Zašto Bokan i Selaković optužuju prethodne uprave Narodnog pozorišta

Kampanja spiranja odgovornosti sa sebe i potenciranja da su za stanje protivpožarne zaštite u Narodnom pozorištu odgovorni oni bivši, jedna je od „rezultata“ 100 dana uprave ove kuće, koji su bili tema subotnjeg skupa „Narodno je narodno“.

Kampanju je otvorio Dragoslav Bokan, objašnjavajući zašto će zgrada Narodnog pozorišta biti zatvorena tri nedelje počevši od 3. oktobra. Po njemu, licence i potvrde o protivpožarnoj zaštiti nisu dobijene od 2011. godine.

Krivi su oni pre nas

Ovom izjavom on je posredno optužio prethodne uprave, od 2011. do sada,  da nisu vodile računa o bezbednosti publike i zaposlenih, znači Božidara Bobu Đurovića, Dejana Savića, Ivanu Vujić i Svetislava Buleta Goncića.

Ujedno, Bokan je sugerisao da je ova, novoizabrana uprava čiji je on član, prva koja se toga setila.

Zatim je ministar kulture Nikola Selaković istakao koliko mnogo je ta novoizabrana uprava humana i odgovorna:

„Odluku smo doneli u cilju bezbednosti gotovo hiljadu ljudi koji su radno angažovani u Narodnom pozorištu, ali i publike, koje u jednom trenutku u zgradi pozorišta može da bude i do 1.500. Naravno da je ovo stvar koja je apelovala na našu ozbiljnost, odgovornost. Svaki drugačiji postupak bio bi nedorastao, neozbiljan i neodgovoran. Za tako nešto ni uprava Narodnog pozorišta ni ja lično nismo spremni da snosimo bilo kakvu odgovornost. Da se, ne daj bože, nešto dogodi“,  objasnio je Nikola Selaković.

Na ovom mestu treba podsetiti da su i ministar i nova uprava pustili publiku i zaposlene u zgradu 1. oktobra, na obnovljenu premijeru opere „Bal pod maskama“ kako bi uz šampanjac otvorili novu sezonu, iako su još 12. septembra znali za  rešenje Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije da zgrada nije bezbedna.

To nije tačno

Pa ipak, taj detalj se preskače. Ministar samo kaže da se  „kontrola određenih sistema protivpožarne zaštite mora sprovoditi na svakih šest meseci, a to nije urađeno pet godina“, kao i da  „Narodno pozorište od prošle godine nema važeći plan za postupanje u slučaju požara“.

Naglašava da „mala scena ’Raša Plavšić’ posle rekonstrukcije 2011. nije dobila upotrebnu dozvolu za sisteme protivpožarne zaštite.“

Božidar Đurović u čijem mandatu je rekonstruisana Scena „Raša Plaović“, za „Vreme“ kaže da informacije ministra Selakovića i Dragoslava Bokana nisu tačne.

„Rešenje i saglasnost za investiciono tehničku dokumentaciju radi provere predviđenih mera zaštite od požara dobili smo od Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vanredne situacije, Uprave za vanredne situacije u Beogradu 19.09.2011. godine, koja je zavedena u arhivi Narodnog pozorišta pod brojem 5905.“

Kaže da su te godine „zahvaljujući podršci Ministarstva kulture, Vlade Republike Srbije i dobročinitelja Narodnog pozorišta, među kojima se posebno izdvojio čuveni arhitekta Slobodan Drinjaković, Scenu ’Raša Plaović’ ozbiljno rekonstruisali tokom letnje pauze. Otvorili smo je nekoliko dana nakon početka pozorišne sezone u skladu sa zakonskim normama.“

Đurović priča de je njegov „upravnički mandat bio osmišljen – pored umetničkog koncepta – kao fazna rekonstrukcija Narodnog pozorišta, koja je bila zasnovana na besprekornom poštovanju svih zakonskih normi, uključujući i  protivpožarne“ i podseća da je „u tom periodu urađeno nekoliko ozbiljnih projekata: rekonstrukcija krova na objektu B, krovne prozore, rashladne kule, adaptacija biblioteke, portirnice, garderoba i toaleta, izgradili  Muzej Narodnog pozorišta i adaptirali  Scenu Raša Plaović“.

Na kraju naglašava da su gotovo svi radovi izvedeni na osnovu projektne dokumentacije i nadzora saobraćajnog instituta „CIP“ iz Beograda.

Imamo sva dokumenta

Dejan Savić, koji je sada savetnik predsednika Republike za kulturu, nije odgovorio na našu molbu za razgovor o protivpožarnoj zaštiti Narodnog pozorišta u vreme njegovog mandata, kao ni Svetislav Goncić.

Iz Narodnog pozorišta (zamoljeni smo da ne otkrivamo izvor) saznajemo da su sve prethodne uprave vodile računa o bezbednosti zgrade kao što je propisano, da je sve rađeno po pravilima struke, da je nadzor najčešće obavljao CIP i, što je najvažnije, da za sve postoje dokumenta – zahtevi, odluke i rešenja.

Saznajemo i da su za vreme uprave Svetislava Goncića, u januaru i maju ove godine poslata Ministarstvu kulture dva zahteva u vezi bezbednosti zgrade: za tekuće investiciono održavanje, i za protivpožarnu zaštitu. Međutim, iz Ministarstva nije odobren novac za te namene.

Servisi protivpožarnih uređaja u Narodnom pozorištu rade se na šest meseci, kako je propisano zakonom. Za svaki servis potražuje se novac. Poslednji servis je obavljen novembra prošle godine. Posle toga iz Ministarstva kulture više nije stizao novac za tu namenu, a pozorištu nije odobreno da plati svojim sredstvima.

Ukratko, u Narodnom pozorištu postoje dokazi da se sve vreme vodilo računa o bezbednosti zgrade i da protivpožarna zaštita nije u katastrofalnom stanju kao što tvrde Bokan i ministar Selaković.

Skrivanje pravih razloga

Prilikom inspekcijskog nadzora nakon koga je zgrada zatvorena, Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije je u zaključio da Narodno pozorište treba da primeni 59 mera. Te mere nedostaju kako bi zgrada bila 100 posto zaštićena. U Narodnom pozorištu  tvrde da ni jedna zgrada u gradu, pa ni Skupštine Srbije, nije sto posto sigurna od požara.

Tvrde i da sve te optužbe koje navode Bokan i ministar Selaković služe da se sakriju pravi razlozi zatvaranje zgrade Narodnog pozorišta – ukidanje makar jedne scene sa koje su se posle predstava dizali indeksi. Šta li će da smisle za ostala pozorišta, pitaju se.

Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!