Da li je stvar samo u finom šuštanju stranica ili se zbilja „lakše čita“ ono što je odštampano od onoga što je digitalno?
Umberto Eko posetioce svoje impozantne biblioteke, u kojoj se nalazilo preko 30 hiljada knjiga, delio je u dve kategorije – one koji se oduševe bibliotekom i pitaju ga da li je sve pročitao i one, malobrojne, koji shvataju da privatna biblioteka nije „hrana za ego, već alat za istraživanje“.
U vremenu kada biblioteka Umberta Eka može da se arhivira na jednom računaru, tabletu ili e-čitaču, knjižare i dalje postoje, a ljudi kupuju knjige koje će popunjavati regale. Ponekad, i skupljati prašinu.
Dragan Živojinović, saradnik u nastavi na Fakultetu političkih nauka, među studentima važi za hodajuću enciklopediju i čoveka koji knjigu ili ima, ili može odmah negde da je nađe.
„Posle uvođenja digitalnih baza naučnih časopisa, negde oko 2002. godine zahvaljujući tadašnjem premijeru Đinđiću, prvi put smo mogli da skinemo članke u PDF formatu. Iako nisu imali životnost papirnih primeraka, sad ste odjednom mogli da pristupite čitavim arhivama časopisa. Nekoliko godina posle toga počela je i ekspanzija knjiga u elektronskoj formi, a ja sam tome dao skroman doprinos tako što sam skenirao neke važne knjige iz moje struke, a koje su digitalizacijom postajale dostupne svima“, priča Živojinović za naš njuzleter Međuvreme.
Pre dvadesetak godina nabavio je iz SAD svoj prvi digitalni uređaj za čitanje knjiga (Sony e-Reader) i osećao veliku radost jer imao celu svoju biblioteku pri ruci. Danas, kaže, gotovo podjednaku količinu vremena provodi čitajući knjige i tekstove u štampanoj ili digitalnoj formi.
On ipak naglašava da je klasična knjiga predodređena da preživi sva čuda tehnike. „Osetiti knjigu pod prstima, zabeležiti nešto olovkom na stranici koju si upravo pročitao, doživeti trenutke zadovoljstva dok prvi put prelistavaš knjigu na papiru… to ne može da zameni nikakav PDF, ePub, Kindle ili tablet“, kaže Živojinović.
Naučnici su postavili pitanje koje su razlike između čitanja sa ekrana i čitanja sa papira. Nalazi studija nisu jednoznačni.
Ksenija Mišić, psihološkinja i istraživačica Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, podseća da su deo čitanja očni pokreti, manipulacije tekstom (okretanje stranica nasuprot skrolovanju) ili kretanje kroz tekst.
Kaže da su istraživanja razumevanja pročitanog i brzine čitanja ukazivala na blagu prednost čitanja sa papira, ali da novije studije pokazuju da se ta razlika smanjuje.
„Razlike koje se beleže predstavljaju važne informacije za razumevanje procesa čitanja, ali nisu nužno relevantne u svakodnevnom čitanju različitih tekstova. Brzina i razumevanje u svakodnevici više zavise od naše motivacije i svrhe čitanja, nego od efikasnosti naših kognitivnih procesa“, naglašava Mišić za Međuvreme.
Zbog skandaloznih rezultata u čitanju, visoko digitalizovana Norveška opet insistira na štampanim knjigama do četvrtog razreda škole. Jedna studija u Oslu je, uz pomoć praćenja pogleda, utvrdila da deca kod digitalnog teksta mnogo češće preleću po redovima, pa se onda vraćaju.
Studija Univerziteta u Valensiji pokazuje da, ako postavite test od deset pitanja o pročitanom, oni koji su čitali na papiru u proseku imaju pola boda više na testu. Ali, pola boda ovde, pola boda onde…
Stručnjaci kažu da je, posebno čitanje na internetu, obeleženo velikom distrakcijom – lako se može više ne čitati taj tekst i otići dalje. Mahinalno biramo šta da preskočimo, kako da stvar ubrzamo.
Ksenija Mišić dalje objašnjava da je štampani tekst statičan i standardizovan prema izgledu i rasporedu, što znači da smo naviknutiji na njega.
Nasuprot tome, digitalni tekst se može uvećavati, pomerati, raspoređivati po stranama drugačije. Tekst može biti prikazan na beskonačno mnogo načina što otežava pripremljenost na to šta nas očekuje. Stoga, otežano razumevanje može poticati pre od načina interakcije sa tekstom, poput skrolovanja.
„Konstantno kretanje teksta otežava praćenje i integraciju informacija kod dužih tekstova, te je prednost čitanja sa papira nešto očiglednija kod dužih tekstova, dok maltene u potpunosti izostaje kod tekstova manje dužine. Stalne promene između forme digitalnog teksta otežavaju kreiranje mentalne slike teksta, što stavlja veće opterećenje na našu memoriju i samim tim otežava razumevanje i integraciju informacija“, dodaje Mišić.
Iako studije pokazuju blagu prednost papira, psihološkinja Mišić sugeriše da to možemo shvatiti samo kao informaciju da naši digitalni alati nisu najbolje prilagođeni našim kognitivnim sposobnostima.
Prilagođavanje ekrana i načina interakcije sa digitalnim tekstom može smanjiti te razlike. Takođe, uvežbavanje čitanja sa ekrana dovodi do razvoja strategija koje kompenzuju otežavajuće okolnosti digitalnog čitanja.
Napretkom tehnologije i prilagođavanjem ljudi ove razlike se smanjuju, ali knjiga u rukama i dalje većini ljudi pruža poseban užitak.
Dragan Živojinović kaže da je knjiga jedna od retkih stvari koja postaje nešto samo naše i nosi naš lični pečat gotovo od trenutka kada je kupimo. Ali važnije od papira je da se uopšte čita.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Na crvenom tepihu pažnju je odnela Jovana Jeremić u novom izdanju. Žan-Klod van Dam se zahvalio „mr Pink i mr President“, objasnio zašto nije mišićaviji, i otvorio festival misleći da je šezdeseti
Autorka bezvremenskih hitova poput „Jolene“ i „I Will Always Love You“ bila je najbogatija zvezda kantri muzike na svetu, sa procenjenim bogatstvom od oko 500 miliona dolara
Međunarodni filmski festival u Nišu ima mnogo zajedničkih tačaka sa Festivalom filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banj. Spaja ih, pored ostalog, i Željko Mitrović
Žan-Klod van Dam našao se u zagrljaju Aleksandra Vučića nakon što je posetio Međunarodni filmski festival u Nišu. Njegov link sa Srbijom je navodno - Dragana Mirković
Izložba TISO Sekcije za tekstil i savremeno odevanje ULUPUDS-a otkriva da tekstil govori o radu, identitetu, migracijama, ekologiji, tehnologiji, memoriji i telu, jednako kao što govori o strukturi, boji ili tehnici izrade
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekat Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
