U svetu retko objavljivani strip Mitovi o Ktuluu, privlačan i kao književno delo horor žanra i kao likovna bravura, osim o nemanima koje bi da zavladaju svetom, otkriva i lepu priču o svoja dva stvaraoca
Mitovi o Ktuluu su vrhunski spoj inspiracije dvojice velikana koje dele skoro pola veka i hiljade kilometara. Hauard Lavkraft, čuveni pisac horora čije su priče nadahnule ovu zbirku adaptacija, stvarao je početkom 20. veka u Providensu. Alberto Breća je pak sedamdesetih, kada su ove adaptacije nastale, u Buenos Ajresu bio legenda među strip stvaraocima. Njih dvojica se nikada nisu upoznali, još manje imali priliku da zajednički bruse Mitove o Ktuluu.
Kada je 1937. godine bolest odnela Lavkrafta u 46. godini, Breća je još bio argentinski tinejdžer (sa tri godine se doselio iz rodnog Urugvaja u Buenos Ajres) na pragu da objavi prve radove. Do 1973. godine, kada počinje da radi na prvoj od devet priča Mitova o Ktuluu, Breća nije imao dodira sa Lavkraftovim opusom – možda je samo pročitao neku od njegovih priča. Međutim, po mišljenju brojnih stručnjaka za strip i Lavkrafta, najimpresivnija i najverodostojnija adaptacija izvornog materijala koja je ikada ugledala svetlost dana, i to u konkurenciji koja je bila više nego brutalna, upravo je ovaj Brećin kratki lavkraftovski opus.
Pre nego što je počeo da se bavi Lavkraftom, Breća je decenijama brusio svoj talenat i sarađivao sa velikanima argentinskog stripa, poput Hektora Germana Osterhelda sa kojim je stvorio legendarnog Morta Cindera (vidi „Vreme“ 1327). Kada je počeo rad na Mitovima o Ktuluu, Breća je bio u zenitu karijere. Njegovim stopama se već zaputio i njegov sin Enrike. Upravo tandem oca i sina (kao i pomenutog Osterhelda) odgovoran je za stvaranje najkontroverznijeg stripa u Argentini s kraja šezdesetih, La vida del Che, o životu i smrti Ernesta Če Gevare. Čim je Argentinom zavladala vojna hunta sedamdesetih, strip je zabranjen, spaljen, a retki spaseni primerci ležali su nekoliko decenija zakopani u Brećinom dvorištu. Osterheld je Čea i subverzivna delovanja platio životom, dok su Alberto i Enrike Breća odustali od aktivizma i bavili se samo stripom. U tom periodu, Alberto se sa scenaristom Norbertom Buskaljom posvetio Mitovima o Ktuluu.
Lavkraftove slike užasa su specifične na nekoliko načina. To su uglavnom priče, pripovedane u prvom licu poput hronike ili ispovesti nekog neopreznog istraživača, radoznalog bezumnika ili sanjara koji nabasa na užasna bića koja su nekad vladala svetom a sada se kriju u drugim svetovima ili zaboravljenim ponorima zemlje – Ktulu iz naslova jedan je od najstrašnijih među njima. Oni čekaju buđenje ili mogućnost da prodru u naš svet. Lavkraft je konstruisao kosmogoniju tih svetova i bića koje je prozvao Drevni. Njihovo oslobađanje na Zemlju bi dovelo teror, istrebljenje i večni strah. Lavkraft ne gradi horor tako što gomila žrtve, već nagoveštavanjem užasa i teskobnom atmosferom.
Nije bio mali uticaj stvarnog košmara u kome je Breća živeo na njegovu adapraciju Lavkraftovih priča. Hiljade nestalih i ubijenih, strah i beznađe. Sve to se nalazi na stranicama Mitova o Ktuluu, dovoljno je samo dobro gledati.
Breća je priče ilustrovao najčešće kako ih je Lavkraft osmislio. Nema previše dijaloga, tek pokoja klasična strip montaža, a većina narativa je u stilu ilustrovane hronike. Ali ono što oduzima dah jeste grafička eksperimentalnost Mitova o Ktuluu. Oscilacije u crtežu su ekstremne, a paleta tehnika koje je Breća koristio je bogata i maštovita. Sve je urađeno tušem u crno-beloj tehnici, uz naglašen ekspresionizam. Breća je razmazivao tuš četkicama, prstima, pravio kolaže, prskao nanose tuša, slikao na staklu, grebao, pravio negative… Uglovi i rakursi koje je koristio doprinose opštom haotičnom utisku.
Nemoguće je očekivati šta se nalazi na sledećoj stranici stripa i kakve će tehnike Breća upotrebiti. Nekada je potreban trud da se raspozna šta se nalazi u prizoru. Teskobu, kao element kojim je postignut efekat horora, Breća je besprekorno postigao haosom linija, naslućenih užasa, predstavama ljudi u ekspresionističkom zanosu i nerazgovetnim pejzažima.
Breća je Mitove o Ktuluu do 1979. radio i objavljivao u italijanskim i argentinskim časopisima. Iz godine u godinu, njegov crtež je postajao sve frenetičniji. Adaptirana priča Ernesta Sabata Izveštaj o slepima, koju je uradio nekoliko godina nakon Ktulua, pokazuje da je ovaj crtački smer preovladao i postao dominantan u njegovom stvaralaštvu.
Alberto Breća je preminuo 1993. godine u Buenos Ajresu. Njegov sin Enrike danas se smatra jednim od najvećih živih strip crtača. U svetu, Mitovi o Ktuluu nisu često objavljivani, a kod nas su se premijerno pojavili tek nedavno, u izdanju Darkwooda.
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Znam da me dio ljudi politički ne voli zbog mog novinarstva, pa se to s ovom knjigom sigurno neće promijeniti ni nabolje ni nagore. Jedan ekstremni desni nedeljnik prošlog je tjedna objavio naslovnicu sa slikama nas sedam i naslovom: “Sedam novinara batinaša”. Nekako ne vjerujem da jedna knjiga može to puno promijeniti. Ali – imam svoju publiku, i novinsku i knjišku. Knjiga se u Hrvatskoj izvrsno prodaje, što znači da dio ljudi ima potrebu za ovakvim usložnjavanjem stvari
Zdenino najbolje djelo je roman Glupača, u kojem ima autobiografskih elemenata i koji je postao kultnom knjigom mnogih čeških generacija, kako onih u egzilu tako i u domovini, jer se knjiga raznim podzemnim kanalima masovno krijumčarila u Čehoslovačku. Glupača se danas smatra jednom od temeljnih knjiga češke kulture i spada među najbolja prozna ostvarenja češke literature dvadesetog stoljeća
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
