Životni prostor
Kako se pravilno luftira: Promajom protiv vlage
Nemci znaju sve oko dihtovanja i luftiranja. Za „Vreme“ govori Albert Šliter, on je maestro tih stvari i doktor za vlagu. Ali, pažnja – on preporučuje smrtno opasnu promaju
Dobra ilustracija stepena otupelosti slovenačkog građanskog društva jeste pesmica u kojoj narodni poeta poručuje malim čitaocima "bežimo, begajmo, Cigani idu"
Slovenija je ovih dana, posle gotovo dve decenije, uspela da proizvede novu „plakatnu aferu“. Ne baš kao onu s kraja osamdesetih, tačnije iz 1987. godine kada je patriotska osećanja mnogih u Sloveniji a i šire, u bivšoj državi Jugoslaviji, pogodila u živac akcija Novog kolektivizma, umetničke grupe čiji je rad pobedio na izboru za plakat povodom ondašnjeg praznika savezne države – Dana mladosti. Tada je Novi kolektivizam pretekao konkurenciju unekoliko redizajniranom propagandnom porukom iz vremena Trećeg rajha. Stvar su predstavili, razume se, kao britku kritiku na račun totalitarnih elemenata u tadašnjem socijalističkom društvu. Subverzivna akcija ljubljanskih omladinaca bila je od strane budnih partijskih aparatčika u Beogradu netom raskrinkana kao „nacistički plagijat“, te označena kao „uvreda tekovina NOB-a“.
Dalje je sve išlo po ustaljenom receptu: predsednik tadašnjeg SSOJ-a (Savez socijalističke omladine Jugoslavije) Hašim Redžepi zatražio je da se protiv protagonista „plakatne afere“ pokrenu i utvrde „mere političke i kaznene odgovornosti“. Novi kolektivizam je, međutim, izvukao čitavu kožu uprkos Redžepiju & drugovima, što ne znači da je ta afera oko političkog progona jednog plakata ikome donela istorijsku pouku. Naprotiv, ovih dana se u Ljubljani povodom plakata „Ciganče“ ponavlja sličan scenario – iako za sad još ne na nivou države i represivnog aparata, već u domenu privatnih tužbi.
UVREDA VEĆINE: Pomenuti plakat osvojio je treću nagradu na izboru za angažovani plakat, po oceni tročlanog stručnog žirija, a radove pobednika objavljuje nedeljnik „Mladina“. Pre tri godine (2002) glavna tema izbora bila je terorizam, 2003. godine NATO, prošle godine Evropska unija, da bi ove godine tema prešla iz sfere visoke politike na lokalnu, na domaće Rome i njihove probleme. Razlog za okretanje ka „romskoj tematici“ jesu incidenti koji su tokom poslednjih godina eskalirali do otvorene segregacije romske dece u pojedinim slovenačkim osnovnim školama. Ovdašnji mediji i javnost su se tokom protekle školske godine danima naslađivali prenoseći bunt roditelja koji su tražili odvojena odeljenja za romsku i „našu“ decu. Zato što su „njihova“ (romska) deca „nemirna, agresivna, smetaju na nastavi“ i slično. Izabrali su efikasan način pritiska – „našu“ decu nisu pustili u školu „pa šta bude“, a ministar prosvete i nadležno ministarstvo brzo su pronašlli „model“ da decu i službeno odvoje tokom nastave. To je osudio ombudsman za zaštitu ljudskih prava Matjaž Hanžek, ali za sad bez naročitog uspeha. Posle su romske porodice zapretile da neće slati svoju decu u tu i takvu školu, ali bez efekta.
Plakat je, dakle, odgovor na izazov vremena, stanje u društvu. Ovaj koji je ispao problematičan smišljen je zapravo veoma jednostavno, izvrtanjem naglavce poznatog stereotipa – ispod slike unezverenog romskog dečaka piše: „Ako ne budeš dobar, daćemo te Slovencima.“
Žiri je bio oduševljen ovom zamenom uloga, odnosno rokadom one pretnje kojom mnogi roditelji u Sloveniji dan-danas plaše svoju decu („Ako ne budeš dobar, daćemo te Ciganima“). Autor je jednostavnim i prepoznatljivim tekstom želeo da upozori na predrasude koje su prisutne u slovenačkom društvu. A neke od tih predrasuda tako su duboko ukorenjene u društvenu svest, da ih gotovo niko više i ne primećuje, niti ne upozorava na njih – sve dok ne izbiju međunacionalni sukobi, umešaju se mediji, stranke, visoka politika… Dobra ilustracija stepena otupelosti slovenačkog građanskog društva jeste pesmica u kojoj narodni poeta poručuje malim čitaocima „bežimo, begajmo, Cigani idu“, plašeći decu „koja ne požure“ da će ih Cigani strpati u „braon bisage“, a pride neka se paze oni koji se ne umivaju, jer će takve „Cigani uzeti sa sobom“. Pesmicu je zajedno s ilustracijom, na kojoj je prikazan „Ciganin“ kako odvlači malog prljavka, štampala 2003. godine izdavačka kuća Erimas i plasirala ciljnoj publici – slovenačkoj predškolskoj i školskoj deci.
Sve do pojave spornog plakata niko se nije dosetio da pokaže prstom na izdavački poduhvat Erimasa, a moguće je da niko ne bi otkrio ni da je ovaj plakat duboko „provokativan“, da nije odneo nagradu i kao takav umnožen te uz pomoć agencije Lowe Avanta, u kojoj radi autorka plakata Špela Drašlar, zalepljen na oglasne table širom Slovenije. Prva se javila, a ko drugi, krajnja desnica u obliku Slovenačke nacionalne partije. Njen predsednik, inače poslanik u slovenačkom parlamentu Zmago Jelinčič, optužio je slovenačkog ombudsmana Matjaža Hanžeka zato što povodom plakata nije reagovao. Jelinčič smatra da je plakat „izuzetno uvredljiv“ pošto „diskredituje Slovence i Slovenke“.
