Javna rasprava o Nacrtu zakona o autorskom i srodnim pravima počela je 16. marta i trajaće do 6. aprila. Među onima koji su ga pisali nije bilo filmskih stvaralaca zato što ih predlagač ovog zakona, Ministarstvo privrede Srbije, nije uključilo u Radnu grupu koja se bavila Nacrtom.
Filmski stvaraoci će, naravno, učestvovati u javnoj raspravi, ali, poučeni pomenutim iskustvom, ne očekuju da će njihove primedbe izrečene na Javnoj raspravi biti uvažene.
Zato pokušavaju da na pogrešne postavke u Nacrtu zakona o autorskim pravima ukažu javnosti.
Fasadni zakon
Izvršni odbor Udruženja scenarista Srbije uputio otvoreno pismo javnosti u kome kaže da „na prvi pogled, ovaj Nacrt odaje utisak modernog akta usklađenog sa standardima Evropske unije. Međutim, Zakon koristi evropsku terminologiju, ali ne uvodi evropske standarde zaštite – on počiva na logici ugovora i dobrovoljnih uputstava, a ne na logici obavezujućih pravila koja štite stvaraoce kao aktere sa slabijom pregovaračkom pozicijom. To je ’fasadni zakon’ koji ne nudi suštinsku pravnu sigurnost koju zahtevaju direktive EU.“
Navode da su autorska prava na rasprodaji. Zakon štiti autore kada neko privatno kopira film, „ali ih ostavlja potpuno nezaštićenim na slobodnom tržištu“. To znači da „država legalizuje praksu u kojoj stvaralac ostaje bez ičega dok drugi profitiraju na njegovom radu“.
Scenarista Ivan Velisavljević za „Vreme“ objašnjava kako to izgleda na primeru.
„Ovaj Nacrt dozvoljava producentu da otkupi scenario za dogovoreni iznos, ali kasnije, kad taj film krene u distribuciju, producent može na njemu da zaradi milione a scenarista ništa, zato što zakon ne predviđa nadoknadu od distribucije. Ovaj Nacrt ne štiti filmske stvaraoce.“
EU garantuje pravičnu naknadu
Velisavljević podseća da je u „Evropskoj Uniji zagarantovana srazmerna pravična nadoknada, procenti se razlikuju od zemlje do zemlje, ali svuda postoje. I nigde stvaralac ne može da ne dobije nadoknadu za svoj rad osim kod nas. Iako je ovaj Nacrt rađen kako bismo se uskladili sa EU, to se nije desilo. On samo imitira evropsku terminologiju, ali ignoriše suštinu evropskih direktiva.“
„EU zahteva da naknada autorima bude adekvatna i srazmerna ekonomskoj vrednosti dela. Naš Nacrt to pravo svodi na nivo statističke greške“ ističe Ivan Velisavljević.
Zakon koji ne vidi budućnost
Potom, piše u otvorenom pismu scenarista, „to je Zakon koji ne vidi budućnost. Živimo u eri veštačke inteligencije koja se hrani našim radom. Ovaj Nacrt ne nudi nikakvu zaštitu autorima od neovlašćenog korišćenja njihovih dela za razvoj AI modela, čime nas ostavlja potpuno nezaštićenim pred tehnološkim gigantima“.
„Koliko je poznato, Vlada Srbije ne priprema nikakav poseban zakon kojim bi regulisala zloupotrebe AI, pa je zato ta oblast preskočena Nacrtom. Stvaraoci nemaju nikakvu zaštitu od onih koji na primer uzmu nečiju muziku, modifikuju je pomoću AI i potpišu se. Ovo je još jedan od pro-forme zakona zato što ne štiti one kojima je namenjen “, kaže Ivan Velisavljević.
Otvoreno pismo upozorava da “ovo nije samo problem scenarista. Ovo je napad na dignitet svih kreativnih radnika u Srbiji.“
Vešto upakovana stagnacija
„Pozivamo vizuelne umetnike, kompozitore, pisce, fotografe i sve druge stvaraoce da nam se pridruže u ovoj borbi. Naš cilj je jednostavan: da naknada koju dobijamo istinski odražava realni ekonomski efekat našeg rada. Naša kreacija ne sme postati jeftin resurs za popunjavanje tuđih budžeta.“
Zaključuju, da „ovaj Nacrt zakona nije korak napred – on je vešto upakovana stagnacija. Detaljnom analizom koju smo pripremili sa evropskim kolegama, i koju ćemo predstaviti javnosti, pokazaćemo da Srbija zaslužuje zakon koji štiti ljude koji stvaraju kulturu, a ne samo one koji njome trguju“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
