img
Loader
Beograd, 17°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Pozorište

Vojcek, Georg Bihner

19. jun 2003, 02:45 Ivan Medenica
Copied

Tužni raskorak

režija: Boro Drašković; igraju: Vladimir Ćirković, Milica Kljaić Radaković, Jugoslav Krajnov i dr.; Srpsko narodno pozorište, Novi Sad

Tekuća pozorišna sezona, koja se polako primiče kraju, uokvirena je dvema postavkama jednog od najvećih dela svetske dramske književnosti: poslednji Bitef otvoren je Vojcekom Georga Bihnera u samobitnom autorskom viđenju Boba Vilsona, a jedna od poslednjih predstava izvedenih na našim scenama bio je takođe Vojcek, ovog puta u režiji Bore Draškovića i izvođenju Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada (doduše, ova predstava je premijerno izvedena još pre mesec dana, ali smo mi, iz različitih razloga, tek sad uspeli da joj posvetimo pažnju).

Osim ovog znakovitog vremenskog pozicioniranja, ove dve predstave imaju malo toga zajedničkog; ne računajući sporadične konkretne paralele (recimo, upotrebu songa kao dramaturške forme), najveća sličnost na opštem planu nalazila bi se u tome što predstava Bore Draškovića očigledno želi da razvije, za uslove konzervativne teatarske sredine kakva je naša, savremen teatarski izraz, dok je Bob Vilson već decenijama jedna od najmarkantnijih figura pozorišnog „modernizma“… U čemu se, onda, ogledaju te modernističke ambicije predstave Vojcek SNP-a (uprava pozorišta je neprekidno plasirala marketinški slogan da je reč o „evropskom teatru“)?

Ono što se prvo uočava jeste orijentisanost predstave ka audio-vizueulnim efektima i spektakularnim prizorima: ima tu i nezaobilaznih dimnih efekata, i prizora iz cirkusa s majmunom (kostimiranim) i patuljkom (stvarnim), i scena egzercira s pucanjem iz mašinki i prevrtanjem preko glave, i devojčica u belim haljinama koje na flautama sviraju Odu radosti, i plasiranja sličnih opštih mesta klasičnog muzičkog repertoara… Čak i da prihvatimo da ova rešenja postižu neki scenski efekat – što je vrlo diskutabilno s obzirom na aljkavost i improvizovanost koje se javljaju u njihovoj realizaciji – ostaje pitanje kakav je njihov smisao, koji je njihov značenjski potencijal?

Određena znakovitost postoji u sveobuhvatnom militarističkom ambijentu koji dominira predstavom; pored spomenutih scena egzercira i pucanja, tu sigurno treba još izdvojiti kostimsko i scenografsko rešenje s maskirnim uniformama za statiste i velikim maskirnim platnima koja se nadvijaju nad pozornicom (uzgred, ovo su sve aspekti jedinstvene autorske zamisli, pošto Boro Drašković potpisuje, pored režije, i adaptaciju teksta, i scenografiju i kostimografiju). Ovakvo isticanje militarističkog ambijenta moglo bi još i da se prihvati kao nekakvo zaoštravanje u tumačenju teksta, zasnovano na našem nedavnom iskustvu. Druga je stvar što je drama značenjski znatno sveobuhvatnija, što militarističko okruženje nije jedini izvor Vojcekove nesreće, što je ono samo jedna od manifestacija neprijateljskog sveta koji proganja junaka, što njegovo stradanje nije samo društveno uslovljeno već ima i šire rezonance – ono je jedna mala, usputna pojava u svetu lišenom bilo kakvog ljudskog kontakta, topline, razumevanja, saosećanja, požrtvovanosti.

To dovođenje Vojcekove sudbine u neku širu značenjsku perspektivu, postignuto je u Bihnerovom komadu putem bakine bajke o dečaku izgubljenom u svemiru, koju teoretičar Folker Kloc s pravom smatra „integracionom tačkom“ – onim mestom u kome se sve disperzivne linije jedne otvorene dramske strukture povezuju u širi misaoni sklop. U predstavi SNP-a prepoznat je ovaj značaj bakine bajke; ona se ne javlja samo na jednom mestu kao u drami, već se ponavlja nekoliko puta i kao takva može da pretenduje da postane misaoni lajtmotiv cele predstave. Ali, funkcija ovih scena s bakom (tumači je velika glumica SNP-a Milica Kljaić-Radaković) ne ostvaruje se u potpunosti, jer one nisu adekvatno rediteljski izdvojene; naprotiv, utapaju se i gube u drugim, neizdiferenciranim i krajnje aljkavo postavljenim scenskim prizorima.

