Preporuka
Filmski nekrolog za sve naše roditelje
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red

Žiri „Zabavnikove nagrade“ jednoglasno je odlučio da je roman „Daske“ Uroša Dimitrijevića najbolje književno delo za mlade objavljeno prošle godine, u konkurenciji od 48 knjiga
Roman „Daske“ Uroša Dimitrijevića u izdanju Doma kulture Studentski grad, jednoglasni je dobitnik 45. Književne nagrade Politikinog Zabavnika za književno delo namenjeno mladima u godini za nama, a pisano na srpskom jeziku.
U obrazloženju žirija piše da je „roman ’Daske’ je priča o običnom književnom junaku koji skejtom juri kroz svoje odrastanje i društvenu panoramu ispunjenu živopisnim likovima i događajima, prepoznatljivim i sugestivnim u mikro-kulturnim i socijalnim posebnostima jedne specifične urbane zajednice. Na prvi pogled nepretenciozno pripovedanje otvara prostore duboke emotivnosti, nepatvorene dečačke naivnosti i osobene otvorenosti svojstvene mladima. Duhovito i direktno, jezikom objektivizovanim generacijskim osobenostima ali i lokalnim jezičkim valerima Uroš Dimitrijević je stvorio roman koji je manifest jedne generacije ali i prostor prepoznavanja i uživanja za sve one milenijalce koji nisu zaboravili mladost i iskrenost.“
Uroš Dimitrijević (1991) je Nišlija koji živi u Parizu. Njegov prvi roman „Siroti mali ratovi“ bio je u najužem izboru za Ninovu nagradu 2020. godine, U Beogradu je bio novinar portala Vice Srbia i BBC News na srpskom, a sad radi u strip industriji.
„Daske“ je pisao u Parizu, ali o Nišu. Ranije je „Južnim vestima“ rekao da knjiga nije autobiografska, mada u njoj ima dogodovština iz detinjstva kao, na primer, ona o posteru Mijatoviča: kao klinac, kupio ga je na dan kada je Mijatović pogodio čuvenu prečku ali, nije smeo da ga zalepi u svojoj sobi. Na kraju mu je baba ustupila zid svog stana.
Pisac Oto Oltvanji je o Dimitrijevićevim „Daskama“ rekao da su „generacijski, tinejdžerski, melanholični i duhoviti roman, koji klizi kao skejt“.
Na ovogodišnji konkurs „Zabavnikove“ nagrade prispelo je 48 knjiga a žiri je u uži izbor uvrstio sledeće; „Igra ptica“ Katarine Obradović, (Klett), „Tajne gospođe Mandorle“ Ane Cakić, (Pčelica), „Rejon 24“ Borisa Džinića (Dokaz izdavaštvo) i „Kad stvari poljude“ Dragane Mladenović (Kreativni centra).
U žiriju su bili dr Snežana Petrović savetnik u Insitutu za srpski jezik SANU, prof. dr Irena Špadijer profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu (predsednik), Petar Arbutina književni kritičar, Milorad Milinković filmski reditelj, i Petar Milatović u ime „Zabavnika“.
Nagrada (plaketa i novčani iznos) dobitniku će biti uručena 28. februara na rođendan „Politikinog Zabavnika“, u holu Narodne biblioteka Srbije gde će biti otvorena velika izložba povodom 85 godina ovog kultnog časopisa u regionu.
Idite u bioskop. Bez straha da je ovo još jedan težak domaći film. Jugo florida uspela je da vrati film običnim ljudima, usamljenima, onima čiji problemi nikako da dođu na red

Narodno pozorište je pozvalo publiku na svoje predstave od 7. decembra, ali nije obavestilo da li je zgrada ponovo bezbedna, da li su otklonjene sve opasnosti od požara zbog čega je bila zatvorena više od dva meseca

Završen je 18. „Mali Joakim“ iako se do skora činilo da ove godine neće biti održan. Srećnom kraju najviše su se radovala deca, publika Narodnog pozorišta u Leskovcu

U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna

Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve