Ovdašnji izdavači tvrde da im nije problem kako prodati knjigu, zato što je čitanost u Srbiji veća nego u ostalim zemljama regiona, već gde je prodati. Naime, u Srbiji ne samo da nema knjižara – pretprošle godine je obelodanjeno da polovina gradova nema ni jednu, nego i da među onima koje postoje dominiraju knjižare iz lanaca Lagune, Vulkana i Službenog glasnika koji, naravno, više vode računa o svojim nego o konkurentskim izdanjima. Deo ove teme je i priča o gašenju knjižara, i onih čuvenih zaostalih od jugoslovenskih izdavača, i takozvanih nezavisnih, malih knjižara koje pre svega proguta rast lanaca knjižara, a donekle i internet prodaja.
U Francuskoj, na primer, još od 1981. godine postoji zakon kojim se nezavisne knjižare štite u tržišnoj borbi od velikih korporacija, a gradska vlast Pariza nudi nezavisnim knjižarama najam prostora po nižoj ceni. Najveće izdavačke kuće u svetu (Pearson, Penguin Random House, HarperCollins), nemaju svoje lance knjižara, već posluju sa knjižarama koje prodaju njihove knjige. Sa druge strane, veliki izdavači koji su istovremeno i knjižari, poput Barnes&Noble, prodaju svoja izdanja po nižim cenama nego što se mogu kupiti u konkurentskim knjižarama. U Srbiji je, kao inicijativa „Knjižara za svaki grad“ Ministarstva kulture i informisanja, pre nepune dve godine otvorena knjižara u opštini Lebane. Bila je to prva knjižara u tom gradu i četrdeseta knjižara „Delfi“ iz Laguninog lanca. Na otvaranju, obećano je da će knjižare dobiti i mnogi drugi gradovi koji imaju oko 20.000 stanovnika.
Kod nas nema pravila ni propisa koji bi omogućavali koliko-toliko ravnopravnu poziciju na tržištu velikih i manjih izdavača. U knjižarskim lancima se prodaju knjige svih izdavača, ali po uslovima koji ne odgovaraju manjim izdavačima. Dozvoljeno im je, na primer, da plasiraju samo teorijske knjige zato što je vlasnik knjižare poznat po izdanjima beletristike; vraćaju izdavaču knjige za koje nema interesovanja tokom jednog meseca pod izgovorom da im treba prostor; knjige drugih izdavača izlažu se na skrajnutom delu knjižare… Manji izdavači, međutim, neće javno da govore o tome zato što se boje da će izgubiti i to malo mogućnosti da prodaju svoj proizvod.
Dejan Papić, direktor izdavačke kuće Laguna i predsednik Udruženja izdavača i knjižara Srbije koje ima oko 120 članova, i Zoran Hamović, direktor i glavni urednik izdavačke kuće Clio i predsednik Udruženja profesionalnih izdavača Srbije koje ima tridesetak članova, sagovornici su „Vremena“ o ovoj temi.
„Moja velika želja bila je da se bavim isključivo izdavaštvom“, kaže Dejan Papić. „I zaista, u prvih deset godina Laguna se bavila samo objavljivanjem knjiga, ali smo, istini za volju, razvijali i Klub čitalaca preko kojeg smo želeli da budemo u kontaktu sa svojim kupcima. Nakon deset godina, shvatili smo da moramo da pokrenemo i sopstvene knjižare kako bismo mogli da opstanemo u poslu u kojem smo bili i kako ne bismo zavisili od milosti i nemilosti tadašnjih monopolista, koji su se na mnogo načina trudili da guše konkurenciju. Iskustvo koje smo prošli kao nezavisan izdavač dovelo je do toga da u ulozi knjižarskog sistema postavimo nove standarde koji su podrazumevali korektnost u poslovanju i stabilnost za sve učesnike – kako izdavače, tako i kupce.“
Viđenje Zorana Hamovića o pomenutim uslovima je sledeće: „Ocena da su lanci doneli masovniju, bržu i fokusiraniju prodaju, s modernijim i efikasnim sistemom usluga, nije sporna. Nepovoljnost koja je s njima došla tiče se njihove jednostavne i razumljive logike: samo one knjige koje se najbrže prodaju vidljive su, izložene i uočljive, imaju istaknuto mesto u izlogu, na policama, u blizini kase ili na posebnom mestu u prodajnim prostorima i u svakom prodajnom objektu. Stiče se utisak da su to knjige od izuzetne važnosti, jer su istaknute i agresivno zaokupljaju pažnju posetilaca u knjižari. A to su retko kad knjige izdavača koji nije sam vlasnik knjižare.“
Lanac „Delfi knjižara“ je jedini, kaže Dejan Papić, „koji u ponudi ima knjige svih izdavača na tržištu, što znači njih blizu 1000“ i najavljuje da će tokom oktobra biti otvorena Lagunina najveća knjižara, „na tri nivoa u Knez Mihailovoj ulici.“ Otvaranje novih knjižara dokazuje, kaže Papić, da „u maloprodaji knjiga postoji stabilan trend rasta, iz godine u godinu, uprkos nekim stereotipima koji vladaju o čitanju i navodno manjem interesovanju za knjige. Budući da prodajemo knjige svih izdavača, smatramo da je za Lagunu veliki uspeh što nešto više od polovine prodatih knjiga predstavljaju naslovi ove izdavačke kuće“, kaže Papić i podseća da je „Delfi“ osnovan „sa vizijom da se standardi u oblasti izdavaštva i plasmana knjiga podignu na viši nivo, kao i da se prepoznaju potrebe čitalaca i da im se izađe u susret.“
Šta je tu sad čudno? – pita Zoran Hamović. „Zamislite situaciju u kojoj čitaoci traže ‘svoju’ knjigu. Dirljivo bi bilo i da pomislimo da bi se u nekim ulančanim knjižarama u manjim mestima po Srbiji mogla pojaviti nova izdanja, knjige važne za određene grupe čitalaca, iz kojih mogu da nauče nešto što je bitno različito od duha grand parade, rijalitija ili lajfkoučinga koji život znači. Takvo zamišljanje je relikt (ne)poslovne, humanističke prošlosti. Reči bestseler i najbolja knjiga postali su sinonimi. Zbog takvog poslovanja, budući da nisu zanimljive za armije kupaca, mnoge knjige ostaju nevidljive i nevažne. Naime, radno načelo je ‘prodajemo samo ono što narod hoće’, pa tako knjižarski lanci svojom selekcijom značajno umanjuju raznovrsnost i distanciraju se od intelektualnih uzleta i inovacija, eksperimenata. Tako se može zapaziti ireverzibilan proces u kome se ono što narod ‘oće’ pretvara u to da narod ‘oće’ ono što mu se stalno potura. To i ne bi bilo vredno preterane pažnje, da se taj nametnuti model mišljenja ne seli u biblioteke, škole, kulturne ustanove. Zanimljivo je kako, kao i u slučaju sa privatnim TV stanicama, nema društvenog mehanizma da se u uslovima slobodnog tržišta populističko programiranje potreba koriguje. Dakle, nije stvar u tome da se zabranjuje, već da se podstiče i preorientiše ka onom što je za društvo korisnije.“
Za pet nedelja će Međunarodni sajam knjiga u Beogradu. Do kraja avgusta Laguna je objavila 190 knjiga, što znači da će do Sajma taj broj biti znatno uvećan. Plan im je da ove godine premaše prošlogodišnji rezultat od 350 naslova. A to celu ovu priču vraća na početak: jer onaj ko objavljuje knjige ima prava da to radi kako misli da treba, i ima prava da nastoji da ih proda.
