foto: milovan milenković
Iako je 16. januara ove godine u Prvi osnovni sud stigla tužba protiv Narodnog pozorišta zato što je nezakonito raspisalo najnoviji konkurs za upravnika, Upravni odbor tužene kuće objavio je ovog ponedeljka, i Ministarstvu kulture i informisanja dostavio, listu sa četiri kandidata za novog upravnika. Time je prećutno potvrđeno da je izbor upravnika Narodnog pozorišta prestao da bude prevashodno tema kulture ove države
Naime, pitanje ko će biti čovek od koga će zavisiti dalji rad i pravac kojim će se kretati naš najveći nacionalni teatar, postalo je manje bitno od pitanja zašto država ne poštuje svoje zakone već nastoji da upravnika izabere po samo njoj opravdanim kriterijumima.
Sudski spor pomenut na početku teksta pokrenut je zato što nije okončan prethodni konkurs za upravnika, raspisan 21. januara 2014, na kome je izabran reditelj Božidar Đurović tako što je odlukom ministra kulture Vladana Vukosavljevića prekinut, da bi bio raspisan novi, ovaj koji je sada u toku. Pravni zastupnik Božidara Đurovića je Advokatska kancelarija Vladimira Horovica. Tuženi su Narodno pozorište, Vlada Republike Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja, a 26. januara, na dan objavljivanja ovog broja „Vremena“, najverovatnije im se pridružio i Prvi osnovni sud u Beogradu. Evo i zašto, počnimo od te najnovije vesti:
„Da bi se sprečila nenadoknadiva šteta zbog nezakonitog javnog konkursa“, kažu za „Vreme“ u Advokatskoj kancelariji Horovic: „Prvom osnovnom sudu podnet je 13. decembra 2016. godine predlog donošenja privremene mere zabrane daljeg sprovođenja javnog konkursa za imenovanje upravnika Narodnog pozorišta.“ Rok za tu odluku je osam dana. Desetog januara poslata je urgencija zato što ništa nije odlučeno, a rok je premašen. Zato, „ukoliko sud ne donese odluku do 26. januara“, advokati će uputiti pritužbu Visokom savetu sudstva na rad pravosudnih organa.
Odluka koja se očekuje odnosi se na pomenuti konkurs na kome je izabran Đurović iz 21. januara 2014. godine. Ministarstvo kulture je 13. marta 2015. godine usvojilo taj predlog Upravnog odbora i prosledilo ga Vladi da ona, kao osnivač Narodnog pozorišta, da konačnu odluku i da imenuje upravnika. Đurovićevi advokati kažu da je zakonski rok za tu odluku 30 dana, međutim, Vlada ni do danas ništa nije odlučila. „To je nezakonito i u suprotnosti sa odredbama člana 23 stava 2 Statuta Narodnog pozorišta, jer Vlada može samo da ne prihvati predloženog kandidata i o tome donese rešenje ili da prihvati i imenuje za upravnika Narodnog pozorišta predloženog kandidata Đurović Božidara. Dakle, Vlada je prekršila zakon“, napominju iz Advokatske kancelarije. Tadašnji upravni odbor je o ovome obavestio premijera Aleksandra Vučića 31. avgusta 2015. godine, ali odgovor nije dobio. Na isti način je reagovano i na pismo koje je grupa eminentnih ličnosti iz sveta kulture poslala novembra iste godine. Marta prošle godine Upravni odbor je podneo ostavku zbog nepoštovanja zakona i Statuta Narodnog pozorišta. Ovo ćutanje vlade traje već nepune dve godine, kažu advokati, pa je zato „vršilac dužnosti upravnika Narodnog pozorišta Dejan Savić nastavio nezakonito da radi, jer mu je mandat, koji po Zakonu o kulturi traje godinu dana, istekao 14. oktobra 2014. godine.“
Prvog novembra prošle godine sadašnji ministar kulture Vladan Vukosavljević povukao je predlog po kome je Božidar Đurović izabran za upravnika. Zatim je 1. decembra novi upravni odbor raspisao novi konkurs za upravnika, peti u četiri godine. U Advokatskoj kancelariji kažu da s obzirom na to da Ministarstvo, pa samim tim i ministar, nisu imali ovlašćenje da povuku već donetu odluku o upravniku na prethodnom konkursu, ni novi upravni odbor „nije smeo da raspiše novi konkurs dok o prethodnom ne bude doneta odluka, bilo pozitivna, bilo negativna. Na ovaj način uskraćeno je pravo predloženom kandidatu Božidaru Đuroviću da pokrene upravni spor protiv eventualne negativne odluke Vlade Republike Srbije, a koje mu po osnovu zakona pripada. Uskraćivanjem prava na pravni lek, vlada je povredila njegova ustavna prava.“ Pre desetak dana tridesetak intelektualaca uputilo je apel vladi Srbije i Ministarstvu kulture sa zahtevom da se „hitno obustavi nezakoniti i protivustavni javni konkurs za izbor upravnika Narodnog pozorišta dok se zakonski ne okonča prethodni.“ Njihov trud je bio uzaludan.