U toj opštoj neizdiferenciranosti scenskih prizora najviše su stradali glumci. Oni su jedino mogli da se mehanički povinuju rediteljevom „konceptu“, toj nekoj potpuno spoljašnjoj ekspresiji, a najlošije su prošli oni koji su pokušavali da, u takvom stilskom ključu, dramski elaboriraju svoje likove, kao Jugoslav Krajnov u ulozi Vojcekovog najboljeg prijatelja Andreasa. Mladi glumac Vladimir Ćirković kretao se u onim okvirima koje mu je reditelj pružio, tako da nije odgovoran za to što jedna od najpotresnijih sudbina u celokupnoj dramskoj književnosti – ona redova Vojceka, progonjenog u opresivnom društvu i neprijateljskom kosmosu – nije stvorila odgovarajući emocionalni efekat kod publike.

Postoje različite loše predstave: čini se da su najtužnije one u kojima se oseća raskorak između veoma slabog rezultata i početnih velikih ambicija. U slučaju predstave Vojcek SNP-a iz Novog Sada taj raskorak se ne nalazi toliko u činjenici da željeno „evropsko“, „savremeno“ pozorište nije ostvareno, koliko u tome što je pregledno obznanjeno do koje mere gubitak kontinuiteta, kako u pojedinačnom stvaralačkom opusu tako i u opštim (nacionalnim) pozorišnim tokovima, može da dovede do bazičnog neprepoznavanja, do pojmovne konfuzije – jednom rečju, do toga da se pod pojmovima modernog i evropskog plasira pozorište koje je takvo bilo možda pre nekoliko decenija.

Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Kultura

In memoriam

30.avgust 2025. S.Ć.

Preminuo je šef-dirigent Beogradske filharmonije Gabrijel Felc

Preminuo je Gabrijel Felc, koji je prethodnih osam godina bio šef-dirigent Beogradske filharmonije i učinio da ovaj orkestar stupi u novu razvojnu etapu

Staro i novo

29.avgust 2025. S.Ć.

Izložba ikona: Spoj vizantijske tradicije i savremenih traganja

Izložba ikona savremenih autora iz 12 zemalja otkriva da savremeni i vizantijski umetnički pogledi, spojeni, daju nov nivo ove tradicionalne i pre svega crkvene umetnosti

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

„Vreme“ saznaje: Za srpskog kandidata za Oskara javila se samo dva filma

Selekciona komisija za odabir srpskog kandidata za nagradu Oskar ove godine odlučivaće samo o dva kandidata. Tako nešto se još nikad nije desilo, a govori o opštem bojkotu u kulturi prema pravilima i uslovima koje nameće vlast

Država i film

29.avgust 2025. Sonja Ćirić

Otkazan festival „Sedam veličanstvenih“: Gost u Beogradu više nije bezbedan

Ovog septembra neće biti održani 21. „Sedam veličanstvenih“ zato što, kažu osnivači ovog filmskog festivala Svetlana i Zoran Popović, ne žele da daju legitimitet lažnoj normalnosti, i ne žele da gosti vide Beograd kakav je sad

Muzika

28.avgust 2025. S.Ć.

BEMUS je okupio nacionalne orkestre

Bemus će biti održan po starom, od 16. do 25. oktobra, i prvi put na muzičkoj sceni okupiće nacionalne orkestre Srbije

Komentar

Komentar

Vučić piše pisma čitalaca: Dragi Bravo…

Jednog dana, koji nije daleko, Vučić je moći još samo da piše odjeke i reagovanja, u nadi da će ih neko objaviti. Jedino bitno pitanje za društvo u Srbiji jeste: odakle će ih pisati

Jovana Gligorijević
Jovana Gligorijević

Pregled nedelje

Čovek zvani Afera

Vučićev predizborni plan: uterati strahu u kosti policijskim brutalnošću, rasturiti N1 i Novu S, odglumiti za strance spremnost za dijalog, demagoški stvoriti privid bogatijeg života... No, izuzev stvaranja afera, ništa mu ne ide od ruke

Filip Švarm

Komentar

Srbija ima što niko nema: Festivali bez ljudi

Festivalska godina u Srbiji protiče ili bez festivala, ili sa festivalima bez publike koje su naprednjaci napravili u inat umetnicima i narodu

Sonja Ćirić
Vidi sve
Vreme 1808
Poslednje izdanje

Predsednik i razgovor

Nema pregovora sa otmičarem Pretplati se
Duboka kriza u Republici Srpskoj

Slučaj građanina Dodika

Intervju: Nenad Tasić, advokat

Politička vlast sprečava krivično gonjenje za nadstrešnicu

Roman

Krici i šaputanja

Intervju: Jelena Lengold

Osluškivanje uglova naših bića

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1808 28.08 2025.
Vreme 1807 21.08 2025.
Vreme 1806 14.08 2025.
Vreme 1804-1805 31.07 2025.
Vreme 1803 24.07 2025.
Vreme 1802 16.07 2025.
Vreme 1801 09.07 2025.
Vreme 1800 02.07 2025.
Vreme 1799 25.06 2025.
Vreme 1798 19.06 2025.
Vreme 1797 11.06 2025.
Vreme 1796 04.06 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure