Naše atletičarke, osamnaestogodišnja Angelina Topić (skok uvis) i dve godine starija Adriana Vilagoš (bacanje koplja), vratile su se prošle nedelje iz Rima kao vicešampionke Evrope. One su mlade, talentovane i već godinama uspešne na svim međunarodnim takmičenjima na kojima su učestvovale
Pre tri godine najbolja juniorka sveta, evropska juniorska vicešampionka, “zlatna” na Mediteranskim igrama i pobednica Svetskog prvenstva za starije juniore, Adriana je potvrdila da je “mlada zvezda u usponu” (što je titula koju joj je dodelio međunarodni tim stručnjaka): ove godine je odbranila drugo mesto u Evropi osvojeno 2022. u Minhenu, hicem od 64, 42 metra oborila je državni rekord star deset godina i obezbedila olimpijsku normu za učešće na Igrama krajem jula u Parizu.
Angelina Topić je “pažnju” sportske javnosti skrenula na sebe kada je, pre petnaestak godina, kako je prenela “Politika”, objasnila šta rade njeni roditelji. “Tata skače hop, a mama hop, hop, hop”, rekla je tada trogodišnja ćerka naših proslavljenih atletičara – Dragutina Topića, skakača uvis i Biljane Topić, troskokašice.
Odabrala je tatinu disciplinu. I nije pogrešila, jer je već sa 16 godina oborila seniorski rekord Srbije (195cm), a ubrzo potom preskočila je visinu od 196 cm i izjednačila najbolji rezultat u svetu dosad za uzrast mlađih juniorki. Te 2022. Angelina Topić je osvojila Evropsko prvenstvo u kategoriji mlađih juniorki, “bronzu” na Svetskom juniorskom prvenstvu, kao i treće mesto na seniorskom Prvenstvu Evrope u Minhenu. U izboru Evropskih olimpijskih komiteta, proglašena je za najbolju mladu sportistkinju Evrope 2022. godine. Ovogodišnju titulu vicešampionke Evrope osvojila je sa preskočenih197 centimetara.
Osim talenta, predanosti, lepote i šarma, ove dve devojke povezuje i to što su im treneri – roditelji. Pre nego što je postao trener svojoj ćerki (a pre toga supruzi Biljani), Dragutin Topić je bio jedan od naših najboljih atletičara i najdugovečniji učesnik olimpijskih igara – takmičio se na ukupno šest, od Barselone 1992. do Londona 2012. godine. Više od trideset godina njegov rekord od preskočenih 238 cm još nije oboren, što ga je svrstalo u društvo 15 najboljih skakača sveta svih vremena. Bio je svetski juniorski šampion i rekorder, kao i osvajač zlatne medalje na seniorskom prvenstvu Evrope.
Adrianu Vilagoš trenira mama Đerđe, nekadašnja rukometašica koja, po sopstvenom priznanju, o bacanju koplja nije znala ništa. Osnove ove atletske discipline i tehniku bacanja savladala je preko interneta. U Malom Iđošu gde porodica Vilagoš živi, Đerđe je osnovala grupu kopljašica koje su, kao i njena Adriana, pre toga igrale rukomet. Podstaknute Adrianinim uspesima, i one postižu sve bolje rezultate, kaže Đerđe. U tom poslu pomaže joj Dragiša Đorđić, naš najbolji trener za bacanje koplja, koji je pre deset godina sa Tatjanom Jelačom osvojio evropsko “srebro” i rekord koji je Adriana oborila u Rimu. “Gledala sam satima snimke čuvenog Jana Železnog, zbog čega sam tek kasnije počela da uživam u svemu. Trebalo mi je skoro godinu dana da naučim tehniku i baš je bilo teško”, pričala je Adriana o svojim počecima.
Za Angelinu je najveća prednost i privilegija u sportu to što pored sebe ima roditelje koji su ovaj put već prošli i koji joj mogu pomoći da neke prepreke zaobiđe. Takođe, sve što zna, naučila je od oca Dragutina koji joj je najveći uzor i u sportu, i u životu. “Prezadovoljna sam i presrećna zbog rezultata u Rimu. Ovo je moj najveći uspeh do sada i odskočna daska za dalji napredak”, rekla je Angelina novinarima po dolasku u Beograd. Pred našim mladim atletskim zvezdama su Olimpijske igre u Parizu, koje počinju 26. jula. Toj grupi mladih svakako pripada i 25-godišnja Milica Gardašević, koja u skoku udalj na ovogodišnjem Prvenstvu Evrope nije imala sreće, ali već godinama postiže vrhunske rezultate i s pravom se smatra naslednicom naše Ivane Španović. Ona je olimpijsku normu ispunila još prošlog leta na Balkanijadi u Kraljevu skokom od 6, 91 m, što je njen lični rekord i 5 cm više od olimpijske norme.
Naravno, “carica” kraljice sportova Ivana Španović predvodi atletski olimpijski tim Srbije s ciljem da osvoji još jedini trofej koji joj nedostaje – olimpijsko zlato. Igre uskoro počinju. Imamo razloga za optimizam i uživanje, bar kad je sport u pitanju.
Veštačka inteligencija menja sve – pa i način na koji volimo. Od nežnih poruka do virtuelnih romansi, sve više ljudi ulazi u odnose sa AI partnerima. I dok jedni u tome vide novu vrstu intime, drugi upozoravaju: kad nas tehnologija počne da voli onako kako želimo, a ne kako zaslužujemo – možda je vreme za uzbunu.
Čitajte „Vreme“ godinu dana po ceni od 140 dinara po broju. Akcija traje još malo
Jevrem Obrenović je otkrio Srbiji evropski način života, njegova porodica i ljudi oko nje bili su primer kulture, modernosti i napretka, bio je jedan od osnivača mnogih današnjih institucija pa i Narodne biblioteke Srbije i SANU, napravio je prvu urbanu varoš, pa ipak, njegov stariji brat knez Miloš ga je oterao u izgnanstvo
Više od 1500 Australijanaca i Novozelanđana borili su se sa srpskim vojnicima u Velikom ratu, o čemu se ne bi znalo da nije bilo četiri fotografije. Sad je o tome snimljen dugometražni dokumentarni film Kajmakčalan, priča o slučajnosti i upornosti, o sudbini i savezništvu ljudi u borbi za bolji svet, ali i o dijaspori i patriotizmu
Kako se oseća pripadnica cincarskog naroda dok neumoljivo nestaje njen jezik pa samim tim i identitet, čija je ćerka svesna svojih korena i važni su joj, ali cincarski samo natuca, unuka se seti po neke pesmice samo o praznicima, a država u kojoj živi 40 godina ne dozvoljava da pripadnici njenog naroda osnuju nacionalni savet
Ako se u stvarnosti naruši princip ravnoteže - onako kako je nesposobni režim narušio odnos između betonskih elemenata na novosadskoj Železničkoj stanici – stvarnost će se ponašati kao nadstrešnica: otkazaće poslušnost
Ministri često nazivaju Vučića razrednim starešinom. U njegovoj učionici nema radosti ili kritičnog promišljanja. Ima da svi pognu glave nad klupama, bubaju i slušaju. O čemu se ovde radi, čitalac gleda na televiziji svaki dan
RTS je blokiran, univerziteti ne rade, a sa vrha vlasti kuljaju pretnje, uvrede i prozivke tužilaštva i policije da hapse blokadere, te izgrednike i teroriste. Srpska država se pretvorila u farsu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
