Licemerna zabrana burke

Ljudi bi trebalo da imaju pravo da slobodno objavljuju karikature proroka Muhameda. Žene bi trebalo slobodno da nose burke. U slobodnom društvu, muškarci i žene mogu slobodno da rade, kažu, napišu, komentarišu i oblače šta god hoće sve dok ne ugrožavaju druge svojim ponašanjem. Oni koji podržavaju zabranu nošenja burki, poput Francuza, stoga moraju da dokažu kakvu štetu javnosti nanosi žena pod burkom. Najpre, oni kažu da je pokriveno žensko lice pretnja javnoj bezbednosti. U prilogu toj tezi, francuski zvaničnici tvrde da su naoružane pljačke u predgrađu Pariza izvršili kriminalci odeveni u burke, ukazujući i na mogućnost pojave bombaša-samoubica odevenih u burke. Ne kažu koliko je takvih incidenata bilo. Bombašima u Londonu i Madridu lakše je bilo da sakriju eksploziv u rančeve. Smešno je tvrditi da su žene pod burkama (oko 2000 u Francuskoj i 500 u Holandiji) odjednom veća pretnja od kriminalaca.

Ovo nas dovodi do drugog njihovog argumenta: otvoreno društvo je ono u kojem jedni drugima možemo da vidimo lice. Većina slobodnih društava postavila je pravila oblačenja u javnosti – nema golotinje, na primer, osim na određenim lokacijama. Ako je otkriveno lice u javnosti norma evropskog društva u poslednjih 50 godina, kao i pokrivanje „sramote“, razumno je očekivati od onih koji su izabrali da žive u Evropi da se povinuju standardima. Ma kako se francusko zakonodavstvo predstavljalo kao egalitarističko, očigledno je da ovo nema veze s tim. Ispod univerzalističkog Sarkozijevog vela krije se visoko politizovana zabrana nošenja burki u cilju privlačenja glasača sa ksenofobične desnice.

Konačno, diskutabilno je i to da li nošenje burki nanosi štetu ženama koje ih nose. Silvana Koh-Mehrin, potpredsednica Evropskog parlamenta, izjavila je da su burke „mobilni zatvor“, dok drugi tvrde da žene pokrivaju lice na insistiranje svojih očeva ili muževa. U studiji Fondacije Otvorenog društva, objavljenoj u ponedeljak, intervjuisane su 32 žene koje nose burku u Francuskoj. Sve one osim dve kažu da su prve u porodicama koje nose burke, i skoro sve insistiraju na tvrdnji da je to njihov lični izbor. Neke nose burku uprkos protivljenju muževa, očeva i majki. (Porodice strahuju od neprijateljskih reakcija na ulicama.)

Žene su najčešće opisivale nošenje nikaba ili burke kao deo „duhovnog putovanja“, dok su druge navele kao razlog protest i odbranu od seksualističkog i voajerskog društva.