Veliko glasno ostrvo

Dok neprestano odgovara na brojne telefonske pozive, Olivera Zekić, predstavnica preduzeća Ehomjuzik d.o.o. iz Beograda, kaže da bi volela da neko izmeri buku koju svakodnevno proizvode avioni na aerodromu Beograd u Surčinu i kako se to odražava na život životinja u surčinskom ataru. Organizatorima najavljenog EHO festivala, koji se održava na Velikom ratnom ostrvu na Dunavu od 10-13. jula ove godine, dižu pritisak poslednjih meseci predstavnici najrazličitijih organizacija za zaštitu ptica i gljiva na pomenutom ostrvu. Čim se u javnosti pojavila informacija da bi neko mogao nešto da organizuje u „beogradskoj oazi netaknute prirode“, kako Veliko ratno ostrvo atribuiraju članovi Stani-pani kolektiva iz Beograda u otvorenom pismu javnosti, nadležnim institucijama i vodećim ljudima beogradske javne uprave su se javili protivnici takve zamisli. A kakva je zamisao u pitanju? Olivera Zekić u razgovoru za „Vreme“ kaže da je namera ljudi koji su spremni da ulože novac u ovaj projekat da u Beogradu ustanove tradicionalni muzički festival po kome bi prestonica bila prepoznatljiva u svetu. „Početna ideja bila je da se ostrvo zakupi na deset godina“, kaže Zekićeva, ali zbog nerešenog vlasničkog statusa ostrva od opštine Zemun i Republičke direkcije za imovinu, dobijena je saglasnost samo za 2003. godinu. Organizatori očekuju da će pilot-festival pokazati svu opravdanost ove ideje te da će priredba zaživeti u budućnosti. Ideja je stara dve godine i sada se ukazala mogućnost da dođe do realizacije uz poštovanje postojećih propisa i logističku podršku Gradske kuće, saznajemo u upravi preduzeća Ehomjuzik. Za razliku od novosadskog festivala EXIT, koji po listi sponzora izgleda kao strateški državni projekat, organizatori i investitori beogradske priredbe su „privatnici“ koji su odlučni da ulože novac u nešto što gradu može da poboljša međunarodni status, a njima donese lepu dobit. Ukupno 9,3 hektara Velikog ratnog ostrva, od 160ha, koliko je ovaj netaknuti prirodni rezervat oduzeo od Dunava, zakupljeno je za 500.000 dinara, a od Zekićeve saznajemo da će ukupni infrastrukturni troškovi iznositi oko 13.000.000 dinara. Planirano je da celokupni prostor bude ograđen i zaštićen sa 500 policajaca i isto toliko pripadnika privatne firme za obezbeđenje. Na Lidu uveliko teku radovi, ojačan je pontonski most („Vojsci je za ponton plaćeno 50.000 evra“, kaže Olivera Zekić) koji sada u minuti može da primi 1200 ljudi. Vodilo se računa i o interesima građana koji svakodnevno posećuju ovo kupalište na Dunavu: plaža je osvežena novim količinama peska, spasilačka služba je postavljena, prelaz preko mosta se ne naplaćuje. Organizatori očekuju da po večeri, na ovom delu ostrva, bude pedesetak hiljada ljudi koji bi trebalo da se zabavljaju uz muziku sa četiri bine. U Beograd dolaze istinske zvezde popularne muzike kao što su Sonic Youth i Morcheeba.

To je lepša strana svega. Međutim, pojavili su se protivnici ovakvog koncepta koji na prvom mestu kažu da će ovaj festival narušiti prirodno stanište brojnih ptičijih vrsta, da će usled buke ptice koje na ostrvu svijaju svoja gnezda potražiti drugu kuću. Nadležne gradske i republičke institucije oglasile su se tim povodom stavom da je strah neopravdan i da ukoliko se budu poštovali propisi, život na ostatku ostrva može da se odvija nesmetano. Olivera Zekić, ispred organizatora festivala, kaže da se o svemu vodi računa i da će muzika biti glasna u granicama dozvoljenog, odnosno onako kako je to propisano Zakonom o zaštiti životne sredine. Organizatori Eho festivala očekuju da desetine hiljada ljudi poseti Veliko ratno ostrvo u vreme trajanja priredbe, pa su u tom smislu štampali posebne info-sveske koje će biti podeljene posetiocima na ostrvu. U njima je objašnjen ekološki značaj ostrva, te su striktno naznačene stvari koje se ne smeju raditi kako bi se sačuvala prirodna sredina i ne bi dolazilo do incidenata. Hiljade ljudi na Velikom ratnom ostrvu imaće priliku da se obavesti o tome šta Beograd ima, a da mnogi toga nisu bili ni svesni. I sve pod nekom vrstom parole: „Čuvajmo prirodu da bi nam duže trajala.“ E sad, zašto su se organizatori odlučili da izaberu Veliko ratno ostrvo? Prema onome što je Zekićeva rekla za „Vreme“, izbor je pao na tu lokaciju jer je to najbolje mesto u gradu za takvu vrstu manifestacije. Sa sličnim projektom, sredinom devedesetih, u Budimpešti je ustanovljen Pepsi Siget festival, koji je vremenom postao jedan od većih u Evropi. Pojavila se, u čitavoj buci pre festivala, i savest građana Zemuna koji zahtevaju da se neodržana priredba izmesti sa ostrva jer toliku količinu buke ne mogu da podnesu i smatraju da će u ta četiri dana život biti nepodnošljiv. Peticiju je potpisalo nešto više od hiljadu građana.

Ako se ne dogodi ništa ne planirano, iz perspektive organizatora i zainteresovane publike, na zemunskom će se Lidu održati prvi Eho festival. Eto prilike, iz perspektive građana koji se zgražavaju, da horde mladih ljudi pohrle iz regiona, a delimično i Evrope, plus domaći, i lumpuju na ostrvu četiri plus jedan dan. Poslednji, peti dan predviđen je za iznenađenje „za koje treba malo sačekati“, tajanstvena je Olivera Zekić.