Nakon svega ovoga, punomoćnici Božidara Đurovića podneli su 16. januara ove godine Prvom osnovnom sudu tužbu protiv Narodnog pozorišta „radi poništenja javnog konkursa objavljenog 1. decembra 2016. kao nezakonitog“ i tužbu protiv Vlade Srbije i Ministarstva kulture i informisanja „radi utvrđivanja nezakonitog postupanja“, dok su pred Upravnim sudom u Beogradu pokrenuli upravni spor protiv Ministarstva kulture zbog nezakonite odluke o povlačenju predloga rešenja o imenovanju upravnika Narodnog pozorišta.“ Vrlo je moguće da ovoj listi tužbi, kao što je rečeno pri početku teksta, treba priključiti i tužbu protiv Prvog osnovnog suda.
Članovi novog upravnog odbora Narodnog pozorišta su književnik Aleksandar Gatalica, predsednik, glumac Svetislav Goncić, bivši ministar kulture i informisanja, reditelj Bratislav Petković, direktor Pravosudne akademije Nenad Vujić, direktorka Funkcije za marketing i razvoj Telekoma Srbija Ljubinka Zarubica, i iz redova zaposlenih u Narodnom pozorištu operska pevačica Ivana Raković Krstonošić i balerina Smiljana Stokić. Oni su, kao da niko nikog nije tužio i kao da je sve kako treba, predložili ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću sledeće kandidate za upravnika nacionalnog teatra rangiravši ih ovako: dirigenta Dejana Savića sa 39,5 bodova, glumca Predraga Miletića sa 25 bodova, scenografkinju Goranu Sudžum sa 22,5 bodova, i pijanistkinju Maju Ristić sa 21 bodom.
Konkurs je trajao od 1. do 24. decembra iako u Zakonu o kulturi član 35 stav 6 piše da rok za podnošenje prijave na javni konkurs ne može biti kraći od osam ni duži od 15 dana od dana oglašavanja“. Upravni odbor je prvo saopštio da je stiglo pet prijava, ali da je samo prijava sadašnjeg v.d. upravnika Savića odmah prihvaćena. Gorani Sudžum je nedostajala prijava o promeni prezimena inače je sve ostalo bilo u redu, dok su ostale prijave odbačene. Zatim su naprasno prihvaćene i te odbačene, osim prijave tenora Borisa Postovnika zato što nije ispunjavala uslove konkursa. On se zbog toga žalio Ministarstvu kulture i informisanja. Najpoznatiji među kandidatima je Dejan Savić, dugogodišnji glavni dirigent Beogradske opere, potom i direktor Opere i Baleta NP-a, dirigent s međunarodnom karijerom. Gorana Sudžum scenografijom se bavi 30 godina na televiziji i filmu, realizovala je više od 1000 televizijskih programa među kojima je i „Farma“. Pozorišni, filmski i TV glumac Predrag Miletić je, kao i Dejan Savić, „kandidat iz kuće“. Stalni je član Drame NP-a od 1985, predsednik je UO zemunskog Pozorišta „Pinokio“, i na čelu je Programskog saveta Festivala monodrame i pantomime u Zemunu. Najmlađi kandidat Maja Rajčić vlasnik je firme „Sve o umetnosti“ i direktor za zemlje EU i koordinator projekata u vezi sa „event marketingom“ i prezentacijom umetnika u agenciji „Kilmulis“. Maja Rajčević i Dejan Savić bili su protivkandidati Božidaru Đuroviću na prethodnom konkursu.
Očekuje se da će imenovanje upravnika Narodnog pozorišta biti verifikovano na jednoj od narednih sednica Vlade Srbije.
Ignorancija
„Nezapamćena i nejasna ignorancija, ćutanje i nečinjenje Vlade Republike Srbije, kao i neželjena i iznuđena sudska završnica, nikome nije i neće doneti dobro. Najveću, dugogodišnju nenadoknadivu štetu trpi Nacionalni teatar, kuća od prvorazrednog nacionalnog značaja koja bi trebalo da bude slika i prilika države Srbije.
Uveren sam da koristeći zakonska građanska prava, a verujući u pravni sistem u Srbiji – kao temelj ozbiljne države i zdravog društva, na čemu u kontinuitetu insistira aktuelna vlada – ovom odlukom ne branim samo svoja zakonski zagarantovana prava, već štitim i ugled i dostojanstvo kolega u Narodnom pozorištu i u srpskoj kulturi. Bez obzira na činjenicu da sam stalni reditelj Narodnog pozorišta od 1992. pravo na rad mi je prećutno i bez ikakvog obrazloženja uskraćeno. Već četiri godine sam na nevidljivoj crnoj listi i nije mi dozvoljeno da režiram iako su moje predstave dugovečne; neke od njih bile su na repertoaru Narodnog pozorišta skoro dvadeset godina. Nisam se javio na najnoviji konkurs, zato što sam to već učinio na jedinom zakonitom konkursu i pobedio, te ne mogu dva puta konkurisati za isto radno mesto, budući da je konkurs na koji sam se javio i dalje u toku.“
A onda, 1. novembra, uoči samog početka festivala, pala je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Četrnaestoro ljudi je poginulo, a pitanje gde žive istina i pravda dobilo je sasvim, sasvim drugačije značenje
Anora je sočna realistička komedija o suštinskoj nemogućnosti prevazilaženja jaza između ekonomskih i društvenih klasa čak i kada kismet namigne i sugeriše da je takvo nešto tamo negde ispod duge ipak izvodljivo
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
