Vinča je pre 7200 godina bila metropola najveće evropske države, bila je centar vinčanske kulture, najvišeg dometa u neolitu Evrope, koja se prostirala od Švarcvalda do Crnog mora. Razvijajući ekonomiju i zanatstvo, utemeljila je novo društvo. Da je bilo uspešno svedoče ostaci velikih naselja kakvih do tada nije bilo u Evropi. Da su Vinčanci bili izuzetno (po današnjim kriterijumima) vešti i maštoviti dokazuju figurine, ritualno posu?e, alatke, nakit, tematski i stilski raznoliki. Da su duhovni razvoj i društveno ustrojstvo ove zajednice bili visokog nivoa dokazuje njeno hiljadugodišnje trajanje. Da je centar vinčanske kulture bio baš u Vinči svedoče veličina naselja i nalazi vredniji i obimniji nego na drugim lokalitetima. Sada je selo Vinča, udaljeno dvadesetak kilometara od Beograda, u svetskoj arheologiji poznato kao jedan od najvećih i najvažnijih izvora podataka o životu u neolitu, na početku civilizacije.
Ljudi u Sekretarijatu za kulturu grada odlučili su da materijalno i marketinški podrže arheološka istraživanja u Vinči „Kampanja 2001“ i da time doprinesu otkrivanju što više detalja izuzetno važnih po svetsku nauku, pretpostavljajući da će time zaintresovati me?unarodnu javnost i za našu celokupnu kulturu. U planu su rekonstrukcija naselja i otvaranje Muzeja „Vinča“, što bi u ovaj deo Beograda dovodilo naučnike, ali i turiste, i niz sitnijih projekata od kojih se očekuje da će u me?uvremenu, dok ti glavni ne budu završeni pomoći njegov izlazak u javnost.
PUTOKAZ KAO META: Arheološka istraživanja u Vinči, započeta 1908. godine (profesor Miloje M. Vasić, prvi školovani srpski arheolog, uveo srpsku u evropsku arheologiju), a prekidana zbog ratova i kriza, obnovili su 1998. godine članovi Odbora formiranog u SANU-u: akademik Milutin Garašanin, akademik Nikola Tasić, dr Borislav Jovanović, dr Miloje Vasić, dr Miloš Jevtić, dr Miodrag Sladić i Saša Todorović.
Ko ne zna gde je lokalitet Vinča neće ga lako pronaći. Nema table, niti bilo kakve signalizacije, a meštani na pitanje gde je nalazište odgovaraju ili da nemaju pojma, ili „tu po njivama“. Saša Todorović, direktor Muzeja grada pod čijom je ingerencijom nalazište Vinča, kaže da su „dva puta postavljali tablu i putokaz, ali je tabla nekome bila dobra meta za ga?anje iz pištolja, a putokaz je srušen“. Razgovarali su o tome s upravom opštine Grocka, naišli na razumevanje, ali su do daljeg, dok se ne promeni raspoložnje sela prema arheolozima („Trudimo se da ničim ne narušimo njihov život i prostor“), odustali od obeležavanja. Tabla s nazivom lokaliteta postavljena je tek na njegovom početku, kad je već očigledno gde se čovek nalazi. Stepenicama udubljenim u tlo savladana je visinska razlika od deset metara – razlika nivoa na kom su živeli Vinčanci iz neolita i na kome je nalazište. Akademik Nikola Tasić kaže da je ta razlika „rezultat smena kultura, naselja, ukratko – života tokom 5000 godina“: „Taj život, sve te godine, odvijao se tu, ispod mesta na kome mi sada stojimo. Ne postoji nijedno arheološko nalazište koje sadrži ovako dug kontinuiran razvoj života, od najstarijeg neolita, tokom čitave neolitske vinčanske kulture i dalje do dolaska Rimljana u ove krajeve. U Podunavlju mogu da se prona?u lokaliteti vredni pažnje, ali Vinča je zbog veličine i nalaza – jedinstvena. Vinča je reper za hronološko odre?ivanje ostalih nalazišta, a njih je par stotina.“
KUĆA: Do arheološkog kampa prolazi se pored neolitske kuće – najatraktivnijeg otkrića ovogodišnje kampanje. Docent dr Nenad Tasić, direktor iskopavanja, upozorava da „smo upravo gosti nekog ko je živeo pre 6250 godina“.
