Vrelo, 11. XII 2008, Dom omladine Beograda
Sasvim je moderno oprobati se u „definisanju’ ovoga što rade devojke iz Rume (uz odgovarajuću mušku pratnju i pomoć, naravno), pa zašto ne bih i ja? Recimo, pre turbo-etno, nego etno-punk; drum’n’bass sa šest pratećih vokala; ženski vokalni sekstet sa ritam-sekcijom (i semplovima umesto gostiju); minimal-KUD – ogoljavanjem i sažimanjem dometa jugoslovenskih/naših kulturno-umetničkih društava, dva ubedljivo najbolja nasledstva su KUD Idijoti, tud i Vrelo.
Nije nikakva mudrost zaključiti da je, iako potpuno spremno, Vrelo poranilo sa svojim prvim samostalnim (rekli bi narodnjaci, solističkim) koncertom u Beogradu. Posle učešća u Kusturičinoj tzv. punk-operi u Parizu, te osvajanja/deljenja drugog mesta na svetskom konkursu The Next Big Thing BBC-ja u Londonu krajem 2007, ovaj dugo pripremani sastav zapaženo je obredio razne festivale po Srbiji i višestruko nastupao i u prestonici, ne samo u sklopu muzičkih događaja („Vreme“ br. 907 i 935). U trijumfalnom zaletu utrčali su i u višemesečni koncertni krkljanac kojem i komercijalno veći pokleknu, pa ni jeftine ulaznice (400 dinara) nisu pomogle. Šira publika je izgleda osetila da nije reč o „celovečernjem“ koncertu, nego nečemu napola do promotivnog nastupa, jer je Vrelo program delilo sa DJ Balkan Beatsom (donedavno poznat i kao DJ Soko, inače Robert Šoko), jednim od onih koji po Evropi sve češće „vrte“ i njihove snimke.
Nekoliko stotina, čak i napaljenih posetilaca u velikoj, stajaćoj sali Doma omladine Beograda obezbedilo je neophodnu podršku, pa i zasluženi bis. Reska, radosna panslovenska sazvučja (od ruskih, bugarskih…) u pretežno devojačkim, seoskim pesmama (ljubavne bolesti kao Nano boli me.., Moj dragane, Leto prođe) opet su bila efektna i ubedljiva, briljirajući s Dođi mali i Žanjem žito. Manje, spretne te uglavnom instrumentalističke izmene, osvežavajuće varijacije sprečile su utisak da nam dosađuju vrteći se oko svog zasad jedinog albuma. Vladajući dinamikom muzike a i koncerta, devojke imaju odličnu zaleđinu u uglađenom dvojcu Stanko Tomić (bas), Zlatko Sakulski (bubnjevi/udaraljke). Tomić je još jedan zanimljiv basgitarista s ove strane Koje; kao da se potonji manje bavio svirkom, a više vokalima. Diskretni semplovi (uglavnom nežne, ukrasne deonice trube i električne gitare) i upotreba udaraljki upotpunjuju Vreli zvuk, korak od sedam milja posle dometa srpskih etno ženskih dueta/grupa kao Drina i Moba.
Akapela je hrabar stil uz koji se pleše, pomalo čak i to, a devojke iz Vrela bez tehniziranja i akrobatike poentiraju svojim naoko jednostavnim koreografijama. I dalje su školarke mada ne i Lolite, obećavajuće kao razmak između dokolenica i suknji (iznad kolena). Diskretno doziran „seksepil kika“ sigurno će im na duge staze doneti više nego da su se sve npr. izblajhale. Ali niko neće moći da prečuje bliske, varničave harmonije koje obično ostvaruju samo sestrinski vokali, niti da opovrgne znalački uobličen stil koji neku postavu/ekipu čini bendom. I dok se i navodno napredni političari u Srbistanu skanjeraju da se svojim ženskim glasovima oduže odgovarajućim (razmernim, ili makar zakonski zajamčenim) brojem i strukturom javnih funkcija, Vrelo glasa prodorno i složno. Nataša Tomić, Marijana i Ivana Bizumić, Dragana Stanojević, Brankica Ivanković i Maja Martić su devojke s kojima valja biti usaglašen.
Skup osobina koji ženu čini Sremicom verovatno nije poznat najširoj javnosti Srbije, no neće dozvoliti da ova manja neprijatnost (slaba poseta) omete sigurni uspon Vrela. Njihov debitantski CD Preko reke (PGP RTS), u odličnoj produkciji V. Aralice, teško da može promašiti bilo koji ozbiljan izbor najboljih ovdašnjih muzičkih izdanja u 2008, pa Vrelo hrli ka zadatku da pokaže kako se od velike nade postaje stvarna, sledeća Velika stvar neke pop scene. Nije više problem da Srbija (za)zvuči globalno, nego da to bude tako i širom Srbije.
Prethodna direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Dubravka Đukanović potvrdila je za "Vreme" da su joj u prisustvu Vučića u Predsedništvu tražli da sa Generalštaba skine zaštitu kulturnog dobra. Ko je još vršio pritisak?
Šta je to toliko spektakularno u biografiji novog umetničkog direktora Drame Narodnog pozorišta Zorana Stefanovića koji je zaseo u "udobnu fotelju u Kući čuda". Valja je pažljivo čitati, moguće je pronaći i neke neistine
Nagrađeni glumci Narodnog pozorišta nisu došli po nagrade, jer ne odustaju od svog zahteva za smenu Uprave. Zato se javnosti i sindikalcima predstavio novi direktor Drame Zoran Stefanović
Prethodnu zaštitu okoline Žiče ukinulo je Ministarstvo kulture a ne kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture, kako tvrdi ministar Selaković. I nema tamo nikakvog bazena, kaže direktorka ove institucije
Beogradska filharmonija je protiv da Bojan Suđić bude njihov v.d. direktor, podsećaju da je mandat na RTS-u završio sa sudskom odlukom, i da je vlasništvo nad privatnim orkestrom delio sa Bokanom
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
