Naše atletičarke, osamnaestogodišnja Angelina Topić (skok uvis) i dve godine starija Adriana Vilagoš (bacanje koplja), vratile su se prošle nedelje iz Rima kao vicešampionke Evrope. One su mlade, talentovane i već godinama uspešne na svim međunarodnim takmičenjima na kojima su učestvovale
Pre tri godine najbolja juniorka sveta, evropska juniorska vicešampionka, “zlatna” na Mediteranskim igrama i pobednica Svetskog prvenstva za starije juniore, Adriana je potvrdila da je “mlada zvezda u usponu” (što je titula koju joj je dodelio međunarodni tim stručnjaka): ove godine je odbranila drugo mesto u Evropi osvojeno 2022. u Minhenu, hicem od 64, 42 metra oborila je državni rekord star deset godina i obezbedila olimpijsku normu za učešće na Igrama krajem jula u Parizu.
Angelina Topić je “pažnju” sportske javnosti skrenula na sebe kada je, pre petnaestak godina, kako je prenela “Politika”, objasnila šta rade njeni roditelji. “Tata skače hop, a mama hop, hop, hop”, rekla je tada trogodišnja ćerka naših proslavljenih atletičara – Dragutina Topića, skakača uvis i Biljane Topić, troskokašice.
Odabrala je tatinu disciplinu. I nije pogrešila, jer je već sa 16 godina oborila seniorski rekord Srbije (195cm), a ubrzo potom preskočila je visinu od 196 cm i izjednačila najbolji rezultat u svetu dosad za uzrast mlađih juniorki. Te 2022. Angelina Topić je osvojila Evropsko prvenstvo u kategoriji mlađih juniorki, “bronzu” na Svetskom juniorskom prvenstvu, kao i treće mesto na seniorskom Prvenstvu Evrope u Minhenu. U izboru Evropskih olimpijskih komiteta, proglašena je za najbolju mladu sportistkinju Evrope 2022. godine. Ovogodišnju titulu vicešampionke Evrope osvojila je sa preskočenih197 centimetara.
Osim talenta, predanosti, lepote i šarma, ove dve devojke povezuje i to što su im treneri – roditelji. Pre nego što je postao trener svojoj ćerki (a pre toga supruzi Biljani), Dragutin Topić je bio jedan od naših najboljih atletičara i najdugovečniji učesnik olimpijskih igara – takmičio se na ukupno šest, od Barselone 1992. do Londona 2012. godine. Više od trideset godina njegov rekord od preskočenih 238 cm još nije oboren, što ga je svrstalo u društvo 15 najboljih skakača sveta svih vremena. Bio je svetski juniorski šampion i rekorder, kao i osvajač zlatne medalje na seniorskom prvenstvu Evrope.
Adrianu Vilagoš trenira mama Đerđe, nekadašnja rukometašica koja, po sopstvenom priznanju, o bacanju koplja nije znala ništa. Osnove ove atletske discipline i tehniku bacanja savladala je preko interneta. U Malom Iđošu gde porodica Vilagoš živi, Đerđe je osnovala grupu kopljašica koje su, kao i njena Adriana, pre toga igrale rukomet. Podstaknute Adrianinim uspesima, i one postižu sve bolje rezultate, kaže Đerđe. U tom poslu pomaže joj Dragiša Đorđić, naš najbolji trener za bacanje koplja, koji je pre deset godina sa Tatjanom Jelačom osvojio evropsko “srebro” i rekord koji je Adriana oborila u Rimu. “Gledala sam satima snimke čuvenog Jana Železnog, zbog čega sam tek kasnije počela da uživam u svemu. Trebalo mi je skoro godinu dana da naučim tehniku i baš je bilo teško”, pričala je Adriana o svojim počecima.
Za Angelinu je najveća prednost i privilegija u sportu to što pored sebe ima roditelje koji su ovaj put već prošli i koji joj mogu pomoći da neke prepreke zaobiđe. Takođe, sve što zna, naučila je od oca Dragutina koji joj je najveći uzor i u sportu, i u životu. “Prezadovoljna sam i presrećna zbog rezultata u Rimu. Ovo je moj najveći uspeh do sada i odskočna daska za dalji napredak”, rekla je Angelina novinarima po dolasku u Beograd. Pred našim mladim atletskim zvezdama su Olimpijske igre u Parizu, koje počinju 26. jula. Toj grupi mladih svakako pripada i 25-godišnja Milica Gardašević, koja u skoku udalj na ovogodišnjem Prvenstvu Evrope nije imala sreće, ali već godinama postiže vrhunske rezultate i s pravom se smatra naslednicom naše Ivane Španović. Ona je olimpijsku normu ispunila još prošlog leta na Balkanijadi u Kraljevu skokom od 6, 91 m, što je njen lični rekord i 5 cm više od olimpijske norme.
Naravno, “carica” kraljice sportova Ivana Španović predvodi atletski olimpijski tim Srbije s ciljem da osvoji još jedini trofej koji joj nedostaje – olimpijsko zlato. Igre uskoro počinju. Imamo razloga za optimizam i uživanje, bar kad je sport u pitanju.
Posle Tomsonovog polumilionskog nastupa u Zagrebu, hrvatski nacionalisti su ponovo krenuli da „čiste“ zemlju od Srba – ovog puta od Bajage i Lepe Brene. Rambo Amadeus nije ostao dužan
Jedanaestog dana pošto je u rad puštena nova deonica autoputa Miloš Veliki od Pakovraće do Požege, stiže vest da će lekari i medicinske sestre iz čačanskog doma zdravlja i užičke bolnice početi da dežuraju ispred jednog od dva tunela
U slučajevima gde je politička represija organizovana od strane države, ona predstavlja državni terorizam, politicid, zločin protiv čovečnosti, čak i genocid nad sopstvenim narodom. Karakteristična je za totalitarne države koje su po definiciji diktature. U savremenoj Evropi ima je u pojedinim zemljama bivših SSSR i SFRJ
Na pitanje da li je ovoj zemlji i aktuelnoj mladosti još uvek potreban festival EXIT, jedan od odgovora je: a koje su druge opcije? Realno
Možda znate za stanje kad radite da biste primili platu, ali ste zapravo od posla odavno digli ruke. Zašto nam se to dešava i koje su posledice?
Kao što je Šešelj početkom devedesetih potezao pištolj na tadašnje studente, tako Vučić na njihove pobunjene kćerke i sinove danas poteže svoje batinaše. Ista je to politika, samo prilagođena vremenu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolira siledžije i ludake koji prebijaju i gaze studente, dok iste te studente hapsi. Narodu u pobuni više ni goli život nije zagarantovan – ali ceh će na kraju platiti ovaj režim
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Ekskluzivno: Istraživanje Slobodana G. Markovića i Miloša Bešića o stavovima beogradskih studenata u plenumu
Šta sve nismo znali o njima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