Docent Tasić očekuje da će kad otvore i drugu kuću (geofizička snimanja su završili) znati kako je to naselje bilo organizovano. „Koja je to sila koja je tu teritoriju, dakle veliki deo Evrope, držala u tako čvrstom ustrojstvu, da li se radi o počecima socijalne stratifikacije, podele rada… Sve te procese, počinjemo da definišemo, neolitsko društveno ustrojstvo, pa ćemo onda na kraju doći do takvih pitanja kao što je vinčansko pismo. Nije nam do senzacija, nećemo reći da smo dešifrovali vinčansko pismo, niti da smo otkrili topionicu rude, ali će, sa ovakvim radom, nekih značajnih otkrića sigurno biti.“
Za neke nove zaključke o onome što se naziva vinčanskim pismom, za javnost najatraktivnijem pitanju, nema dovoljno elemenata. Nemoguće je čak odrediti jesu li pisani znaci koji se pojavljuju na posudama uopšte pismo. „Čudno je da se ti tragovi nalaze samo na keramici. Ima ih i na obodu, i na dnu, i raznim tehnikama su izvedeni, ali ih nema ni na jednom drugom materijalu da bismo mogli da zaključujemo da li je to pismo. Recimo, najčudnije je kad na?ete znak na dnu posude, zar bi je neko okretao naglavačke da sazna da li je njegova! Za sada samo možemo da budemo sigurni da se radi o nekoj vrsti pisane komunikacije. Urezani znakovi na nekoj drugoj teritoriji iz istog doba ne postoje, ta je pojava vezana samo za vinčansku kulturu.“
LEPOTICA: Figurina žene je, osim kuće, drugo važno otkriće najnovije kampanje. Vinča je najbogatije nalazište plastike od svih lokaliteta iz tog vremena; akademik Nikola Tasić tu tvrdnju dokazuje podatkom da je od dvadeset figurina u Evropi u Vinči na?eno šest. „Ova najnovija je pravo remek-delo praistorijske umetnosti. Pripada ranom metalnom dobu, i najlepši je primerak pavenske kulture koja se prostire od južne Nemačke do Karpata i od Srbije do Poljske. Poznato je preko 600 lokaliteta pavenske kulture, ali ni na jednom nije na?ena ovakva terakota. Jedina je cela. Glavu su verovano pravili od organskih materija, na vratu je rupa, pa mislimo da je služila za glavu od drveta.“
Lepa figurina može se videti u vitrini izložbenog prostora na lokalitetu, napravljenom na četrdesetak kvadrata kako bi se ljudima koji do?u, kako kaže Saša Todorović, moglo nešto i pokazati, a ne samo da se priča o vrednostima vinčanske kulture. Pored velikih a nesrazmerno njihovoj veličini laganih i tankih posuda, zatim oru?a i alata, navodimo samo vitrinu sa nakitom. Na?ena je u srednjovekovnoj nekropoli, jednoj od 800 koliko ih je na ovom lokalitetu. „To morate sve da očistite i registrujete. Sloveni nisu u svoje grobove ništa stavljali, od 800 grobova mi, eto, ne možemo nijednu vitrinu da napunimo“, kaže akademik Tasić.
Deo barake u kojoj je izložba istovremeno je i konzervatorska radionica. Tu je 12 posuda koje su prona?ene u jednoj jami. „Znate kakva je to poslastica za arheologe: počnete da čistite, pa taman jednu posudu očistite, a ono nazrete konture druge, pa treće, pa ne znate kad je kraj“, kaže akademik Tasić. Saša Todorović kaže da su svi sudovi osim jednog bili okrenuti naopačke: „A taj sud je bio poklopljen drugim, pa je logično što smo očekivali da nešto bude unutra. Me?utim, kad smo ih razdvojili, otkrili smo atraktivan nalaz praistorijskog vazduha! Ta dva suda su bila potpuno zaptivena, i u njima je bio vazduh!“
OSNOVA MUZEJA: Sadašnji izložbeni prostor će, planira se, biti osnova muzeja „Vinča“, za koji Gradski sekretarijat za kulturu očekuje da će biti deo buduće turističke ponude.
Grad je za ovogodišnja istraživanja u Vinči odobrio 875.000 dinara, a čeka se i 420.000 dinara od Ministarstva kulture. Akademik Tasić tim povodom podseća da je Miloje M. Vasić istraživao Vinču zahvaljujući novcu Ruskog carskog instituta u Carigradu, koji je shvatio značaj Vasićevog otkrića. „Sponzorstvo je nastavljeno i posle Prvog svetskog rata. Vasić je negde naišao na konkurs ser Čarlsa Hajda iz Birmingema, koji je želeo da uloži novac u istraživanja na Balkanu. Vasić je konkurisao, i dobio novac za Vinču.“ Postoji i mogućnost da će Vinču pomoći i stranci, naročito nakon izuzetno uspešno organizovane i održane Me?unarodne letnje škole ove godine. „Bilo je veliko interesovanje, odlučili smo da primimo tri polaznika, a sledeće godine više od deset. Ove godine su bili gosti iz Hrvatske, Italije i SAD, Od stranih predavača bili su pofesori iz Sofije, Trsta, sa Berklija. „Ne želimo da dolaze strani naučnici kod nas kao u depoe i da tako prave svoje karijere, nego da ih obogaćuju uz pomoć naših arheologa i njihovih rezulata“, kaže Nenad Tasić.
