Ovog 17. januara navršava se 125 godina od rođenja jednog od najozloglašenijih gangstera svih vremena – Al Kaponea. Ovekovečen je u filmovima kao što su „Lice s ožiljkom“ ili „Nedodirljivi“
Al Kapone je stekao ime u ludim dvadesetim godinama 20. veka kao suosnivač i šef italijansko-američke mafije, grupe poznate kao Čikaški klan, piše Dojče vele. Neki ga opisuju kao Robina Huda prohibicije, jer je deo novca od ileglne prodaje alkohola donirao u dobrotvorne svrhe. Od drugih gngsetara se izdvajao i po tome što je bio veoma prisutan u javnosti, ćaskao je sa novinarima i pravio velike žurke.
Kao što je to slučaj i sa mnogim drugim kriminalcima iz prošlosti, mišljenja o ovom harizmatičnom gangsteru su podeljena. Neki ga i dalje poštuju. Ali, Kapone je ipak odgovoran za „imperiju zločina“ u Čikagu koja se bazirala na „kockanju, prostituciji, krijumčarenju, podmićivanju, trgovini narkoticima, pljački i ubistvima“, navodi se na sajtu američke Federalne policija FBI.
Ko je bio Al Kapone?
Alfons Gabrijel Kapone, sin imigranata iz Napulja rođen 17. januara 1899. u Bruklinu u Njujorku, došao je u kontakt s organizovanim kriminalom još u ranoj mladosti. Kao tinejdžer je postao član ulične bande kriminalca „Five Points“, prvenstveno irsko-američkog porekla. Oni su u istoimeneoj gradskoj četvrti donjeg Menhtna, u srcu Njujorka, iznuđivali novac za zaštitu – reketirali.
IMG_7491Mali Alfonso sa majkom / Foto: Wikipedia.org
Mladi Kapone brzo je naučio da mu samo nasilje neće obezbediti trajni uspeh. Nakon što je rekao nešto uvredljivo o sestri gangstera Frenka Galučija, on mu je u baru nožem unakazio lice. Imao je 18 godina kada je tako dobio nadimak „Lice sa ožiljkom“ (Scarface). Galuči je kasnije postao Kaponeov telohranitelj.
Ubrzo nakon toga, Kapone je upucao prvog čoveka, upao u nevolje s irskom bandom i golim rukama skoro na smrt pretukao jednog mafijaša. Znajući da ne sme da dozvoli da im ponovo padne šaka, pobegao je iz Njujorka – u Čikago, piše DW.
Na svom vrhuncu u Čikagu od 1925. do 1929, Kapone je slovio za najozloglašenijeg mafijaša u Sjedinjenim Državama. Međutim, on sebe nije video kao kriminalca, već kao bogatog biznismena koji je bio poznat i po velikodušnosti. Konzorcijum predvođen Kaponeom stekao je ogromno bogatstvo prihodima koji su dolazili od ilegalne prodaje alkohola, pa sve do prostitucije.
Masakr na Dan zaljubljenih
FBI opisuje masakr na Dan zaljubljenih 14. februara 1929. kao „kulminaciju nasilja u eri čikaških bandi. Tog dana je sedam članova ili saradnika mafije ’Bugs’ Moran upucano iz mitraljeza od strane rivala koji su se predstavili kao policija. Iako je Kapone u tom trenutku bio u svojoj kući na Floridi, verovalo se da je on naručio masakr.
IMG_7494Foto: AP Photo
Nikada nije osuđen za ubistva, ali je na kraju dospeo u zatvor zbog utaje poreza. Tako je sa 33 godine završio svoju karijeru mafijaškog bosa.
Kaznu je odležao u ozloglašenom zatvoru Alkatrazu, koji se nalazi na ostrvcu kod San Franciska. Na slobodu je pušten 1939. zbog mentalne bolesti. Al Kapone je umro 1947. od srčanog udara nakon moždanog udara, sa 48 godina.
Ličnost koja fascinira
Zloglasni gangster ne samo da je ostavio trag na ulicama Čikaga 1920-ih, već i u Holivudu 20. veka, kroz više filmova o mafijašima inspirisanim njegovom pričom.
Predstava tipičnog mafijaša onog vremena, u odelu na pruge i malo nagnutim šeširom – to je poteklo od Kaponea. Njegov naglasak i maniri takođe su inspirisali brojne portrete gangstera u stripovima, filmovima, popularnoj muzici i književnosti, prenosi DW.
IMG_7492Foto: Printscreen/Wikipedia.org
Pojavljuje se u krimi-romanu Marija Puza „Kum“ (1969), koji je 1972. Frensis Ford Kopola ekranizovao u proslavljeni istoimeni film. Bio je inspiracija i autoru Armitidžu Trejlu za roman „Lice s ožiljkom“ (1929), koji je tokom godina dva puta ekranizovan.
Remek-delo „Nedodirljivi” u režiji Brajana De Palme još jedna je značajna drama inspirisana Kaponeovom pričom. Robert de Niro je u ulozi tog gangstera, a film je zasnovan na priči o tome kako je agent Eliot Nes, kojeg igra Kevin Kostner, uspeo da dolija ozloglašenom čikaškom mafijašu.
Film „Kapone“ iz 2020. s Tomom Hardijem u glavnoj ulozi takođe se bavi životom čoveka koji je vladao carstvom zločina.
Legenda o Al Kaponeu i dalje živi, jer njegova životna priča nije samo otelovljenje američkog sna – sin imigranta koji sa dna društva dospeva među bogataše – već preslikava i ambivalentnost američke kulture tokom prohibicije, ere koju karakterišu i puritanska uzdržanost i prekomerna potrošnja. A te stare protivrečnosti i dalje su deo kulture Sjedinjenih Američkih Država.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Pobeda nad Danskom bi Srbiju odvela u krug najboljih evropskih timova u Ligi nacija i na lakši put do Mundijala. Remi i poraz smeštaju Srbiju na treće mesto u četvrtoj grupi, pa bi mlorala u doigravanje za ostanak u A diviziju Lige nacija, kao i teži posao u kvalifikacijama za Svetsko prevenstvo 2026.
Flamingo-test, jednostavna vežba stajanja na jednoj nozi, može biti ključna za procenu telesnih promena povezanih sa starenjem. Koliko dugo možete da izdržite?
U noći između petka i subote Netfliks će uživo emitovati borbu jednog od najvećih boksera svih vremena Majka Tajsona i jutjubera Džejka Pola. Očekuje se da ovaj meč uživo prati oko 300 miliona ljudi, a obojica će od borbe zaraditi desetine miliona dolara
Poslednjih godina Beograd projektuju inostrani arhitekti. Ne zna se ko ih angažuje niti po kom kriterijumu dobijaju poslove, ali Beogradu nameću arhitekturu koja sa njim nema nikakve veze. Ko su i koliko ih je
Jedinici Crnogorac koji se trenutno nalazi na listi najtraženijih begunaca Evropske unije je Radoje Zvicer, vođa kavačkog klana iz Kotora. Osumnjičen je, pored ostalog, za šverc 83 kilograma kokaina u Austriju
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!