Meridijani

Kito: Beg Gutijeresa

Smenjeni ekvadorski predsednik Lusio Gutijeres (48) uspeo je da se u ponedeljak izvuče iz brazilske ambasade u Ekvadoru i pobegne u Brazil, gde je četiri dana ranije dobio azil. Gutijeres se sklonio u brazilsku ambasadu u Kitu, posle odluke nacionalnog parlamenta da ga zbaci s vlasti nakon velikih antivladinih protesta. Ekvadorske vlasti bile su u nedoumici da li da dozvole Gutijeresu da ode iz zemlje, bojeći se očigledno reakcije demonstranata koji zahtevaju da mu se sudi zbog zloupotrebe ovlašćenja, korupcije i nasilnog onemogućavanja mirnih protesta. Ipak, bivši predsednik je uspeo da pobegne zahvaljujući pomoći koju je dobio od specijalnih jedinica policije, koje su uspele da ga helikopterom prebace do lokalnog aerodroma, zajedno sa ženom i dve kćerke. Gutijeres je došao na vlast u januaru 2003, kao pobornik borbe protiv korupcije i reformator, ali je ubrzo izazvao bes mnogih Ekvadoraca usvajanjem strogih ekonomskih mera. Njegova kratkotrajna vladavina bila je takođe predmet optužbi za korupciju i nepotizam. Prošle nedelje pokušao je da utiče na vrhovni sud, ne bi li mu dozvolio da umiri demonstracije protiv njega, ali su posle toga protesti postali još masovniji.

Brazilska vlada obećala je Gutijeresu dve godine azila. Inače, on je treći ekvadorski predsednik koji je zbačen i koji je pobegao iz zemlje u poslednjih osam godina. Za jednog od njegovih prethodnika, Abdalu Bukarama, predsednika od 1996. do 1997, tvrdi se da se krije u Venecueli. On je proglašen mentalno nepodobnim da vlada, a vrhovni sud Ekvadora suspendovao je sve optužbe protiv njega ovog meseca.

Tokio: Voz iskočio iz šina

Poginula je 71 osoba, a više od 440 je povređeno u najvećoj nesreći koja je zadesila japansku železnicu u poslednje 42 godine. Voz sa sedam vagona i 580 putnika iskočio je iz šina u ponedeljak ujutru, u blizini Amagasakija, predgrađa Osake. Prvo je udario u automobil, a zatim u devetospratnu zgradu. Smatra se da su nesreću izazvali neprilagođena brzina i neiskustvo mašinovođe, ali pravi uzroci još nisu utvrđeni. Mašinovođa, identifikovan kao Rjujiro Takami, dobio je dozvolu u maju prošle godine i do sada je već bio opominjan zbog propusta ili prekršaja u vožnji. ’’To je tragično, ispitaćemo zašto se ova strašna nesreća dogodila’’, izjavio je japanski ministar za transport Kazuo Kitagava. On je najavio i opsežne bezbednosne inspekcije na prugama širom Japana. Japanska železnica poznata je kao jedna od najbezbednijih, najmodernijih i najefikasnijih u svetu i ovakve nesreće se zaista retko dešavaju. Neki vozovi imaju bezbednosne sisteme projektovane tako da zaustave voz na najmanji znak problema, nezavisno od reakcije vozača. U ovom slučaju, kako je saopšteno, bezbednosni sistem bio je jedan od najstarijih u Japanu. To je najveća nesreća od 1963, kada je 161 osoba poginula u sudaru tri voza u blizini Tokija.

Vašington: Oslobođeni komandanti

Visoki američki oficiri, optuženi za propuste u komandovanju, vezane za zlostavljanje iračkih zatvorenika u zatvoru Abu Graib u jesen 2003, oslobođeni su svih optužbi i neće im se suditi. Posle skandala sa iračkim zatvorenicima, u oktobru prošle godine formirana je desetočlana komisija armije koja je sprovela istragu. Komisija je zaključila da visoki oficiri, među kojima i general-pukovnik Rikardo Sančez i još trojica njegovih kolega, nisu odgovorni za optužbe koje im se pripisuju. Veliku pažnju izazvala je presuda general-majoru Dženis Karpinski, koja je komandovala policijskom brigadom i zatvorom u vreme kada se incident dogodio. Ona je dobila ukor i „oslobođena“ je komande, ali neće biti krivično gonjena. U trenutku kada je optužena, ona je izjavljivala da je postala ’’žrtveno jagnje’’ zbog izvršavanja naređenja koja su došla odozgo. Inače, general-pukovnik Rikardo Sančez, komandant američke vojske u Iraku od juna 2003. do leta 2004, i sam je odobravao ’’strože’’ metode ispitivanja zatvorenika. Sančez se branio navodima da su strože tehnike ispitivanja dozvoljene u Iraku, dok su drugi tvrdili da je za korišćenje takvih metoda bila potrebna njegova lična dozvola. Presuda je izazvala gnev organizacija za zaštitu ljudskih prava, poput Hjuman rajts voča (HRV), koje zahtevaju da se imenuje specijalni tužilac, koji bi ispitao komandnu odgovornost državnog sekretara za odbranu Donalda Ramsfelda i bivšeg šefa CIA Džordža Teneta. Donald Ramsfeld je u više navrata pokušavao da ’’ublaži’’ postupke američkih vojnika prema iračkim zatvorenicima, pa čak i da opravda malo strože postupanje sa njima. HRV je proširio istragu za zlostavljanje i na druge zatvore gde se nalaze muslimanski zatvorenici i tvrdi da postoje nepobitni dokazi da se i tu sprovodi tortura.

Ipak, američke vlasti i dalje odbijaju da imenuju specijalnog tužioca i nisu pokazale interesovanje za pokretanje nezavisne istrage.