»Seka Aleksić je priznata umetnica, a gradska vlast nije finansirala njen koncert, naprotiv, ona će nama donirati 500.000 dinara pomoći zbog poplava.«

Martina Rajić,

„atraktivna plavuša“, snimljena je u zagrljaju holivudskog zavodnika Džerarda Batlera, koji snima u Beogradu, i „razume da su svi radoznali kako izgleda voditi ljubav sa holivudskom zvezdom koja je bila u vezi sa mnogim poznatim glumicama“:

„Sigurno je da neću pričati neku intimu koja se dešavala između mene i Batlera, ali mogu da kažem da ne hrče, jer smo spavali zagrljeni, tako da bih sigurno čula.“

Šta kaže rodbina:

„Pozvala me je baka i rekla da je ponosna na mene iako su je sve njene komšinice zvale da se iščuđavaju. Ona im je lepo odgovorila da je bolje što joj je unuka sa glumcem nego sa nekim inkasantom koji je došao da naplati struju. Baka mi je lafica.“

Šta će biti sa devojačkom reputacijom:

„Posle ove velike frke koja se digla, rekla sam Džerardu da ću ja imati veće posledice nego on, koji će otići odavde za nekoliko dana. On to razume i bilo mu je žao što su slike gde smo nas dvoje zajedno ugledale svetlo dana. Naravno, kao pravi džentlmen, više se brine za moj dobar glas, jer on i ovako važi za čoveka koji svuda ima po neku devojku. Da li ću i ja biti samo jedna njegova avantura, videću kada otputuje posle završetka snimanja u našoj zemlji.“

(„Alo“)

Kakav je Batler koga mi ne znamo:

„Dopalo mi se to što ima drugačiji karakter od većine naših ljudi. Ponaša se krajnje opušteno, kao da se bavi nekim običnim poslom, i ničim ne odaje utisak da se radi o pravoj holivudskoj zvezdi. Mi, recimo, izađemo u grad u društvu, u prosečnom automobilu, a ne u limuzini i s pompom. I kad izlazimo, oblači se ležerno: farmerke, majica, jakna, ni po čemu ne odudara od drugih ljudi.“

Planovi srećne devojke:

„Svesna sam da se Džeri i ja sada i ovde viđamo i ne pričamo o ozbiljnim planovima. On ovih dana putuje u Crnu Goru, a posle se vraća u Ameriku. Ali o budućim planovima nismo razgovarali, osim kada smo se upoznali. Tada sam ga u jednom trenutku pitala koliko ostaje ovde. Realna sam, ne želim ništa da planiram.“

(„Gloria“)

Ekrem Jevrić,

malo poznat pevač, „Njujorčanin, poreklom iz ‘Montenegro’“,

koga treba ozbiljno shvatiti jer je njegov hit „Kuća pos’o“ zauzeo 11. mesto na Jutjubu u kategoriji muzike, a u svom prvom intervjuu za televiziju „Bostel“ kaže:

„Navelo me ovu pesmu da snimim, ja sam ovde 22 godine, video sam narod, idem da ga tražim, on kaže: ‘Pa on je na pos’o’. Ja idem sutradan opet da tražim čoveka, on kaže: ‘ja sam na pos’o’. Pa onda, ja idem tamo-vamo i opet tražim čoveka: ‘molim te, treba mi nešto’ a kaže žena: ‘on je na pos’o’. Onda sam ja to planirao i komponovao i tu pesmu sam napravio za takvu stvar. Ja sam tu pesmu izmislio, pošto vidim ovde žene rade, a ostave dete od šest godina koje je samo kući, a ona ide da radi. I onda sam ja otpevao pesmu kako da ona ne izgubi to bogatstvo jer deca su veliko bogatstvo. I tako ono, kao, u suštini sam ja izmislio pesmu i zaključio sam da je to malo o istini i spevao sam tu pesmu ‘kuća pos’o, pos’o kuća’.

Evo, dva miliona gledalo me za mesec i par dana i to je stvarno jedno veliko čudo. Muziku mi je radio jedan Albanac, zove se Đimi, on je dobar momak i učio je školu, platio je nekoliko ‘tauzen’… mnogo para. I onda, mi smo se dogovorili da on snima, on kaže da ima studio i koliko ja da mu platim. I tako snimio sam 7-8 pesama i ‘si di’ sam napravio drugi. Evo, ja se mučim nekako, ovaj glas, a pušim cigare 35 godina, ali opet ne smetaju mi kao cigare.“

(„Alo“)

Milan Stanković,

pevač, predstavnik Srbije na Eurosongu:

„Bio sam spreman na takvu pesmu, jer to je ono što je svojstveno za Gorana. Nije mi bilo teško jer je takva muzika u našim genima, bez obzira na moje muzičke aspiracije. Ovako je napravljen spoj dva izvođača – jednog modernog koji prati današnje trendove, a sa druge strane univerzalne vrednosti kakve su Bregovićeve kompozicije. Jednostavno, najlepše se osećam kada se razlikujem i izdvajam od ostalih. Nadam se da je Evropa spremna za naš izbor. (…)

Ako posmatramo publiku, trebalo bi da se nadamo visokom plasmanu. Međutim, taj stručni žiri je nešto što me brine. Trudim se da o tome ne razmišljam preterano i da svoju energiju ne trošim na to. Moj prolazak u finale se očekuje od svih u Srbiji, a sve ostalo je u domenu sreće i spremnosti Evrope na ovaj zvuk.“

(„Deutsche Welle“)

Tatjana Cvjetićanin,

direktorka Narodnog muzeja, koji je sedam godina zatvoren zbog rekonstrukcije, na proslavi 166. godišnjice ove institucije govorila je o radu u proteklom periodu:

„Narodni muzej se potvrdio kao aktivan, kreativan i uspešan. Kolektiv Narodnog muzeja je već godinama posvećen očuvanju jezgra Muzeja – njegove zbirke. Ozbiljno, stručno i brižljivo smo usmerili svoje snage na predstavljanje i očuvanje zbirki Muzeja. Ova činjenica proističe iz dobrog poznavanja situacije i unutrašnjeg uvida umesto nekih paušalnih ocena, obaveštenosti umesto neistina.“

(„Press“)

Stevan Đokić,

detektiv jedne od mnogih detektivskih agencija, priča:

„Mi naše poslove tajnog praćenja i snimanja švalera i švalerki obavljamo ilegalno. I uz maksimalnu diskreciju. Naša najkraća akcija otkrivanja preljube i ženinog švalera trajala je dva sata, a najduža 21 dan. U prvom slučaju, jedan ugledni biznismen iz Beograda posumnjao je da ga žena vara sa poslovnim prijateljem. Naručio je njihovo praćenje i snimanje na dve adrese koje nam je dao. Ispostavilo se, međutim, da se ljubavnici ne sastaju u stanu švalera, već u kući njegove sestre. Otkriveni su u sobi, koja se nalazila u prizemlju i imala je malu terasu sa baštom. Odatle smo ih snimili gole na krevetu i javili suprugu. On je odmah dojurio kolima i zatekao svoju ženu i ortaka u ljubavnom zagrljaju. Ortak je pao na kolena i počeo da ga moli da ga ne ubije. Klijent se samo okrenuo ženi i rekao joj da kući više ne dolazi. A da će joj njene stvari poslati taksijem. Ova operacija otkrivanja preljube za dva sata rada klijenta je koštala 80 evra, ali nam je on svojevoljno kao čast dao 200 evra.“

(„Arena“)