenih Američkih Država. U prva 24 sata nakon tvita Ališe Milano, #metoo je upotrebljen u više od 500.000 tvitova i neverovatnih 12 miliona postova na Fejsbuku. Autori, odnosno, u velikoj većini autorke, dolaze iz 85 zemalja sveta, a u ukupan broj postova uračunati su i oni sa heštegom koji je bio prevod engleskog „me too“, uglavnom iz Francuske, Izraela i sa čitavog španskog govornog područja.

Nakon #metoo ispovesti članica američkog Senata i Kongresa, Evropskog parlamenta i Parlamenta Velike Britanije, usledio je institucionalni odgovor, pa su u Kaliforniji, Orgeonu, Ilinoisu i Rod Ajlendu angažovane advokatske kancelarije sa zadatkom da ispitaju optužbe koje su iznele političarke iz ovih američkih država. U Evropskom parlamentu održana je sednica čija je jedina tema bila seksualno uznemiravanje u institucijama Evropske unije, a u Britaniji se oglasila premijerka Tereza Mej, objavivši nultu toleranciju prema onima koji seksualno uznemiravaju ili napastvuju žene.

Nakon eksplozije ispovesti miliona žena, očekivano, pojavli su se i kritički tonovi. Glavna zamerka na kampanju bila je ta da se kroz #metoo vrši pritisak na žrtve seksualnog nasilja koje nisu spremne da govore otvoreno o tome. Istine radi, valja napomenuti da nije baš svaki post sa ovim iskustvom bio ispovest o tome šta se, gde i kada dogodilo. Bilo je i onih u kojima su žene prosto objavljivale da su i one doživele seksualno uznemiravanje ili nasilje.

Internet aktivizam je često na meti kritika zbog nesrazmerno velike galame u odnosu na postignute rezultate. Međutim, kada je reč o #metoo, rezultati su nesporni: o seksualnom nasilju se prvi put razgovara otvoreno i bez uvijanja u okviru institucija. Osim toga, mediji, pre svega američki, preplavljeni su tekstovima čiji su autori muškarci koji ranije nisu bili svesni razmera ove pojave. Mnogi se čak pitaju da li su nekada i sami uradili ili rekli nešto što je moglo da uznemiri drugu osobu. Otvorena je široka javna debata o prirodi seksualnog uznemiravanja, odnosno o tome da li počinitelji to rade svesno i namerno ili iz neznanja. Naravno, motivi se razlikuju od počinitelja do počinitelja, a zavise i od prirode čina. Konkretno, jedna brza onlajn anketa u SAD u kojoj je učestvovalo 750 muškaraca pokazala je da jedan od tri ispitanika ne smatra da je dobacivanje na ulici zapravo seksualno uznemiravanje. Prema istoj anketi, dva od tri ispitana ne misle da seksualno uznemiravaju osobu koja odbija njihove pozive na piće, večeru ili sastanak, a oni ih uporno i dalje pozivaju. Mnogi smatraju da su ovakvi i slični postupci tek bezazleno flertovanje ili udvaranje.

Neznanje bi možda moglo da bude uzrok tzv. lakših oblika seksualnog uznemiravanja, ali ne i kada je reč o Harviju Vajnstinu ili Luisu Si Keju. Na kraju krajeva, Si Kej je i priznao da je uzrok njegovom ponašanju bio taj što mu se naprosto moglo, jer je bio svestan moći koju ima unutar komičarske zajednice.

J. Gligorijević