Ne zna se ko je birao kandidate za nacionalnu penziju, ali ni još mnogo toga u vezi ovog priznanja kojim se država zahvaljuje umetnicima za vrhunski doprinos kulturi
Ne zna se ko je odlučio da Tanja Bošković, Siniša Kovačević, Egon Savin, Ašhen Ataljanc i Miodrag Krivokapić Brik ne zaslužuju da dobiju priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, zato što članovi komisije Vlade Srbije koji su odlučivali o kandidatima, nisu saopšteni.
Priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, poznatije kao nacionalna penzija, dodeljuje se od 2007. (sa prekidom od 2014. do 2021.) i još ni jednom se nije desilo da se ne zna ko je u komisiji.
Istini za volju, ne zna se ni još mnogo toga u vezi ovogodišnjeg izbora: koliko je bilo kandidata (predlažu ih strukovna udruženja), zašto su nagrađeni baš ti koji su nagrađeni, a naročito zašto su odbijeni oni koji su odbijeni.
Zna se samo da država smatra da Tanji Bošković, Siniši Kovačeviću, Egonu Savinu, Ašhen Ataljanc i Miodragu Krivokapiću Briku ne treba da dodeli ovo priznanje i time im zahvali za njihov doprinos kulturi Srbije.
Bilo bi zaista zanimljivo saznati zašto, koje je obrazloženje te anonimne komisije da na primer Tanja Bošković ne zaslužuje priznanje vrhunske umetnice.
Ili Miodrag Krivokapić Brik. Udruženje filmskih glumaca Srbije koje ga je predložilo, kaže da je on „jedan od najznačajnijih i najistaknutijih srpskih glumaca, dobitnik najviših filmskih i pozorišnih nagrada i laureat nagrade za životno delo Fabijan Šovagović, čiji višedecenijski rad predstavlja trajno kulturno dobro ove zemlje“.
Udruženje baletskih umetnika Srbije pita zašto je odbijena Ašhen Ataljanc koju su oni predložili i navode da je Ataljanc primabalerina, balet majstor i pedagog koja iza sebe ima tridesetak godina igračke karijere i mnogobrojna priznanja, uključujući i Nagradu za životno delo Udruženja baletskih umetnika Srbije, da je dobila prvu Nagradu na svetskom baletskom takmičenju u Osaki, da je postala primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu sa 20 godina gde je odigrala najznačajnije uloge klasičnog i neoklasičnog repertoara, i tako dalje.
Kako li bi objasnili zašto su odbijeni reditelj Egon Savin i dramski pisac Siniša Kovačević?
Naravno da ovogodišnji izbor vrhunskih umetnika nije prvi koji se negativno komentariše u javnosti, a svima se zamera kriterijum komisije.
I u svakom izboru je bilo po neko ime kome nije mesto među umetnicima koji su dali vrhunski doprinos ovdašnjoj kulturi.
Razlikuju se samo po razmeri, koliko koga ima na kojoj strani. I šta to onda govori o ukusu i nahođenju države čiji je premijer potpisao takav izbor.
Od početka godine Vlada Srbije prosledila je Narodnoj Skupštini na usvajanje sedam predloga za dobijanje statusa kulturnog dobra. Sve ih je predložilo Ministarstvo kulture, na čiji su predlog Vlada i Skupština ranije ukinule status kulturnog dobra Generalštabu
Dragan Jeličić, selektor Festa kaže da je program ovog festivala koji će biti u oktobru završen, dok će četiri filma tokom dvodnevnog Fest intra u februaru biti najava tog tek 53. a ne 55. Festa kao što bi trebalo da bude, da nije bilo „nedopustive pauze“ od dve i po godine
O istoj temi, o problemima savremene kinematografije, država je organizovala skup na Zlatiboru, a struka u Beogradu. Jasno je zašto nisu mogli zajedno
Posle osam dana i 43 filma iz najnovije svetske produkcije, završen je prvi Beograd film festival sa više od 20.000 gledalaca
Grad Niš je za ovu godinu odvojio rekordnih 8 odsto, država mu zida Narodni muzej i Galeriju savremene umetnosti, najavljuju se razni programi...Zašto baš sad
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
