Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Komisija Ministarstva kulture je jednoglasno ocenila da treba sufinansirati oba projekta Bitef dens konpanije, ali se tadašnja resorna ministarka Maja Gojković sa tim nije složila. Po njenom izboru najveće premije su, osim festivala Aje Jung, dobile folklorne manifestacije i projekti iz Novog Sada i sa Kosova
Nedavno objavljivanje rezultata konkursa Ministarstva kulture za sufinansiranje delatnosti iz oblasti umetnička igra – balet, narodna igra, savremena igra, otkrilo je zašto su odbijeni projekti Bitef dens kompanije (BDK) i koju vrstu stvaralaštva želi da razvija ova država.
U komisiji koja je ove godine odlučila o predlozima, bile su Marija Janković Šehović, Vera Obradović Ljubisavljević (predsednica) i Sanja Vučurević. Bitef dens kompanija je aplicirala za realizaciju predstave “Ostrvo”, kojom je htela da obeleži 15 godina rada, i za turneju. Ministarstvo kulture, na čijem čelu je tada bila još Maja Gojković, odbilo je oba projekta.
Presuda Maje Gojković
Da Marija Janković Šehović nije odlučila da ispriča kako je došlo do ove odluke, ne bi se znalo kako je došlo do toga da BDK bude odbijen. Marija Janković Šehović je bila balerina Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, a sad je pedagod.
Naime, komisija je jednoglasno glasala za oba projekta Bitef dens kompanije i odredila subvenciju od 3,5 miliona dinara. Međutim, ministarka Maja Gojković, koja odobrava spisak predloga, oblila je BDK. Nije na primer smanjila predloženi iznos, nego ga je potpuno ukinula.
U izjavi za Novu.rs Marija Janković Šehović je ocenija da su „Bitef dens kompanija nešto najbolje što danas ima Srbija u oblasti savremene igre“ i navodi da je tražila razgovor kako bi čula „zašto se to dogodilo, i sa tadašnjom ministarkom i sa njenim zamenikom, ali od toga ništa nije bilo“.
Ovo je druga godina da Bitef dens kompanija ne dobija podršku države za svoj rad.
Po ukusu Ministarstva
Spisak odabranih projekata govori šta Ministarstvo kulture smatra nacionalnim interesom koji, zato što je nacionalni, treba da sufinansira. Takođe, govori i o pravcu u kom ova država kanališe kulturu, kao i o istaknutom uplivu i državne i stranačke politike u kulturu.
Tradicionalno, najviše sredstava na Konkursu dobio je Beogradski festival igre za svoje 21. izdanje, u iznosu od devet miliona dinara.
Zatim, milion i po dinara je otišlo u Novi Sad, Centru savremene umetničke produkcije “Viva Dance Academy” za projekat “Umetnice nekad i sad”.
Po milion dinara pripalo je Ustanovi kulture “Centar za negovanje tradicije” iz Čačka za Školu folklora, Domu kulture “Stevan Mokranjac” iz Negotina za unapređenje tehničkih kapaciteta, Ustanovi za kulturu i obrazovanje Kulturni centar “Mladost” iz Futoga za Drugi festival folklornih igara, Udruženju koreografa narodnih igara Srbije za “Dan tradicije” u okviru Dana srpskog jedinstva slobode i nacionalne zastave, kao i Savezu kulturno-umetničkih društava Srbije iz Novog Sada za Svetski dan srpskog kola…
Istom sumom novca podržan je Fakultet umetnosti Univerziteta u Prištini za Festival scenskog pokreta i koreodrame, zatim, Savez amatera Kosova i Metohije za 29. Međunarodnu smotru narodnog stvaralaštva “Gospojinski sabor 2024”…
Bitef dens kompanija
Bitef dens kompanija čije projekte je komisija ocenila vrednim sufinansiranja, a Maja Gojković nije, jedina je profesionalna plesna trupa kod nas, ima redovan repertoar koji publika može da prati tokom cele godine na sceni Bitef teatra kao i na brojnim gostovanjima. Za 15 godina postojanja realizovali su 41 produkciju sa nekim od najznačajnijih domaćih, regionalnih i evropskih koreografa, poput Gaja Vajcmana, Edvarda Kluga, Jasmin Vardimon, Konstance Makras… Imali su više od 200 gostovanja u zemlji i svetu, osvojili više od 30 nagrada. Godine 2017. osnovali su i Mladu Bitef dens kompaniju koju čine učenici treće i četvrte godine u Baletskoj školi „Lujo Davičo“ na Odseku za savremenu igru.
Budžet Bitef teatra u okviru kojeg radi BDK jedva pokriva predstave, što znači da za mlade talente neće biti novca.
Jelena Kajgo, umetnička direktorka BDK kaže za „Vreme“ da je rezultat toga „odlazak mladih u inostranstvo, a u njihovo školovanje je uložila novac ova država“, kaže da u školi „Lujo Davičo“ diplomiraju „izuzetni mladi igrači“ i navodi primer da je „Maša Anić direktno iz naše škole primljena prošle godine u jednu od najboljih kompanija na svetu, čuveni NDT, Holandski plesni teatar“. .
Kaže da „postoje i izuzetno talentovani igrači koji žele da ostanu u Srbiji, ali mi ne možemo da im ponudimo ni godišnje ugovore.“
I bez podrške Ministarstva kulture, početkom jula imali su premijeru plesne predstave „Ostrvo“ na Jadranskom festivalu igre u Budvi. U novembru će u Beogradu obeležiti 15 godina rada. Koreograf ove predstave o migracijama je Norvežanin Joa Stromgren, jedan od najvećih u Evropi. Aplauz u Budvi je bio višeminutni.
„Srećom pa imamo koproducente koji su nam pomogli, Jadranski festival igre, Jo Strongren kompani, i udruženje Kultura sada“, kaže Jelena Kajgo.
Dodaje i da su odlučili da veruju da će novi ministar drugačije vrednovati njihov rad.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve