Radovan Jelašić,
guverner NBS-a, na pitanje da li može da kaže šta je pozadina afere „kofer“:
„Znam malo ljudi koji me vole. Znam jako mali broj ljudi kojima se sviđa to što radimo. To se lepo vidi po stavovima stranaka.“
(„Blic“)
Goca Božinovska,
folk pevačica, „nedavno imala neprijatan događaj kada je putovala iz Pariza za Nemačku“:
„Ušla ja u neki fri-šop na aerodromu da kupim parfem. I dok sam razgledala, jedan crnac je kleknuo ispred mene i počeo, kao, da mi briše pantalone. Ja pogledam i pomislim da se nisam možda negde isprljala pa me on briše. Kad ono, on mene napao. Počeo da me ljubaka i da mi vuče pantalone nadole. Nasred prodavnice. Usred bela dana. Umrla sam od smeha.“
(„Blic“)
Dragan Brajović Braja,
autor Ljubavne pesme koja je bila favorit ovogodišnjeg, 13. muzičkog festivala u Budvi, a govori o ljubavi, ali ne između muškarca i žene, već između Srbije i Crne Gore. Kaže da su Mima Karadžić i on još pre referenduma rešili da naprave ovakvu pesmu:
„Dva dana nakon raspada države, kao čovek koji se ponosi svojim crnogorskim poreklom i ponosi se pripadništvom srpskom narodu, preneo sam svoje emocije. Stvarno nije važno kako nam se kuća zove ako se mi i dalje volimo.“
(„Blic“)
Anđelika Simić,
atraktivna pozorišna glumica, na pitanje da li voli visoke potpetice odgovara:
„Kombinujem ih sa ravnom obućom.“
(„Story“)
N. N.
prijatelj „mlade folk zvezde“ Slavice Ćukteraš, koja je nedavno imala zdravstvene probleme, kaže:
„To što je skoro svaki dan padala u nesvest nije me mnogo brinulo, jer sam mislio da je to posledica mnogobrojnih napornih nastupa.“
(„Story“)
Darko Miličić,
košarkaš NBA, „o životu u Americi ne izjašnjava se u superlativu, mada se vremenom navikao na tamošnji život“:
„Sbrija mi je u srcu. Tamo su ljudi i svakodnevni život potpuno drugačiji. Amerikanci su pomalo opterećen narod i često se dešava da prave frku oko beznačajnih stvari. Hapse građane zbog svega i svačega, čak i ako neko pređe ulicu na crveno svetlo. Bilo mi je jako smešno kada su me odveli u pritvor (zbog nevažeće vozačke dozvole, prim. ur.) jer su se ponašali kao da sam pobio pola Detroita. Platio sam kaznu od sto dolara i ubrzo izašao.“
Kakve su mu obaveze?
„Imam jedan trening dnevno i to u jutarnjim časovima i stvarno mi je super. Klima je super i svoje slobodno vreme provodim u bazenu.“
(„Story“)
Vlade Divac,
košarkaš i biznismen, na pitanje da li njegov nedavni boravak u Republici Srpskoj može da se protumači „kao odustajanje od ulaganja u Srbiju“, kaže:
„U Republiku Srpsku sam otišao pre svega zbog naroda. Znam koliko im znači bilo čija poseta, a naročito deci. Međutim, ne odvajam Republiku Srpsku, Crnu Goru i Srbiju u smislu ulaganja. Bitno mi je samo da ulažem u moj narod. U Srpskoj sam se upoznao s ekonomskom situacijom, video sam da ima potencijala, ali ništa konkretno nisam dogovorio.“
(„Kurir“)
Boris Tadić,
predsednik Srbije, „izrazio je veliki optimizam za budućnost odnosa između Crne Gore i Srbije“ i najavio da će jedan deo godišnjeg odmora, ako ga bude, provesti u Crnoj Gori:
„Želim tako i lično da građanima Srbije pokažem da treba da idu u Crnu Goru, kao i da građani Crne Gore dolaze u Srbiju.“
(Beta)
Ognjen Amidžić,
TV voditelj i muzičar, nadahnuto govori o svom venčanju sa Milicom Marković, voditeljkom informativnog programa TV Pinka:
„Namerno sam odvojio crkveno i opštinsko venčanje. Pre dve nedelje venčali smo se u crkvi u mom rodnom Šapcu, bez velikog opterećenja, jer crkvu smatramo modernom institucijom. I na svadbi u Beogradu osećao sam se relativno opušteno, prilagođen svečanom činu, ali nikako nisam želeo da se pridržavam propratnih manifestacija – skidanje jabuke puškom ili kupovina mlade uz cenkanje. Zanimljivo mi je bilo da posmatram kako će se gosti obući i dolaziti na svadbu. Jednostavno, pravili smo zabavu za prijatelje…“