Jelinčičevo istupanje pokrenulo je mase, pa na adresu agencije koja je štampala plakat počinju da stižu upozorenja i pretnje uvređenih građana „da oglas predstavlja kažnjivu radnju po članu 300. slovenačkog kaznenog zakona“. U prevodu – plakat je optužen da „raspiruje nacionalnu, versku i drugu mržnju“. Našao se i građanin kome nije bilo teško da ode do najbliže policijske stanice kako bi podneo kaznenu prijavu protiv autora, posle čega je policija saopštila da je počela radnje radi „sakupljanja podataka u vezi s mogućim prekršajem ili kaznenom radnjom“. Tu je svoju šansu za promociju otkrila i vanparlamentarna Partija slovenačkog naroda, koja je povodom „ekscesa“ priredila konferenciju za štampu i organima gonjenja predala sopstvenu verziju kaznene prijave.
KONAČAN EVROPSKI SUD: Kad je u pitanju Partija slovenačkog naroda, nije na odmet objasniti da je to udruženje građana koji se javno zalažu za „sprečavanje imigracije u Sloveniju“ i protive se „svakoj vrsti multikulturalnosti“. Autorka plakata pokušala je da smiri strasti objašnjenjem da je tekstom i slikom želela tek da upozori na predrasude i nepravde „koje se dešavaju ljudima u našem okruženju“, tačnije, da je širem auditorijumu htela da dočara „kako se čovek oseća kad ga postave u kožu nekog drugog, onoga koji u našem društvu nije najbolje prihvaćen“. U Partiji slovenačkog naroda, očekivano, takvo tumačenje ne prihvataju. Njen predsednik dr Borut Korun izjavio je da je „i Hitler verovatno imao časne namere, ali da svi znamo gde ga je to dovelo“. Stoga smatra da plakat predstavlja primer vređanja države, jer „ako smo građani ove zemlje dobri samo za plašenje romske dece, onda ni država ne može da bude ništa bolja“. U stranci dr Koruna Rome dosledno nazivaju pogrdno – Ciganima – zato što je „termin Rom izmišljen od strane boljševika“, dok je izraz „Ciganin međunarodna oznaka, koju zna cela Evropa“.
Procena o tome je li u ovom slučaju došlo do izliva tj. „izazivanja nacionalne mržnje“, iako autorka plakata tvrdi da joj je namera bila da kritikuje diskriminaciju romske manjine, u rukama je državnih organa. Oni, koji poruku plakata razumeju i podržavaju smatraju da je danas malo verovatno da će se organi slovenačkog represivnog aparata usuditi da krenu u progon umetnika, odnosno umetničkog izraza. U prilog ovakvom stavu idu istorijske činjenice. Srećom, ni „u ona vremena“, pre 18 godina, sudsko gonjenje autora prve slovenačke „plakatne afere“ nije zaustavljeno zbog vapaja intelektualaca širom tadašnje SFRJ, iako su oni tvrdili da sloboda izražavanja ima prednost u odnosu na imaginarnu „čast i dobro ime“ države i njenih organa. One, sada u svakom pogledu daleke 1987. godine, tužilaštvo je odlučilo (doduše u kontekstu odmeravanja snaga između republičkih organa i pritisaka saveznih institucija) da „autori nacističkog rimejka“ nisu počinili nikakvu kažnjivu radnju. Tužilaštvo je tada odbacilo kaznene prijave protiv Novog kolektivizma, pozivajući se na slobodu umetničkog izražavanja.
U ovom trenutku nije izvesno kakvu odluku će doneti aktuelni slovenački organi povodom plakata „Cigančić“. Ako je suditi prema praksi Evropskog suda za ljudska prava i međunarodnih propisa koji obavezuju i Sloveniju, sudski progon kritičara diskriminacije ne bi dobio blagoslov nadležnih evropskih institucija. Hoće li Slovenija „Ciganče“ ipak poslati na verifikaciju Evrope, odlučiće dr Korun, Jelinčičevi parlamentarci i domaće tužilaštvo i sud.
Nemci znaju sve oko dihtovanja i luftiranja. Za „Vreme“ govori Albert Šliter, on je maestro tih stvari i doktor za vlagu. Ali, pažnja – on preporučuje smrtno opasnu promaju
Ako se nastavi trend klimatskih promena, pet milijardi ljudi mogli bi da žive u sušnim predelima do kraja veka. Tri četvrtine kopnenih površina Zemlje su u proteklih tri decenije postale suvlje i te posledice nisu privremene, već permanentne
Kako to da je Finska vazda na vrhu liste najsrećnijih zemalja? Potraga za odgovorima uveliko traje
Ovo je godina Đakoma Pučinija i njegovih opera, jer vek je prošao od kako je umro komponujući Tosku. Od dvanaest opera koliko ih je napisao, sedam je nazvao po svojim junakinjama. Kritičari ih nazivaju – Pučinijeve heroine
Među najuočljivijim promenama kod stanovništva na okupiranim evropskim teritorijama tokom Drugog svetskog rata bio je uticaj koji je okupacija imala na rodne i generacijske odnose i strukturu društva. Bio je to svet bez odraslih muškaraca, čije su uloge preuzimale žene
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve