Foto: PromoHrvatski producenti su zabranili da „Dražen“ bude prikazan na Balkanskom festivalu filmske režije, ali ne zato što im ne odgovara Beograd, već zbog sukoba sa rediteljem Danilom Šerbedžijom
Balkanski festival filmske režije doveo je u Beograd 30 reditelja koji su predstavili svoje filmove, što je, u ovo vreme izuzetnog deficita programa kulture, bilo izuzetno primećeno.
Međutim, desilo se da je upravo zbog namere da predstavi stvaraoce, Balkanski festival filmske režije morao je da se liši jednog filma iz svoje selekcije – hrvatskog filma „Dražen“.
Treba odmah reći da nije u pitanju nikakva hrvatsko-srpska i obrnuto surevnjivost.
„Dražen“ je film o jugoslovenskoj i hrvatskoj košarkaškoj legendi Draženu Petroviću. Njegov reditelj je Danilo Šerbedžija, a producenti su Kinoteka, Decembar i Living picrures.
Kad producentu nije bitan film
Film su sa Balkanskog festivala filmske režije povukli producenti, zato što im nisu odgovarali uslovi pod kojim je trebalo da bude prikazan.
Naime, s obzirom da je BFFR festival režije, organizatori su pozvali reditelja Danila Šerbedžiju da predstavi svoj film. Producentima se to nije dopalo, zato što su u sukobu sa Šerbedžijom.
Direktorka festivala Darja Bajić Božović objasnila je da su „mesecima razgovarali o prikazivanju filma na festivalu, i ni u jednom trenutku se nije pojavio uslov da Šerbedžija ne predstavi film. Jako nam je žao, šteta je naneta festivalu jer film ima visok kvalitet“.
Sme se zaključiti da je producentu bio važniji lični spor od filma.
Festival nije hteo da povuče svoj poziv reditelju, tako da je Danilo Šerbedžija došao u Beograd.
Ko prepravlja špicu
Sukob između njega i producenata je nastao zbog, grubo rečeno, sadržaja špice.
Na špici filma piše da ga je režirao Danilo Šerbedžija u korežiji sa Ljubom Zdjeravećem, jednim od producenata. Danilo Šerbedžija tvrdi da nije imao koreditelja, i poziva se na ugovor.
O promeni na špici saznao je, rekao je danas Šerbedžija za N1, neposredno pred premijeru koja je bila u prošle godine Šibeniku, Draženovom rodnom gradu, 22. oktobra, na njegov rođendan.
Inače, Beograđani mogu da odgledaju film „Dražen“ na platformi Netfliks, a mogli su da ga vide i u bioskopima – 5. decembra je premijerno prikazan u MTS dvorani.
Mediji su tada zabeležili da su publiku pozdravili producent Ljubo Zdjelarević, reditelj Danilo Šerbedžija, Domagoj Nižić koji tumači odraslog Dražena, Tonko Stošić u ulozi madog Dražena, Romina Tonković kao Renata i Zrinka Cvitešić u ulozi Biserke Petrović, majke Dražena Petrovića.
Dražen
„Dražen“ je biografski film, opisuje segmente života ovog košarkaša od detinjstva i odrastanja u Šibeniku, zadivljujućeg profesionalnog uspona i karijere u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, pa do tragične smrti u automobilskoj nesreći neposredno pred 29. rođendan.
Filmom je istaknut karakter i privatni život čuvenog košarkaša, ovo nije sportski film, što objašnjava zašto u njemu nema svih utakmica koje su Draženovi fanovi očekivali.
Balkanski festival filmske režije se završava sutra, 14. juna.
Na 69. Sajmu knjiga u Beogradu najmanje je izdavača, a najviše državnih ustanova, eparhija, manastira, nepoznatih učesnika i praznog prostora. S obzirom da je zakazan u vreme izbora, očekuje se da neće biti ni publike
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Jasno je da su 59. Bitef i drugi Ne: Bitef dva pristupa pitanju kako ovaj festival može ići dalje, ali oba su teško održiva na duge staze. Bitef bez umetnika značajnih u svetskom kontekstu i sa polupraznim salama ne može biti festival od najvećeg evropskog značaja. S druge strane, veliki međunarodni festival bez finansiranja teško može da opstane. Možda se nalazimo na korak od gubitka Bitefa. To bi bila ogromna šteta i nepravda prema budućim generacijama naših gledalaca i umetnika, koji treba na domaćim scenama da vide najbolje od najboljeg u evropskoj i svetskoj produkciji
Pedeseti album Neila Younga nastavlja tragovima nekih od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja – akustičnih remek-dela Harvest i Harvest Moon – nudeći dirljivo sročen epilog jedne neverovatne karijere
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