O deci:
„Napunio sam trideset jednu godinu i smatram da je bolje da postanem otac dok sam još u snazi. Na kraju, neću da me potomci pamte sedog. Ne kažem da sada izgaram da postanem tata, čisto logično razmišljam.“
Milica Marković,
TV voditeljka i mlâda, priča kako je to sve bilo:
„Tu zabavu za prijatelje Ognjen je dugo priželjkivao. Zaprosio me je prvog dana kada smo se upoznali, oktobra 2002. godine, naravno na neformalan način. Još na početku našeg zabavljanja kupio mi je prsten, a naredne tri godine prosio me je bukvalno svakih deset dana. Ponude sam nonšalantno odbijala, ne zato što nisam želela da se udam za njega već sam čekala da u potpunosti budem spremna na brak. U junu prošle godine na njegov trideseti rođendan sebi sam kupila verenički prsten, a poklonila ga njemu, kao simboličan odgovor na dugogodišnje prosidbe.“
(„Story“)
Bojan Dimitrijević,
vojni analitičar, kaže:
„Drastično je smanjen kvalitet regruta, pogotovo posle uvođenja civilnog služenja vojske.“
(B92)
Isidora Minić,
glumica, o životu:
„Neko je jednom rekao da kad plačemo za nekim, plačemo jer patimo što smo ostali sami, dakle iz egoizma. Što smo stariji, shvataš da vreme leti. Treba živeti od danas do sutra i od života uzimati samo ono što ti prija. Jer kada dođe kraj, moraš znati da proceniš da li je vredelo što ti je bog uopšte podario život.“
(„Story“)
Robert Čoban,
novinski magnat, uselio se u novi stan i uredio ga po svom ukusu:
„Poznajem ljude koji su napravili kuće i stanove vredne po nekoliko miliona evra, a nemaju nimalo duše. Ne zanima me peterano da gledam Fendijeve jastuke i Armanijeva kupatila. Znam da je moguće napraviti stilski savršen stan, a ovaj to uopšte nije. Ima kubizma, haj teka, klasike, sad sam naručio art-deko ogledalo, a to su sve stvari koje volim, i deo su mog života. Želim stan koji nije moj samo u vlasničkom listu, već odgovara mom životu, i odraz je moje nesavršene ličnosti.
Imam poznanika, građevinskog preduzimača koji je podigao bezmalo pola Novog Sada, i on obožava zelenu boju, a njegov sin plavu. I razumem što kupuje plavi nameštaj, što bira slike u kojima dominiraju plavi tonovi, ali, sasvim neverovatno, kupuje i plave knjige.“
(„Glorija“)
Milorad Pavić,
pisac, priča kako je proslavio maturu:
„Pevali smo celo veče do iznemoglosti pesmu Crna koka snela belo jaje, blago curi koja se udaje. Ne znam zašto. Plesali smo tango. A ja sam se sa željenom osobom i poljubio. Bilo je toplo vreme. Pili smo ruski liker od kima, jedino piće koje se tada moglo naći po prodavnicama. Matursko odelo bilo je bugarsko, sačinjeno od koprive. Znači smešno, ali je bila 1949. godina i kao i svi maturanti nisam bio zadovoljan sobom…“
(„Glorija“)
Jovana Janković,
voditeljka jutarnjeg programa RTS-a, za priče o vegetarijanstvu kaže da su besmislene:
„To je postalo pomodarstvo. Ljudi ovde više ne znaju šta će sa sobom i slobodnim vremenom, pa im hrana postaje dominantna životna tema. Valja voditi računa o kvalitetnim namirnicama, ali izbegavati meso ili, što je još gore, osuđivati one koji to čine predstavlja nevaspitanje. Čovek nije biljojed, već mesožder…
Slabe tačke su mi jagnjetina, prasetina i roštilj. Kao tipična Srpkinja, volim pečenje, naročito vruće. Jedem ga bez hleba. Samo salata i jagnjetina.“
(„Glorija“)
Miki Jevremović,
jedan od napopularnijih pevača zabavne muzike, o tome šta je najbolji blam koji je doživeo, priča:
„Pukao mi je rajsferšlus na pantalonama nekoliko minuta pre nastupa na Beogradskom proleću. Morao sam da dozvolim Maji Odžaklijevskoj da ga ušije i to pred hiljadu ljudi u holu Doma sindikata. U celoj akciji pomagala joj je još jedna koleginica.“
(„Glorija“)
