Almodovaru je debi sa engleskim filmom doneo „Zlatnog lava“ na sinoć završenom Venecijanskom festivalu. Spekuliše se da su žiriju predstavljali problem američki filmovi
„Zlatni lav“, glavna nagrada 81. Filmskog festivala u Veneciji koji se završio sinoć, dodeljena je španskom reditelju Pedru Almodovaru za film “The Room Next Door”. Ovo je Almodovarov debi na engleskom jeziku, u kome reditelj istražuje kompleksne teme prijateljstva, smrti i eutanazije, a u glavnim ulogama briljiraju Džulijan Mur i Tilda Svinton.
Mediji pišu da žiriju nije bilo lako da se odluči koga će da nagradi, o čemu govori produžavanje njihove sednice.
Predsedavala je Izabel Iper, a članovi su bili reditelji Džejms Grej, Endru Hejg, Agnješka Holand, Kleber Mendonka Filko, Abderahman Sisako, Đuzepe Tornatore, Julija fon Hajnz i glumica Žang Ziji. Spekuliše se da im je problem bio što su poslednjih godina pet od sedam glavnih nagrada otišle američkim produkcijama, a da je i ove godine dominirala američka produkcija.
Odlučili su se da filmu “Vermiglio” Maure Delpero, dodele Srebrnog lava, italijansko-francusko-belgijsku dramu o ratnim izbeglicama i velikoj porodici koju zatiču u ruralnoj Italiji.
Srebrnog lava za najboljeg reditelja osvojio je Brejdi Korbet za trosatni spektakl “The Brutalist”, biografski film o izmišljenom mađarskom arhitekti koji je preživeo Holokaust, Laslu Totu, i koji emigrira u posleratnu Ameriku.
Nikol Kidman je osvojila nagradu za najbolju glumicu za ulogu u erotskom trileru “Babygirl”, ali je nije primilka zato što je morala da napusti festival zbog smrti majke.
Vinsona Lindona je osvojio nagradu za najboljeg glumca za ulogu oca u filmu “The Quiet Son” čiji sin postaje žrtva ekstremne desničarske ideologije. Ovaj film je izazvao mnoge rasprave zbog svojih političkih konotacija.
Srpski film je bio prisutan na ovogodišnjoj Veneciji filmom Mladena Kovačevića “Mogućnost raja” koji je nastao u srpsko – švedskoj koprodukciji, i premijerno je prikazan u okviru nezavisnog programa „Dani autora” (Giornate degli Autori). Snimljen na ostrvu u Indoneziji, ovo je film o tenziji između životnih mogućnosti koje se vrte oko pitanja kakav život bi trebalo živeti, gde nas svaka odluka vodi ka drugačijoj verziji nas samih.
Filmovi poput “Babygirl” i “The Room Next Door” već se smatraju potencijalnim kandidatima za Oskara.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U projektu “Arheologija sećanja” fotografišem kuće u jednom kraju Beograda, potom ih monohromatski obrađujem, zatim štampam na glinenim pločicama i kasnije preko toga intervenišem crtežom. Proces izgradnje jednog sveta traje dugo, a mi smo skloni da ga u trenutku srušimo i zamenimo. Ja mislim da ima nešto u tome, u tim kućama... Opstati stotine godina, kao tajna. U tom urbanističkom vrtlogu susreću se razni paradoksi gradnje, kao i nemar u ophođenju prema prirodi koja je ranije tu bila dominantna
Za razliku od svoje supruge, nije potpisao glasovitu Havel-Patočkinu “Povelju 77”, zamjerajući joj da nije dovoljno oštra prema komunističkom režimu, što ga je izoliralo od disidentskih kružoka. Istovremeno se i on sve više udaljavao od kolega po peru, smatrajući kako nema smisla gubiti vrijeme na “jalove” političke akcije, već svoje nezadovoljstvo treba jasno kritički artikulirati u knjigama i drugim publicističkim tekstovima, jer im je doseg i veći i širi
Pisac i kustos svetskog glasa Nikola Burio (1965, Francuska) gostovao je u Beogradu povodom saradnje na katalogu srpskog paviljona na nedavno završenom Venecijanskom bijenalu arhitekture. Srpski paviljon u Veneciji je, pod nazivom Rasplitanje: Novi prostori, predstavio kolosalnu višeslojnu ispletenu površinu koja gotovo levitira u prostoru paviljona i koja se tokom trajanja Bijenala, parajući se, vraća u klupka pređe, kao odraz promišljanja odnosa rada ruke i postupka strukturisanja forme. Polazna tačka grupe autora – D. Ereš, J. Mitrović, I. Pantić, S. Krstć, I. Najdanović, P. Laušević – bila je Beogradska šaka (1963, B. Čolak-Antić), prva robotska bionička šaka na svetu koja je projektovana sa protetičkom namenom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
